VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Endine svuad’bo. N’eičutkülü

Endine svuad’bo. N’eičutkülü

Livvi
Syamozero
N’eičutkül’ü oli ennen svuad’bua, svuad’bua vaste.

Ezmäi, vähäine, heimokundu ku tulow ga, itkietäh virtü vähäine, sit kül’ü pannah l’ämmäh, kül’ü l’ämbiäw, neičut kül’üh talutah, sit kasan riičindü.

N’eidized pajon kel talutah.

N’eidized mittumua pajuo kül’üh talujes pajatetah?

"Kto eto dorožku proturil da dobrii molodec devicu hodil".

Pajon kai mustan.

Senmostu pajuo pajatettih.

Nu sit kül’üs päi ku tullah, ottajad l’ähetäh, svuad’bo se l’ähenöw, sid, istutetah jumaloin ual, kassu on riičittü, kül’üs ku oled, ga tukat ollah l’eväl’l’eh.

Sit kül’üs tulduu kassu pl’etitäh, piä suvitah, kizatah n’eidizet sid libo brihat, libo ket kizatah.

Kassu pl’etitäh.

Sit pannah l’entočkua-a!

Kel vai ollow neidizil l’entočkua kül’äs, kai l’entočkat pannah kassah, l’entočkua, l’entočkuatänne kassu täwzi.

Podruugat pannah, podruugat.

Vai se kassu, kai d’ügie on, muga l’entočkua pannah.

Omas kül’äs oli meil ei äijiä, pieni kül’a oli, vähä oli l’entočkan panijua n’eijistü, a heimokundu tuldih, čuralaizet, toizis külis päi n’eidizet svuad’boh, sid l’entočkua pannah.

Sidi istutetah suureh čuppuh, pannah skamn’u da sit sih pielus da, pieluksel istutetah, n’evesta istuoteh.

Sit ku kasan ümbäri käis punoh, ei sua piästiä, kodvu pidäw piästiä kui piästiä kassu, muga itköw, itköw, itköw, rähizöw: kassua ei anna.

"Valgied valdaizet valloittelemmo nügöi da, val’l’astelemmo valgied valdaizet".

Häi anna ei.

Ei üksi n’evesta, a pošti kai muga, kai muga ruattih, moine oli mooda.

Sid otetah kassu, alletah riiččie, da alletah l’entočkaizie kerittiä, sit kai sinne kukšistah, itköw muga, itkietäh virtü.

Tämä oli Vuoht’ärven, toaz oli kahten virstan peräs kül’ä, Pedrin Okulin, se oli ollallizennu.

Häi ül’en hüvin itkie maltoi, iäni korgie, hüvä, sit ku loilottaw itköw, rinnal istuw sie, sidi:
"Sinun valgiet valdaizet valloitellah
Da kawnehet kassaizet kaksih puastoizih katkaillah
Da kuuzil kučermoizil kučerdutellah da".


Nenii vai itköw, niidü...

"Dostal’n’oit posl’edn’oit pädövät päiväizet
Ollah omassaz valgeil valdaizil".


(Se buite kui, n’eidzennü ollez oma valdu, a miehel mened ga, n’e svoja vol’uška roiteh).

Svuad’buo pietäh, ga äijü svuad’ban aigah itkiettih.

Kaikil itkiettih: sizärel, mi vai keda miehel menijiä oli ennen, ken vai kui eierähäd mendih, d’älgimäi...

Ennen ewlluh mostu.

A konzu minun sizär, se Map-čid’žoi, puoldu kolmattu vuottu minuo vahnembi oli, niinnü vuozinnu d’öngöi ruvettih Suojärvil menemäh tiä tägäläizet neidizet "hüppämäl", "hüppämäl" mendih sinne.

Pruazniekkah mennäh, hoz i Ongamukseh Iivnan päiväh, libo Čalkuh mennäh, ottaw suojärven briha sie paginal, kizatah da istumah, dai sinne i l’ähtöw: eigo svuad’buo pietä, eigo midä, sinne miehel’ i l’ähtöw.

