VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Endine svuad’bo. Enzimäizet ruavot

Endine svuad’bo. Enzimäizet ruavot

Livvi
Syamozero
Nowzed huondeksel, nostattaw muatušku, kuudeh nedälissah d’oga huondestu nostattaw, hod’ d’allaz oled, ga üksikai sie post’elil virud: anna tulow nostattamah.

Nostattaw: "N’eveskü, nowze iäreh!"

Nowzet, sil’mat pezet, süömine on valmis.

"Istukkuakseh, süögie!"

Süöt.

"Midäbö nügöi ruadanen?

Astiet go pezen, vai midä ruan?"

Konzu käsköw čuaškoi pestä, ast’ejii: "Peze čuaškat da astiet".

Pezet.

Sid andaw, ezmäine ruado, pelvastu, kuožalih pelvastu ezmäizikse: maltawgo mučoi pelvastu kezrätä vai ei malta.

Ezmäizikse pelvastu tuow: "Täs kiäriččü, vadvo, pane loppu kuožalih, kezriä pelvastu".


Voidgo loindu kezrätä vai ed voi.

D’o svuad’bo ku proijiw da ned ezmäized üöt proijitah da müödäized d’o l’ähtietäh iäreh, no, kuna piän l’ähtietäh müödäizet, se on venčan proijihuw kolmas päivü kolmandennu päivän, sit pelvastu kiäričün tuow, vadvo loppu, da pane kuožalih da kezriä loindu.

Sit hod ed lienne enne kezrännüh, ga sid kezrätä tulow, voidgo kezrätä loindu.


A kaikkii ezmäine ruado on se, kui huondeksel maguamaz nowzet, sil’mät pezet, süömäh vai kui ruveta istavuo stolah, sid d’awhuo tuow (ennen oli kačo sielikanned luajitut, tuohez luajitut) d’awhosielikannen tuow: "Täz d’awhot!"

Ičei duumaiče, kui pidäw sriäppiä!

A se n’evvottih, što d’awhuo kui tuow, ka d’awholoih käit pane, käid anna d’awhovutah.


Ičei duumaiče, kui pidäw eliä da kui pidäw sriäppiä.

D’awhoiloih käin panet, käit d’awhovutah, käit pühkid nenga, sit süömäh.


Kaikkih ezmäzikse d’awholoih pidäw käit panna.

Sielikanned on suuret, tuohez luajitut.

Heittäw: "Täs sinun elaigu, maltaned eliä ga el’ä".

Ei sano, što pane d’awholoih käzi, a se on n’evvottu enne, döngöi muga ruattih d’ogahine.


"Täs sinun elaigu, maltaned ga el’ä!

D’awhuo täs on!"

Sid d’awholoih käit panet, d’awhot puistat, käit, sit otetah d’awhot, kabrastetah.

Kaikkii ezmäine se d’awholoih käit pidäw panna.

A sit kui süöd da d’uod ga, sit sinäpiän pošti nimidä ei anneta.


A tossupiän ezmäzikse annetah villua, kaikkii ezmäine ruadovillua kuažalih, villukuažali: maltadgo villua kezrätä vai ed malta.

A villankezrävö se on: üksi primiettü on, što oza, se roiteh ozakas, villua kezriäw, ga se oza.


A toizekse: maltadgo vai ed malta villua kezrätä, mittumua kezriät.


N’eidizennü ollez ei sua maltua kezrätä, eräz ei malta.

A müö ku olimmo krestjuaninad ga, kezrätä pidi omua villua da vie vierastu villua kezrätä pidi.


Villulabohoizen mama tuow, muatušku, kuažalin tuow, värtinän tuow: "Täz, n’eveskü, ruado, zavodi ruadua, zavodi tädä ruadua".

Se buite ku ozakaz roiteh: villua ruata, kezrätä ga, sid oza parembi roih.


Villua ezmäizikse.

A sit tüönüd ga, sit villua kezriäd vähäizen.

