ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к просмотру | Вернуться к списку

El’et’t’ih...

История изменений

01 июня 2020 в 13:27 Нина Шибанова

  • изменил(а) текст перевода
    Жили старик да старуха. Старик да старуха стали думать, куда им посеять горох. Старуха говорит старику: «Давай посеем горох в подполье». Они посеяли горох в подполье. Горох вырос, вырос большой. Уже и в подполье не стал помещаться. Старуха говорит старику: «Давай пропилим пол». Горох вырос еще больше. Старуха говорит старику: «Давай пропилим и потолок». Пропилили они потолок. А горох вырос еще больше. Пропилили и крышу. Горох вырос до неба. Ну теперь старуха и говорит: «Давай пойдем наверх за горохом». Старик и говорит старухе: «Садись ты мне на спину и не смотри ни вверх, ни вниз». Старуха села старику на спину, да она не смогла выдержать – вниз и посмотрела. И старуха упала и умерла. Старику стало жаль ее, и он спустился [с неба] и пошел искать плакальщицу. Старик пошел пешком и устал. Запряг лошадь и поехал на лошади. Ему навстречу идет волк. Он, он спрашивает: «Куда, дедушка, отправился?». А старик говорит: «Поехал плакальщицу искать». А волк говорит: «Дед; возьми меня». А дед и говорит: «Умеешь ли плакать?». А волк и говорит: «Умею». Вот он и стал выть. Старик говорит: «Не умеешь, не возьму». Идет собака навстречу. Опять и спрашивает: «Дед, куда отправился?». А дед и говорит: «Плакальщицу искать». – «Возьми, меня!». – «Умеешь ли плакать?». А она и стала: «Гав, гав, raв!». Старик и говорит: «Не возьму, не умеешь плакать». Теперь деду навстречу приходит заинька: «Куда поехал, дед?». Дед говорит: «Поехал плакальщицу искать». – «Возьми меня». – «Умеешь ли плакать?». А он: «Умею», – говорит. «Ну-ка, – говорит, – поплачь». И заяц и стал плакать: «Была у меня старуха, пекла она мне тонкие (сканые) пироги, толстую корку скала...». Зайца и взял. (Длинная, всю не помню).

01 июня 2020 в 13:26 Нина Шибанова

  • создал(а) текст
  • создал(а) перевод текста
  • создал(а) текст: El’et’t’ih ukko da akka. Ukko da akka i ruvettih duwmaimah, kunne heil’ä hern’eh kyl’viä. Akka šanow ukolla: ”Davai kyl’vämmä hern’ehen karžinah”. Hyö kyl’vet’t’ih hern’ehen karžinah. Hern’eh kažvo, kažvo šuwrekši. Joi ei ruven mahtumah karžinah. Akka šanow ukolla: ”Davai pil’immä lattien”. Hern’eh kažvo viel’ä šuwremmakši. Akka šanow ukolla: ”Davai pil’immä i luan”. Pil’it’t’ih hyö luan. A hern’eh kažvo viel’ä šuwremmakši. Pil’it’t’ih i katokšen. Hern’eh kažvo taivahaže šuaten. Nu n’yt akka i šanow: ”Davai l’ähemmä hern’eht’ä šuamah yl’ähäkši”. Ukko i šanow akalla: ”Istuo šie miwla šel’gäh da el’ä kačaha yl’äh da alah”. Akka istuoči ukolla šel’gäh, da ei šuanun hänel’l’ä keštiä – alah i kačahti. I akka i langei i kuol’i. Ukolla l’ien’i žual’i hän’d’äh i hiän šolahti i l’äks’i it’kijiä eččimäh. Ukko l’äks’i jalgaz’iin da vaibu. Val’l’ašti hebozen i l’äks’i hebozella. Hänel’l’ä vaštah tulow hukka, hiän kyžyw: ”Kunne, d’iedo, l’äks’iit?”. A ukko šanow: “L’ähen it’kijiä eččimäh”. A hukka šanow: ”D’iedo, ota milma”. A d’iedo i šanow: “Mahatgo it’kie?”. A hukka šanow: ”Mahan”. Ka hiän i rubei ulvomah. Ukko šanow: ”Et maha, en ota”. Tulow koira vaštah. Tuaš kyžyw: ”D’iedo, kunne l’ähet?”. A d’iedo šanow: ”It’kijiä l’ähen eččimäh”. – ”Ota milma”. – ”Mahatgo it’kie?”. A hiän i rubei: ”Haw, haw, haw!”. Ukko i šanow: ”En ota, et maha it’kie!”. N’yt’t’en d’iedolla vaštah tulow jäniks’yt: ”Kunne l’ähet, d’iedo?”. D’iedo šanow: ”L’ähen it’kijiä eččimäh”. – ”Ota milma”. – ”Mahatgo it’kie?”. A hiän: ”Mahan” – šanow. – ”Nukko, – šanow, – it’el’l’iä”. A jän’is’ i rubei it’kömäh: ”Ol’i miwla akka, hienon piiruan pikšuttajan’e, ložein korkiin suččijan’e...” Jän’iks’en otti. (Pit’kä on, kaikkie en muisa).