VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Suaru laškah tüttäreh näh

Suaru laškah tüttäreh näh

Livvi
Kotkozero
Akal oli kaksi tütärdü.

Üksi oli lašku.

Tuldih ženihät.

Ženihü miäldüi laškah tüttäreh.

Ottaw laškan tüttären mučoikse, a muamah kiäl’däw: "Äl’ä ota tädä laškua tütärdü, ota tämä ruadaiju."

"N’et, – sanow –, minä otan tämän, millo tämä pidäw parembasti".

"Ei kuwndele tämä ni midä, – sanow –, ül’en on lašku, rua ni midä ei, kuwndele ni sidä ei".

A mužikku siä, ženihü, ottaw, ei varua händü, što lašku on.

Nu ruvettih siä el’ämäh, ruvettih el’ämäh.

Ga koiraine tuli pertih.

Tuli pertih koiraine ga hawkkumah rubei.

Mužikku sanow: "Hawku äl’ä.

Kaksi kerdua sinuw vai minä kiäl’än, kolmattu en kiäl’ä!"

Koiraine iäl’l’eh hawkkuw.

Mužikku sanow: "Minä sillo kaksi kerdua käskiin hawkkua, a kolmattu ei hawkkua!"

Koiraine iäl’l’eh hawkkuw.

Mužikku seinäl koppai orožan i ambui plačkai koiražen.

Akku seižow da kaččow.

Tuli kažiine.

Kažiine n’awguw.

"Äl’ä n’avvu, – sanow mužikku, – heitä n’avvundu!"

Kažiine uvvessah n’awguw.

"Enäm kolmattu kerdua äl’ä n’avvu!"

Kažiine iäl’l’eh n’awguw.

Mužikku i kažižen ambui plačkai.

Akku duwmaiččow: "Nügöi pidäw minul ühtel sanal ruveta kuwndel’emah mužikkua, eigai minuw ambuw mužikku!"

Nu l’ähtiättih gostih, püärittel’emäheze siä tuatan da muamallua, l’ähtiättih püärittel’emäheze ga siä ajettih, ajettih, ajettih da mužikku langei, kuavuttih järvirandah.

Mužikku järveh kirvehen sordi, hüppäi järveh kirvestü suamah.

Kuni siä kirvestü ečii dai hebo se pageni.

Akku siä kodissah i ajoi enne mužikkua.

Tuli üksin, a mužikkua ialo.

"A kunnebo mužikan jätiit?"

"Vuata, sanon jäl’l’es, – tütär se sanow, – vuata sanon jäl’l’es!"

Mužikku siä l’ähti, muatkoin da buat’koin taloih tuli.

(Nügöi et märrännü mene sinne, muatkoin da buat’koin lua).

Mužikku peittiiheze (tervupučči oli sarail) tervupuččih.

Häi hiaroiheze tervupučis kaikkineh.

"Oh, kehno, tiä pahalleh minä meniin, pidäw mennä täh juašeikkah!"

Juašeikkah menisiä labjua, labjua täwzi juašeikku.

Siä häi hiaroiheze tervah da labjoh: rodiih ku karu mužikku.

"Kunne nügöi minä menen?

Akku on tiä buat’koin lua, a minä kunne menen?

Pidäw nügöi päčil’e kui tahto piästä!"

Mužikku piäzi päčil’e üäl siä.

Piäzi päčil’e ga, huandeksel, muatkoi-akku nowzow, taiginua sotkemah rubiaw, mužikkua siä päčil ei näi.

Vedämäh ku l’ähtöw tahtahii päčil’e ga, mužikan siä nägöw: "O-ooi, karawu-u, ristittüät!

Tänne on karu tullut, tulgua vai tänne!"

Mendih gaoma vävvü!

"Ka midä, sinä, vävvüženi, tänne tuliit?"

Ga midä vävvü, midä!

"Nengai, nenga dialot oldih, – sanow, – kastuin da tuliin, vilu rodih, meniin puččihsiä tervua.

Meniin juašeikkah l’ämbiämäh, a kačo, – sanow, – minä nügöi mittuakse rodiimos?"

Mužikku pezetettih, sellitettih puhtahih sobin.

Nu siä oli toine vävvü tulluh jo gostih.

"Nu vot, - sanow, - muatuška, et andanuh tütärdü, sanoit, lašku on minun tütär, ei kuwndel’e sinuw, ei rua ni midä.

Vot, – sanow, – davais, nügöi kihlat iškemmö, svajakku, kudaman akku kuwndelow!"

Kučuttih mučoi toine siä, sizär, kučuttih.

Nu vot: "Jaksais alasti, – sanow, – da l’ükkiä sovat päččih tukkužel’l’eh!"

Se tütär sanow: "Ga midä sinä, uravuit vai midä, minä rubian nügöi l’ükkiämäh sobii piäl da täh alasti jaksamos mužikoin keskeh!"

"Nu hüvä, kuččukkuattos toštu, tules minun akku!"

Kučutah siä laškua tütärdü.

