ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к просмотру | Вернуться к списку

Pelvahan kez’riän’d’ä i kuvonda

История изменений

01 июня 2020 в 15:59 Нина Шибанова

  • изменил(а) текст перевода
    Всю жизнь в наших местах хорошо растет лен. Раньше много мы трудились с пряденьем и тканьем. Совсем маленькой девочкой сажали за прялку. Когда учишься – прядешь верховину (или клочанку), а потом и кудель, которую надо было прясть чуть потолще для утка, а затем уже и тонкое [прядешь]. Наши не давали прясть на сторону, все сами [пряли]. Взрослыми девушками на беседки ходили с прялками. За вечер несколько веретен напрядешь, стараешься обогнать, [больше] других [прясть]. Прялку поставишь в угол только на то времечко, когда пригласят на ланц или на кадриль. Потанцуешь – да и снова прялку возьмешь. Весь мясоед прядешь, к великому посту все прядень(иц)е кончаешь. Спрявши, тут же сразу с веретен намотаешь на мотовила в пасмы и пятины. В мотке десять пасм, в патине – пять пасм. Наступит великий пост, так уже невесть сколько мотков и пятин висит. Надо готовиться ткать. В семье начнется разговор и обсуждение, что будем ткать, кто в чем нуждается (‘у кого в чем нужда’), что надо приготовить. Если ткать что-либо цветное (‘если для цветного’): для постельников, передников, рубашек – то нитки надо было выкрасить. Какой выберешь рисунок, такую и краску подберешь. Несколько мотков выкрасишь в один цвет (‘такой-то цвет’), несколько – в другой цвет. Высушишь нитки, потом мотки и пятины перемотаешь на воробах на тюрики. Одного цвета нитки – на один тюрик, другого цвета – на другой. С тюриков приготовленные для основы нитки наснуешь на сновалках в основу. Когда основа не длинная, мало стен, то сновать легче, а когда стен много, основа длинная – того и гляди запутаешься. Надо очень внимательно [нитки] считать. Из одного мотка будет одна стена для основы – вот и считай: сколько мотков, столько и стен. Сняв из сновалок основу, надо навивать на ткацкий стан (или кросны). Одной-одинёшеньке основы на стан не навить, надо работать вдвоем. Как удастся навить на колоду (или навой), вденешь лучинки, принесешь ниты. Одна с одной стороны в ниты подает, другая сидит напротив и принимает в ниты, а потом таким же образом подаешь в бёрдо. Как удастся наметать в бёрдо, так уже можно считать, что стан уже заправлен. Концы, висящие из бёрда, завязываешь, в петельки вставишь пруток (или затыкален). Веревки от них пропускают сверху в блоки с котелками, а веревки подножек (или лыж) привяжешь к нитам снизу. Вложишь пришву (или полотняный навой), прикрепишь [к нему] пруток начала основы полотна. Придвинешь [к себе] тюрик с утком, насучишь на цевки, вложишь цевку в челнок, сама сядешь на табурет, наступишь на лыжу, челнок возьмешь в руки и при начале скажешь: «Начало [у тебя] в руках, конец у бога». Весь великий пост только челнок скует, как ткёшь-постукиваешь, по нескольку кросен: одни освободишь, другие навиваешь – беспрерывная работа до [самой] Пасхи. Стан вынесешь из избы, поднимешь его на сарай, уберешь прочь на лето. Вымоешь избу к Пасхе. Холст для беления постелишь на наст белиться. Из крашеного холста накроишь, что нужно. Потом, потом сядешь к окну шить. Шили мы руками. При шитье пользовались швейкой. Иглой холст зацепишь за головку швейки, сядешь на сиденье. Только работай: за иголку потягивай да нитку подергивай (или иголку подерживай да ниточку потягивай).