Ollow kui labohoine ei tobd’embi, käskenöw kaiken kezrätä, ga kezriät, ühteh palah ei sua ga, konzugi kezriät, a ollow tobd’embi, ga iče kezriäw, loppow.


Vähäizen kezriäd da: "Täz minun langat, minä kezräin!"

Menendäd oldih semmoized ennen.

Ezmäizikse d’awholoih käit, sid villua kezrätä; se vai kui on, enne d’uondua d’awholoih pidaw da süöndiä käit panna.

D’awhot pühkit, sit stolah, süöd da d’uot, sid villukuožali valmis, kezriä villua!


Kävüimmö vettü tuomah?

Villua ku kezriät, sid valmistetah murgin.

Murgin süötetäh, sit veil: "Molodoid, mengiä vettü tuomah!"

Kahtei menet, šaikku sie on lähtiel.

Korvoin ammuldat, ukko iel, mužikku iel, a akku d’äl’l’el, vettü kandamah rubiet.

Tullahkorvoi kuatah bräwžätäh, d’edinöidü vettü ei diä, dorogal korvoi kuatah, d’äril’l’eh astut.

Däril’l’eh menet, korvoin ammuldat, tostu i vuotetah, sit tostu vuotetah, pripivöičet: "Ei pie kuadua tostu korvoidu!

Roiteh ühtes!

Üksi mučoi tulii oli, eigo nagrettaw olluh, roiteh ühtes korvois!"


Sit välitütäh, ei kuata eiga nagrokse kuattaz vie toine da i kolmaz, a sit...

Minä olin sih niškoi rohkie, sanoin: "Roiteh ühtes korvois!

Üksi mučoi olin tulii, engo nagrettaw olluh!


Ei tostu korvoidu pie, roiteh ühtes korvois!"

Toimmo pertih vettü korvoin da sid heitimmö kannandan.

A vezikorvoi, vettü, vettü, vettü kannatetah ezmäizikse, äijiä ei, a korvoi se tuvva pidäw, se on moine primiättü: maltammogo kandua, vai ei.


Ga minä Ofon’az ruavoin (näitgo kui vihmuw, päiviä pastoi, vihmuw zudiw mil’l’eh)!


Ofon’az ruavoin vierastu ruadua n’eijissüzaijan kaiken: heiniä niittämäs, leikkuamas, tüödü pergamas, riihil’öi puimasüli vuvvet, d’oga ruadoizet!

A riihen kui puimmo, velli oli nuorembi, a nai ennen, ennen kui nai ga vahnembi käl’ü rodihes, minun ukko se oli vahnembi ga, d’äl’l’el nai.

A toko sanoi: "Nastoidu riiheh pidäw ottua, sanow, Nastoi vai viškannow, sanow d’üväd ga, d’üväd ruumenih ei mennä, erotah d’üväd ruumenis".

Minä viškain hüvin, lofko viškain, ei mendü d’üväd ruumenih.

A Ol’oin ku ottaw riiheh (rinnal oli sid n’eidine).

"Ol’oi, – sanow, – viškuaw, ga d’üväd mennäh ruumenih".

Sen mustan toko ainos.

A buukkua piettih, toine sana oli vie buukun piendü sana.

Sobua ku reduvuw, sit kül’ü oli omaz rannas, sid i kerätäh (paltinsobua oli ennen) sovat puččih, puččih pannah sinne sovat, piäl pošteli, piälüstü.


Kui netäs pučči täz oliz a, sit pannah täh purd’eh puikot nenga ümbäri-ümbäri, lastikot pannah ümbäri.

Sit sih posteli pannah, purd’eh puikkoloil.

Sit sinne tuhkua, poštelih sih tuhkua pannah, sit vettü.

Vett ammuldetah, ammuldetah.

Ülen oli Ofon’as suuri bukku, korvoidu kolme meni vettü.

Sobua oli äijü, täwzi buukku rodih sobua.

Sit kruanaz valellah.

Valetah, ezmäi on tühd’ü vezi, valetah kui sid nih tuhkih kuatah.

Opädi i valaw, opädi tuhkih kuadaw, sit sinne poro menöw.