"Nu, – sanow, – jaksais da turužel’l’eh sovat kiäri da l’ükkiä päččih l’ämbiäjäh!"


Päčči l’ököttäw.

Akku ül’en raviažeh jaksaldih dai nenne sovat keräi, dai päččih rubiaw l’ükkiämäh.


Akkua tavattih: "Stoi! Nügöi tämä on opastettu, kuwndelow tütär tämä.

Vot, sanotto, lašku tütär on, a kačos, – sanow, – minun akku se kuwndelow, a sinun akku ei kuwnelluh!"

Sippi-sappi suaru loppih.

Сказка про ленивую дочь

Russian
У бабы было две дочери.

Одна была ленивая.

Пришли женихи.

Жениху понравилась ленивая дочь.

Он берёт себе в жёны ленивую дочь, а её мать его отговаривает: "Не бери эту ленивую дочь, бери эту работящую!"

"Нет, – говорит тот, – я возьму эту, мне эта нужна!"

"Никого не слушается эта, – говорит [мать], – очень ленивая, ничего не делает, никого не слушается!"

А мужик тот, жених, берёт ту, не боится, что она лентяйка.

Ну, стали они жить, стали поживать.

Вот собачка забежала в избу.

Забежала собачка в избу и давай лаять.

Муж и говорит: "Не лай!

Я тебя только два раза уйму, третий раз не буду унимать!"

А собачка всё лает.

Мужик и говорит: "Я тебе два раза разрешил полаять, а третьего раза не лай!"

Собачка всё лает.

Мужик со стены схватил ружьё и выстрелил в собачку.

Жена стоит и смотрит.

Прибежала кошка.

Кошка мяукает.

"Не мяукай, – говорит мужик, – перестань мяукать!"

Кошка снова замяукала.

"В третий раз больше не мяукай!"

Кошка всё мяукает.

Мужик взял да и кошку застрелил из ружья.

Жена думает: "Теперь мне придётся слушаться мужа с первого слова, а то и меня застрелит!"

Ну, отправились в гости, на отводины туда, к отцу да матери, отправились погостить к родителям, ехали-ехали, да вот мужик и упал, они свалились с телеги у берега озера.


Мужик уронил топор в озеро, прыгнул в озеро доставать топор.

Пока он искал там на дне топор, лошадь-то и убежала.

Жена до родительского дома и приехала раньше мужа.

Приехала одна, а мужа нет.

"А где же ты мужа-то оставила?"

"Погоди, скажу позже, – дочь говорит, – погоди, скажу после!"

Мужик оттуда [из озера] выбрался, к тёще и тестю в дом приходит.

(Мокрый не пойдешь туда, к тёще да к тестю).

Он спрятался в бочку из-под смолы (бочка со смолой была на сарае).

Он весь испачкался в этой смоляной бочке.

"Ох, чёрт, тут я неладно попал, надо забраться вон в тот ящик!"

Полез в ящик, а там мякина, мякиныполный ящик.

Он там испачкался в смоле и в мякине: мужик стал похож на чёрта.

"Куда я теперь денусь?

Жена тут у тестя, а я куда денусь?

Надо как-нибудь забраться на печку!"

Мужик ночью забрался на печку в избе.

Забрался он на печку, а утром тёща та встаёт, собирается квашню месить, а мужика того на печи не замечает.

Как [снова] квашню ставить на печь пошла и заметила [этого измазавшегося мужика]: "О-ой, караул, люди!

Сюда на печку чёрт забрался, бегите сюда!"

Прибежалитак свой зятёк!

"Ты что же, зятёк, зачем сюда забрался?"

А зятю-то что сказать!

"Вот так и так были мои дела, – говорит он, – промок я весь да пришёл сюда, стало холодно, попал в бочкутам смола.

Пошёл в ящик, [чтобы] согреться, и вот, видите, какой я теперь стал!"


Мужика помыли, переодели в чистое бельё.

Ну, а там уже второй зять был в гостях.

"Ну вот, говорит, матушка, не давала ты за меня дочь свою, говорила, [что] ленивая у тебя дочь, не будет меня слушаться, ничего не делает.

Вот, говорит, свояк, давай-ка на пари, чья жена послушнее?"


Позвали жену второго зятя, сестру позвали.

Ну вот: "Разденься-ка, говорит, да узел со своим бельём кинь в печку!"

Та дочь и говорит: "Да ты что, ошалел, что ли, чтобы я теперь стала кидать своё бельё в печку и раздеваться тут при мужиках!"

"Ну ладно, позовите-ка вторую, подходи-ка, моя жена!"

Приглашают там ленивую дочь.

Ну говорит: "Разденься-ка да заверни узелком бельё-то своё и брось его в горящую печь!"

Печь-то топится, пылает.

Жена быстренько разделась, эту одежду-то собрала [в узелок] – да и в печь собирается бросить.

Её тут остановили: "Стой! Теперь эта научена, слушается дочь эта-то.

Вот, говорите, что дочь ленивая [да непослушная], а смотри, – говорит, – моя жена-то слушается, а твоя жена и не послушалась [мужа]".

Вот и сказке конец.