Se "hüppämäl" menöw tie päi.

Se oli moine pagin.

Mendih erähäd i, a meijän ei mennüh "hüppämäl", meijän svuad’bo piettih, sinne Suojärvil meni.

Nu muudu mostu ewlo ni midä.

Vastattih hüvin.

Hüvin vastattih, müö tiedänüh emmo, mittumah kohtah menöw da kunne menöw, Suojärvil vows’ emmo kävünüh jedinöidü kerdua sinne piäliči rajaz ga.

Menimmö kül’äh sinne.

Üksi taloi vaiku proiji (se oli Ondrien kodi), toizeh taloih, toine taloi on täl čural, täl čural tože kodi viisseinäine, a huonukset kesken luajindua, sih taloin meidü viedih, sih taloin menimmö.

Vastattih hüvin, kai olgiloi poltetah, ammutah, kui tiä, ga mugai sie vastattih.

Vastattih hüvin.

Menimmö (ei olluh aidua, ei olluh miän ei olluh aidua ni midä, ei naverno sil aigua olluh moodua sidä).

Sit menimmö, d’aksatettih, samvuarat keitettih, d’uotettih, ei tobd’u olluh samvuaru.

Meil ei olluh samvuarua, ni kudamal ei mennüh samvuarua, Map-čid’žoil da ni minul ewlluh samvuarua.

Map-čid’žoi konz meni ga, samvuarain oli vahnua modua: kaidu pohd’u nenga (en tie mustadgo sinä, näidgo kuz vai ed nähnüh).

Kaidu pohd’u samvuaru oli, se oli pohd’u väl’l’äl.

Sit ručkih oli sivottu provolokil da pohd’u se oli provolokil sivottu, sen moine samvuaru oli Map-čid’žoin miehel menendü aigah, provolokil sivottu, eiga ei pohd’u püzünüh, ei suannuh keittiä, muite vuadanuh ei, keittiä sai, a nostat samvuaran, dai pohd’u sih diäw.

Sit pidäw panna padah libo mih tahto händü, ku seizattua, ei muite püzünüh.

A sit provolokil ku sivottih, sit püzüi.

Sen moine samvuaru oli.

A sit d’äl’l’el kulu samvuaru ostettih, se oli hos, kelbo, kembo liennow sen samvuaran müönnüh, en kačo musta, tol’ko kulu ostettih meijän brihačut, vel’l’ed oldih nuorembad minua ga...

Ozrua kül’vettih.

"Emmo kül’vä ozrua, kül’vämmö ozua", muatuška kül’vi.

A sid i n’eveskü se, n’eveskü kudai menöw, ga se keriäw ned ozrat, nenga oijendaw, hoz ewlle peredniekkua ga, hoz pal’ton polan oijendaw, da mi vähäine ozrua sih menöw, ga net panow ruokkoh.

Ned oldih ozrad sundugaz, sundugan čuppuh panow ribuizeh, da sundugas sie sobien ual vai hörkötetäh.

Minulleni heijän svuad’bua ei muga sua mustua, a minul ičel’l’eni.

Ofon’an akku oli se (omah kül’ah minä ku menin ga), kaksinkerroin käveli, koukus käveli, meidü čakkai ainos, ainoz meidü čakkai.

Müö d’uoksendelemmo kengättäh, räččinäizil’l’eh, kezoil kävümmö, kunne puuttuu, häi kui čakkuaw: "L’eibiä süvvä ewle, a kezoil kävüttö, d’uoksendeletto: pahad oletto!"

Sinne miehel otettih, sih taloih.

Ajettih hebo, venčal ku kävüimmö, tahnuoh, venčuniekkoin tahnuoh hebo ajettih, ei sarail.

Mul aigua ajetah sarail, dai sit svuad’boveh ajettih kai sarail hebo, a meidü, venčuniekkoi, se vie vähäine tieduittih, štobi rodizih elaigu se bohatembi, onnuako, a en tiijä mikse sidä, minä sidä tiedua en tiijä, mikse hüö, a toko tahnuoh ajettih.