Sit tulen luadiw, hos kui vilu on, ga kül’üs keitti, a konzu ku l’ämmin ga, pihal tuli palaw, da kived hiliutah, sit sih vai tuhkie niil vai kivie laskietah.


Kivie laskietah, kuni vai ei pohd’u hiilu sie, sini ei heitetä laskendua, päivät keittäw bukkua keitti.


Piäliči kiehuw barbattaw, sid i.

Nečis, post’eliloil, kus tuhkad ollah da purd’eh puikkoloil, sit kiehuw, a alači laskow kruanas sie nečidä porua sidä, vettü sidä sie on vie vilu, ei vie l’ämmin läbi sovis: ülen on suuri pučči sobua.

Sit tostui kivie hiiluttaw da tostu i laskow kivie, tostu i valaw kruanas, sit valelow, valelow da sid i lämbiew pohd’u, l’ämbiew sit.

Ofon’az ei kiirehtettü sinäpiän pestä, üökse d’ätettih pezemättäh buukku se huondeksessah, huondeksel purretah vai kui se.

Старинная карельская свадьба. Первые работы

Russian
До шести недель матушка будит каждое утро, и хотя уже проснулась, всё равно лежишь в постели: пусть придёт будить.

Будит: «Невестка, вставай!».


Встанешь, умоешься, завтрак (‘еда’) уже готов.


«Садитесь, ешьте!».


Позавтракаешь.


«Что теперь делать?


Мыть ли посуду или что делать


Иногда велит посуду, чашки вымыть: «Вымой посуду и чашки».


Вымоешь.


Затем для первой работы даст лён, первым деломлён в прялку: умеет ли молодуха лён прясть или не умеет.

Сначала льна принесет: «Вот пучок, распуши, растяни, сделай куделю, пряди лён».


Умеешь нитчёнки прясть или нет.


Уже как пройдёт свадьба и первые ночи, провожатые уедут домой, после венчания на третий день они уезжают, в тот день принесёт [матушка] пучок льна: сделай куделю и пряди нитчёнки.


Если раньше не приходилось прясть, тут уж попрядёшь; умеешь ли нитченки прясть.


Как проснёшься утром, умоешься, остаётся лишь позавтракать, сесть за стол, принесёт [матушка] муки (раньше были из бересты лукошки сделаны), принесёт лукошко с мукой: «Вот мука

Тут сама и думай [что делать], как стряпать!


А [до свадьбы] подсказывали, как только [матушка] принесёт муку, опусти руки в муку, пусть запачкаются руки в муке.


Тут сама и думай, как жить и как стряпать.


Опустишь руку в муку, запачкаются руки в муке, вытрешь вот так, потом [садишься] кушать.

Так что самым первым делом надо опустить руки в муку.


Лукошки эти большие, из бересты сделаны.


Положит: «Вот тут твоя жизнь, сумеешь житьживи


Не скажет, что опусти руки в муку, но заранее подсказали это, каждая так поступала.


«Вот твоя жизнь, сумеешь житьживи!


Вот тут мука


Опустишь руки в муку, вытряхнешь муку с рук, и тогда уберут муку, уберут.


Первым делом руки надо было опустить в муку.


А потом, как поешь да попьёшь, в тот день почти ничего больше не заставляют делать, не дают [работы].

А на другой день дадут шерсти, самое первое делошерсти в прялку: умеешь ли шерсть прясть или не умеешь.


И когда прядёшь шерсть, есть одна примета: во-первых, что жизнь будет счастливая, если прядёшь шерсть, счастливее будешь.


А, во-вторых, примечали, умеешь ли ты шерсть прясть или не умеешь, какую [нитку] спрядёшь.


В девушках, конечно, не умеешь, некоторые не умеют.


А мы, как были крестьяне, так не только для себя приходилось шерсть прясть, но и для чужих пряли шерсть.


Принесёт мама, матушка, короб шерсти, прялку и веретено: «Вот тебе, невестка, работа, приступай к этой работе».