01 июня 2020 в 15:58 Нина Шибанова

  • создал(а) текст
  • создал(а) перевод текста
  • создал(а) текст: Kaiken ijän miän kohuššalla hyvin kažvaw pelvaš. El’iäs’s’eh äijän ruadoma kezriämiz’inke da kuvonnoinke. Ynnäh pikku t’yt’t’özenä i issutettih kuožal’in tagah. Opaštuos’s’a kezriät ruohinda, a šiid’ä i pelvašta, kummas’t’a pid’i lowškiembaz’eh kezrät’ä kudieh varoin, a jäl’geh jo hienuo. Miän kezräwt’et’t’y ei, nagol’e iče. N’eičytt’yt’t’öz’inä bes’owdah kävel’imä kuožal’iloinke. Illan aloh mon’i värt’in’iä kezriät, staraičet kiistah toiz’inke. Kuožal’in heit’äl’l’ät uglah vain šiks’i aigazekši, kun noššetah lanz’eih ein’in kadrel’ih. Kizuallat – da tuaš kuožal’in i koppuat. Pyhänkeššen yl’či kezriät, šuwrekšipyhäkši kaikki kezrävözet lopetat. Kezrät’t’yöh šiin’ä srazu värt’inöil’d’ä viips’it viips’inpuwloilla kuardoloiks’i da korviks’i. Viwheššä on kymmenen kuarduo, korvašša – viiz’i kuarduo. Kergiew šuwr’ipyhä, n’iin mänt’iijä mi viwht’ä da korvua rippuw. Pid’äw varuštuačie kudomah. Pereheššä l’iew pagina da tolkuinda, mid’ä rubiemma kudomah, kel’l’ä mis’t’ä on häd’ä mid’ä pid’äw huoldua. Kun kir’jakkahakši: pos’t’el’n’ikkoih, per’en’n’ikköih, paidoih varoin – n’iin pid’i painua langat. Myt’t’yön otat kir’jan, muost’a val’l’ičet i kruaskua. Mon’i viwht’ie painat t’ämänualazekši, mon’i – toizenualazekši. Kuivuat langat, šiid’ä viwht’il’öil’d’ä da korvilda ker’inlawvoilla ker’it tuwr’ikoilla. Yhenn’ägözet langat – yhel’l’ä tuwr’ikalla, toizenn’ägözet – toizella. Tuwr’ikoilda loimekši varuššetuot langat luondastuavoilla luot kangahakši. Konža ewle pit’kä kangaš, on vähä šein’iä, luwva on kebiembän’e, a kun on mon’i šein’iä, pit’kä kangaš – šid’ä i kačo: ševot. Yl’en pid’äw tarkazeh lugie! Yheštä viwheštä l’iew yks’i šein’ä loimekši – kai luve: mi viwht’ie, že i šein’iä. Luondaštuavoista piäššet’t’yöh pid’äw ažettua kuvondastuavoih. Yks’in yhös’t’äh et ažeta kangašta, pid’äw ruadua kahen. Kun šuaw kiär’ie kolodalla, panet laššat, tuot n’iijet. Yks’i yht’iäl’d’ä päin andaw n’iid’eh, toin’e vaššašša istuw da ottaw n’iid’eh, a šiid’ä ših že rukah annat pirdah. Kun šuaw pirdah ottua, n’iin jo en’in kangašta on ažetettu. Pirrašta rippujin rihmoin n’okat šivot, petl’azih šyd’iät dubinazen. N’iiz’il’öin nuorazet pannah rattahaz’ih yl’ähäks’i, a šukšin nuorazet šivot n’iižil’öih alahakši. Panet šyr’jän, kiin’it’ät kangahanallun dubinazen. Vejäl’l’ät kudietuwr’ikan, kiämit’ät kiämil’l’ä, panet kiämin šukkulazeh, iče istuočet tubar’etkalla, talluat šukšella, šukkulazen otat käd’eh, zavod’ies’s’a šanot: ”Algu kiäššä, loppu jumalašša”. Kaiken šuwrenpyhän vain šukkulan’e huiskaw, kuin tamawtat kuduo, mon’in kangahin: yhen piäššät, toizen i ažetat – piet’t’ämät’öin ruado Äijähpäiväh šua. Stuavat heit’ät pert’is’t’ä, noššat sarailla, uber’it pois’ kežäkši. Pežet pert’in Äijäkšipäiviä. Vallattavat šollet l’evit’ät hangella valguomah. Kir’javašta vuattiešta viil’et, mid’ä pid’äw, šiid’ä istuočet ikkunanrandah ombelomah. Ombel’ima käz’il’l’ä. Ommellešša ol’i bul’un’e. N’ieglalla šollen pis’s’äl’l’ät bul’uzen piähyöh, kannalla istuočet. Vain rua: n’ieglas’t’a vilawta da rihmas’t’a riwho (l’ibo n’ieglas’t’a pid’el’e, rihmas’t’a ved’el’e).