Tahnuoh hebo ajettih, kreslois päi l’ähtimmö, tahnutpordahii nowzemah vai ku rubiemmo, tulow vastah, ozrua külväw (prižmittih sie, što mene, mene kül’vä, mene kül’vä) kül’väw ozrua.

Sid minä keräin vähäizen, tuli vähäine, kül’väw ripsuttaw sinne meil’ sil’mil, da meil’ piäl, mendähez kunne tahto.

Sit menimmö pertih.

Oli, turki muurin muatuškal, muurin turki pieäl (kačo sen vie unohtin sanomattah).

Sehäi pidäw n’epremenno olla, štobi muurin turkilois vastah tulla muatuškal.

Oli pordahil paltin, paltin l’evitettü, nu, paltin, paltinua müö astuimmo, astuimmo vähäizen.

Paltinan l’evittäjil niil pidaw, minul kui četvertit käis, četvertid ned annettih venčal l’ähtijes, četvertii annettih enämbi.

A l’evittäjiä, a paltinan l’evittäjiä, paltinan levittäjiä n’elli vai viizi hengie liennow, sen vastah četvertie meni vai kui, četvertid minul käis.

Paltinua l’evitetäh, paltinua müö nowzimmo vähäizen, da vieldettih paltin iäreh da sit paltinan l’evittäjil četvertitpodarkat.

(Četvertitämän moine palaine tavarua, tämän moine, hoz mittumua, ei ühtü luaduw, oli kumakku, libo ruočin siicu, libo kird’oikaz libo kird’atoi, sen moine palaine tavarua paltinan levittäjilčetverti).

A kons kui druškie šuoritetah da suajannaizii, sid druškil sivotah paikat (täh kačo druškuspaltin ku sivotah, neče kis’ei ezmäi sivotah, kis’ei, a sit tossa päi se kumakku sivotah paidu, a sid i druškil paikat sivotah, druškuspaltinas, valgiet paikat, piäs piättävät, valgiet paikat), a suajannaizilcetvertit, semmoizet palaizet tavarua, čepčiä pidäw olla.

Akoil pidäw čepčü olla.

Oli hoz mittuine tavar!

Mittumua sie d’öngöi n’eidizennü olles puaran ku ostetah ga, četverti diäw, se pidäw panna ruokkoh, d’o četvertii suitettu on enne sie).

Paltin levitetäh ženihöin čuras.

Nado, kui kudamal ženihäl sizär on ku ga, sizär levittäw, a kui sizärdu ewle ga, ken sie l’ähembäine rodn’u on, ned l’evitetäh sie, ženihöin čuraz l’evitetäh.

Naizet, naizet, paltin l’evitetäh naizet.

A muatuška ei l’evitä, muatuška vai ozrua kül’väw.

Kül’väw viuhkuttaw: "En kül’vä ozrua, kül’vän ozua!" sanow.

Ženihän tuattoh vastailow, hebuo laskettaw, heboloi laskettaw sarail, da häi ei niih kasainnuheneze, koz molodoit tullah, ga häi, tuatto ei kasainnuheze niih.

A sit kui tullah pertih, ga d’o on stolat pannuod dai čuajud valmehet, süömized valmehehet, süvväh-d’uvvah.

Süömmö-d’uommo, sit tervehtüs stola (ennen oli, ei olluh hniäzevöidü stolua, a d’älgimäi oli hniäzevöi stola).

Minulleni d’o nügöi azetettih: Ofon’an Vas’a se brihasti hätken, briha slavutnoi.


D’o nügöi kai händü vuotettih nečine Jessoilah, oli Makoin Vas’an Anni oli kupsan tütär sih vuotettih sulhaizikse.

Tuli daMuilan Nastoih, Elmidd’ärveh.

Venčal päi kui tulimmo, tahnuoh hebo ajettih, ei sarail voinnuh ajua.