Обрабатывать шерсть, прястьбудто счастье будет лучше, счастливее будешь.


Обработка шерстипервое дело.


А потом привыкнешь, попрядёшь немного шерсти.


Если короб не очень большой и велит всё спрясть, так спрядёшь, но за один присест не спрясть, а надо постепенно [прясть], а если побольше шерсти [в коробе], так сама допрядёт.


Немного попрядёшь: «Вот мои нитки, я напряла».


Таково было прежде замуж выходить.


Сначала руки опустить в муку, потом шерсть прясть; руки надо опустить в муку до чаепития.


Муку стряхнёшь с рук, садишься за стол, поешь, попьёшь, прялка с шерстью уже готова, пряди шерсть.


Ходили ли за водой?

Как попрядёшь шерсти, приготовят обед.


Накормят обедом, потом за водой: «Молодые, идите принесите воды


Идёшь вдвоём, шайка там на проруби.


Начерпаешь ушат, муж спереди, жена сзади, начнёшь нести воду.


Придут и опрокинут ушат; озорничают, ни капельки воды не останется, на дорогу выльют ушат, снова идёшь [на прорубь].


Придёшь снова, начерпаешь ушат, ждут, когда уже за вторым пойдем, говоришь [им]: «Не надо выливать второго ушата!

Хватит с одного!


Ведь одна молодуха в дом пришла, не была же она посмешищем, хватит с одного ушата


Посторонятся, больше не выливают, а не то вылили бы и второй и третий.


В этом отношении я была смелая, говорила [им]: «Хватит одного ушата!


Я же единственная была молодуха, которая в дом пришла, надо мной же не надсмехались.


Второго ушата не надо выливать, хватит одного


Принесли ушат воды в избу и перестали носить.

А воду, ушат-то воды принести первым делом заставляют, немного заставляют носить, но ушат воды принести надо, есть такая примета: сумеем ли мы носить или нет.


Я же в доме у Офони работала (смотри-ка, как дождит, только что солнце светило, а вон как хлещет)!

В девушках чужую работу делала у Офони: сено косила, жала, лён мяла, в ригачах молотила - круглый год, всякую работу!

Был брат, младший, а женился раньше, старшим деверем стал, поскольку раньше женился.


Всё говорил: «Настой надо взять в ригачу, если Настой провеет зерно, зерно в мякину не попадёт, отделится от мякины».


Я веяла хорошо, ловко веяла, зерно не падало в мякину.


А как возьмут Олёй в ригачу (тут рядом жила девушка).


«Олёй, – говорит, – если провеет, зерно в мякине будет».


Всё время это помню.


И стирку устраивали.

Баня была на нашем берегу, как загрязнится бельё, соберут бельё и кладут в бочку (раньше бельё было из домашнего полотна), сверху накрывали постельником.


Вот тут вроде была бы бочка, туда кладут лучины вокруг.



На лучины расстилают постельник.


В него сыплют золу, в постельник этот золу сыплют.


Затем воду, начерпают туда воды.


У Офони была очень большая бочка: ушата три вмещалось воды.

Белья было много, полная бочка белья.


Затем из крана поливают.

Сначала чистая вода, а потом в эту золу льют воду.


Опять льёт, снова золу сыплет, туда уже щёлок идёт.


Затем разводят огонь; когда на улице холодно, кипятили в бане, а когда тепло, на улице огонь горит, нагревают камни, в эту золу опускают калёные камни.


Камни опускают до тех пор, пока вода не нагреется до дна, до тех пор не перестают опускать туда камни.


Целыми днями кипятят.


Сверху кипит, бурлит, где постельник с золой, на лучинах, тут лишь кипит, а щёлок, воду спускают вниз туда из крана, внизу там ещё холодная [вода], не нагрелась через бельё: уж очень большая бочка белья.


Снова камни накалят, снова их опустят в бочку, снова спускают воду из крана, всё время обливают водой, так до дна нагреется.


У Офони не спешили в тот же день стирать, оставляли нестиранным до утра в бочке, лишь утром доставали оттуда белье.