VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Suaru hukkah niškoi

Suaru hukkah niškoi

Livvi
Kotkozero
Eli enne mužikku da akku.

Hüä el’ettih gor’asti.

Kaksi lastu oli heil.

El’ettih gor’asti ga, ei kuz l’eibiä lapsile olluh ottua.

L’ähtöw mužikku huandeksel halgoh.

L’ähtöw halgoh, ajaw, menöw ga, halgopinol hukku viruw, viruw hukku.

Häi ottaw kirvehel jallan i l’eikkuaw hukal.

Jallan l’eikkuaw, dai regeh.

Halgua regeh, dai kodih tulow.

Kodih, ajaw kakattaw.

"Na, täs, akku, sanow, lihua, keitä lapsil’e lihua, sanow, da piästäh n’äl’1’äs hot’ iäres".

Akku päčin l’ämmäh panow dai lihua kiahumah panow.

Hukku siä ku havaččuwhäi gajalgua ewlo!

Häi koivužen jallan panow, dai l’ähtöw jäl’l’es: "Kidžižowkodžižow koivužil jalgažil, – sanow.

Talois muatah, toižes muatah, täs talois jallas ollah, hukan lihua keitetäh, lapsil’e süätetäh, minä lapset süän!"

Akku se pöl’l’ästüi: "Lapset süäw!"

Dai toižen kerran powtoriw: "Kidžižöwkodžižow, koivužil jalgažil.

Talois muatah, toižes muatah, täs talois jallas ollah, hukan lihua keitetäh, lapsil’e süätetäh, minä lapset süän!"

"Ei süä, – sanow –, tullow ga, minä hamaral annan!"

Dai sit sih l’ähti hukku iäres, enäm ei kirgunuh.

Da sit i loppih suaru täs.

Сказка про волка

Russian
Жили раньше мужик да баба.

Они жили бедно.


Было у них двое детей.


Жили они так бедно, что не хватало хлеба на пропитание.


Отправляется мужик утром [в лес] за дровами.

Отправляется за дровами, едет, приезжает к поленнице, а на поленнице лежит волк.



Он берёт да топором и отрубает ногу у волка.


Ногу отрубает да и в сани кладёт.


Нагружает сани дровами, возвращается домой.


Едет себе без оглядки домой.


«На, жена, вот тут, – говорит он, – мясо, свари для детей мяса, пусть они не голодают больше



Баба затапливает печь и ставит вариться мясо.

Волк там как проснётсяноги нет!


Он приделывает берёзовую ногу себе и отправляется следом [за мужиком]: «Скрипит да поскрипывает, на берёзовой ноженьке пошагивает, – говорит он.


В одном доме спят, в другом доме спят, в этом доме бодрствуют, волчье мясо варят, детей им кормят, я детей съем


Баба испугалась: детей [волк] съест.

[Волк] вот и второй раз повторяет: «Скрипит да поскрипывает, на берёзовых ноженьках [пошагивает].

В одном доме спят, в другом доме спят, в этом доме бодрствуют, волчье мясо варят, детям кормят, я детей съем


«Не съест, – говорит [муж], – если придёт, так я обухом дам

Вот тут волк и повернул обратно, ушёл, больше не кричал [под окнами].

Тут и вся сказка.