Saraidu oli kaksi, pordahad hüvät.

Venčuniekoil tahnuoh.

Brihan muatušku tuli vastah, rieskua maidua puas.

Ukko, Vas’a d’uow maiduo, dai minul d’uotetah, dai minä d’uon, tahnutpordahil maiduo d’uotettih ezmäizikse, vähäizin, nu kerdua kolme pidi rüpätä, toko kerras.

Kerran d’uow ukko, sid minä, sit toizen kerran op’ädi minä, siit toizen kerran op’ädi häi, op’ädi minä.

Sid otetah pada iäreh, se padaine da sid l’ähtietäh iäreh, da müö menemmö venčuniekat pertih.

Sid d’aksatetah, valmehekse otetah, (pal’to oli minul konešno, miehel konzu menin, ga oli pal’to), suuret paikad otetah.

Stolat pannuod valmehekse, stolan tuakse istutetah, süömized-d’uomizet d’öngöi varustetut.

Sid ezmäi čuajuu valetah, čuaju d’uotetah.

Sit čuajun d’uoduw sih i ühteh palah süömizet tuvvah, ühteh stolah.

Süvväh svuad’boveh.

Svuad’bo on tobd’u, svuad’bovehstolua kolme piäkkäh: kedä ottajua, kedä müödästü ga, hengie kaksikümmen viizi oli, ku ei vai kolmiekümmen.

Molodoloi istutetah suureh čuppuh, ülimäizikse, kuz obrazad ollah, sih ülimäizikse molodoidi.

Sid meil oli vie, muidu tervehtettih muuh luaduh, a meil oli hniäzevöi stola.

Старинная карельская свадьба. Девическая баня

Russian
Девическая баня была до свадьбы, перед свадьбой.

Как соберётся родня, немного попричитывают, потом затопят баню, баня истопится, девушку ведут в баню, потом расплетание косы.


Девушки ведут [её] с песнями.


Какие песни поют, когда в баню водят?


«Кто это дорожку проторил, да добрый молодец по девицу ходил...».


Всю песню помню.


Такие песни пели.


После бани уже увоз невесты приближается, свадьба приближается, как придёт она из бани, её сажают под иконы, коса расплетена, раз в бане была, так волосы распущены.

После прихода из бани заплетают косу, волосы (‘голову’) расчешут; девушки или парни играют.

Косу плетут.

А лент вплетают!


У кого из девушек в деревне есть ленточкивсе заплетают в косу, ленточек, ленточекполная коса.


Подруги, подруги вплетают.


Столько лент, что даже коса тяжёлая.


Наша деревня была маленькая, мало было девушек с ленточками, а когда пришла родня да посторонние, с других деревень пришли девушки на свадьбу, вот тогда наплетут ленточек [в косу].


Невесту сажают в большой угол, ставят скамейку, на неё подушку, невеста садится на подушку.

Как накрутит [невеста] косу вокруг рукиникак не освободить косу, долго надо освобождать, чтобы косу достать, так она плачет, рыдает: косу не отдаёт.


«Вольну волюшку отнимаем, вольну волюшку запрягаем».

Она не отдаёт косу.


Не одна невеста так делает, а почти все так, все так делали, так было принято.


Потом берут косу, начнут расплетать да ленточки развязывать, плач причитывают, а она так плачет, даже забывается.

Вопленницей была Педрин Окулина, от Вохтозера два километра была деревня, оттуда [родом была].

Она очень хорошо умела причитывать (‘плакать’); голос высокий, хороший; сядет рядом да как начнёт причитывать:
«Твои светлые волюшки захватывают,
Да красны косушки на пробор расчёсывают,
да на шесть прядочек закручивают...».


Так и причитывает...

«Остальные последние денёчки
твоей светлой волюшки».


(В девушках как будто своя воля, а замуж как выйдешь, не своя волюшка будет).


Когда свадьбу играют, так много во время свадьбы причитывают.

Всем причитывали: сестре, всем тем, кому предстояло замуж выйти, если только - некоторые после выходили...


Раньше не бывало такого.

Но когда вышла замуж сестра Марфа, она была старше меня на два с половиной года, в те годы уже девушки с этой стороны стали выходить в Суоярви «убегом», «убегом» выходили на ту сторону (‘туда’).


Пойдут на праздник, хотя бы в Онгамукcу на Иванов день либо в Чалку, пригласит суоярвский парень на разговор, играть и сидеть, пойдёт туда; ни свадьбы не играют, ничего, туда выходит замуж.


«Убегом» уходит, так говорили.


Некоторые [так] выходили.

Но наша не пошла «убегом», ей свадьбу сыграли, туда она, в Суоярви вышла.



А больше такого ничего нет.


Встретили нас хорошо.

Хорошо встретили, [хотя] мы не знали, куда и в какое место [сестра] выходит; через границу, в Суоярви, мы ни разу не ездили.


Приехали мы туда, в деревню.


Миновали один дом (это был дом Андрея), в следующий дом на этой стороне [улицы], второй, тоже пятистенный дом, недостроенный, в тот дом нас привели, в тот дом зашли.



Встретили хорошо, солому жгут, стреляют, как здесь, так и там встречали.

Хорошо встретили.


Не было «застав» (‘изгороди’), у нашей [сестры] не было «заставы», в то время, наверно, не было такой моды.


Пришли, нас раздели, поставили самовары, напоили чаем, самовар был небольшой.


У нас не было самовара; ни у которой, ни у меня, ни у сестры Марфы, не было в приданом самовара.


Когда вышла замуж сестра Марфа, самовар был старинный, с узким дном, вот так (не знаю, видел ли ты где или нет, помнишь ли).

Самовар был с узким дном, дно не держалось.


Дно было привязано проволокой к ручкам, такой был самовар во время свадьбы сестры Марфы, проволокой завязанный, иначе дно не держалось, нельзя было кипятить, но так не протекал, ставить можно было, но когда поднимешь, дно тут останется.



Надо ставить или в чугун или во что-нибудь, чтобы он стоял, иначе он не стоял.


А как проволокой привязали, держалось.


Такой был самовар.


А потом подержанный самовар купили, тот был годный, кто этот самовар продал, ведь не помню, только подержанный купили наши парни, братья, которые были младше меня.


Ячмень сеяли.

«Не ячмень сеем, сеем счастье», матушка сеяла.


И вот невеста, которая замуж выходит, собирает эти зёрна, если нет передника, протянет полу пальто вот так, и сколько [зёрен] ячменя насыплется в подол, припрячет их.



Завернёт зёрна в тряпочку, и хранится этот ячмень потом в уголке сундука под одеждой.



Мне их свадьбу не вспомнить так [подробно], у меня своя была [свадьба].

Жена у Офони была (ведь я в свою деревню замуж вышла), ходила, согнувшись в три погибели (‘вдвойне’), сгорбившись, ходила, так нас ругала всегда, всегда нас ругала.


Мы бегали босиком, в одних рубашках, ходили купаться и бегали, где попало, так она ругалась: «Есть нечего, хлеба нет, а вы купаться ходите, бегаете: негодные вы



Туда меня замуж взяли, в тот дом.


Как к венцу съездили, на лошади заехали во двор (‘хлев’), обвенчалисьзавезли во двор, не на сарай.

В другое время едут на сарай, да и весь свадебный поезд заезжает на сарай, а нам, обвенчанным, ещё немного колдовали, чтобы жилось богаче, наверно, я этого колдовства не знаю, зачем это они так [делают], но только во двор заехали.



Лошадь пригнали во двор; вышли мы из саней, только начали подниматься по лестнице, идёт навстречу [матушка] и ячмень сеет (заставили там, иди, мол, иди сей), ячмень сеет.


Тут я собрала немного, досталось немного, идёт и сеет, нам в лицо (‘на глаза’) да на нас, куда попадёт.


Затем вошли мы в избу.

Да, у матушки шуба наизнанку была надета, наизнанку шуба (ведь забыла ещё это сказать).


Это непременно надо, чтобы матушка в шубе наизнанку встречала.


Да, и на крыльце был разостлан холст, был, был холст разостлан, по холсту мы прошли немного.


Тем, кто холст расстилал, надо было дарить [четверть материи], четверти-то у меня в руке были, эти четверти мне дали, когда уходили на венчанье, четвертей дали побольше.

Холст стелили человека четыре или, может, пять; столько четвертей материалу ушло; четверти у меня в руке [были].


Стелют холст, мы поднялись по нему немного, да и убрали холст, а расстилавшимподарки: четверти материи.


(Четвертьвот такой кусочек материи, вот такой, хоть какого, но не одинакового, хотя бы кумач или шведский ситец, хотя цветастый или не цветастый; такой кусочек материалу тем, кто расстилал холст, с четверть).


А когда наряжаются дружки, «суаяниайни» [родственники жениха], то дружкам повязывают платки (как повяжут сюда холст дружки, сначала кисею завяжут, кисею, а потом через другое плечо кумача на рубаху, а потом уж дружкам завязывают платки, белые платки, которые носят на голове), а суаяниайненим по четверти ситцу, вот какие кусочки материи: повойники же нужны.

Женщинам повойники нужны.


Любая материя!


Ещё в девушках купят какой-нибудь [материал] для «пары» [верхнего платья], с четверть останется кусок, его надо припрятать, и вот уже четверть ситцу есть [в запасе].


Холст расстилают в доме жениха.

Золовка, если у жениха сестра есть, то сестра стелет, или же близкая, а если нет сестры, то кто из близкой родни есть, они и стелют, стелют в доме жениха.


Женщины, женщины расстилают холст, женщины.


А матушка не расстилает, она лишь ячмень сеет.


Сеет, швыряет: «Не ячмень сею, сею счастье
приговаривает.

Отец жениха встречает, лошадь выпрягает, на сарае выпрягает лошадей, он не касается к этим делам, нет; когда молодые приезжали, он к ним не касался.


А как придут в избу, столы уже накрыты, чаи готовы, еда готова; едят и пьют.


Как поедим-попьём, потом князевой (‘приветственный’) стол (раньше не было князевого стола, а после уже был князевой стол).


У меня уже ставили [князевый стол]: ведь Вася Офонин холостяжил долго, жених славутный был.


Ведь его ждали в Эссойлу, там была Анна, Васи Макойн, дочь купца, там ждали, что посватает.


А он пришёл к Муйлан Настой, в Эльмидярви.


Как приехали с венчания, заехали во двор, не на сарай, на сарай нельзя было въехать.

Два сарая было, въезды хорошие.


Новобрачныево двор.


Мать жениха вышла навстречу, вынесла молока в горшке.


Муж, Вася, пьёт молоко, да меня поят, и я пью: первым делом на лестнице, ведущей со двора в сени, поят молоком, помалу поят: раза три надо отпить, но только сразу.


Сперва пьёт муж, потом я, потом опять я, затем второй раз муж пьёт, и опять я.



Потом заберут горшок, и затем мы, новобрачные, идём в избу.


Раздевают наготово, снимают [пальто] (пальто у меня, конечно, было, когда я замуж выходила, было пальто); снимают шали большие.


Столы наготово накрыты, сажают за стол, еда и питье приготовлены заранее.



Сначала нальют чаю, напоят чаем.


После того, как чай попили, приносят еду, в один присест, на тот же стол.


Свадебники едят.

Свадьба большая, народутри стола друг за другом, кто со стороны жениха (‘берущие’), кто провожатые, человек двадцать пять, а то и тридцать было.


Молодых сажают в большой угол, на почетное место (‘на самый верх’), там, где иконы, на почетное место молодых.

Других поздравляли по-другому, а у нас Князевой стол был.