VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Šanel’i miwla mi̮amo...

Šanel’i miwla mi̮amo...

Karelian Proper
Vesyegonsk
Šanel’i miwla mi̮amo, a mi̮amolla šanel’i mi̮amo, miwn bi̮abo l’ienöw, kuin ol’i Barsko-Taračejevo kyl’än’e.

S’iel’ä ol’i bajar’in usad’ba.

I s’iid’ä ol’i hän’el’l’äh ri̮adaji̮a kuwžikymmen’d’ä miešt’ä.

Kuin kučuttih bajar’ie, en t’iijä.

Miwla jo on šeiččimen-kymmen’d’ä vuotta.

Nu ka, mi̮amo i šanel’i meil’ä, kuin baršinašša el’et’t’ih.

Bi̮abon miehel’l’ä annettih šeiččimentois’t’a vuotta, a kuwžikymmen’d’ä vuotta ol’i šulahaz’ella, ukolla.

Hiän ol’i kiwgi̮anli̮ad’ija.

Kir’ikköl’öih kiwgaida li̮ad’i.

Bi̮abo Fedоs’ja, konže hän’el’l’ä ol’i šeiččimentois’t’a vuotta, paimendi hahn’iloida da šoržie pellošša.

Ol’i vihmas’iä.

Hiän tul’i mär’gä illalla paimen’ista da kiwgi̮alla nowži mi̮ata dai uinoi šin’n’е.

A un’issai n’ägöw: napul’n’ikkia [?] myöt’en l’ywd’äw z’mejamado.

Hyppäi kiwgi̮alla, kaglašta ymbär’ii kl’äppieči.

Fedos’ja un’is’s’a pöl’l’äšty z’mejia i ravahti.

A mi̮amo kez’r’iäw ikkunarannašša.

Tulow bajar’išta kuharka, kolot’t’iw ikkuni̮a, pert’ih ei tullun: “Jegorovna, zawtra k vencu dočku pr’ipasai!“.

– “A za kavo?”.

Kuharka šano vahnan ukon n’imen.

Ruvikaš, tuhma, a Fedos’ja šoma-šoma ol’i, šoma.

Mi̮amo l’äks’i tahnuolla dai langei.

Šiid’ä tul’i da t’yt’t’ärel’l’ä t’äl’l’ä i šanow: “Nowže da huomena venčalla pid’äw varušti̮ačie”.

Hiän šano: “T’yt’är-rukka, l’ähet kuin venčalla, ved’ämäh ruvetah, Karposkoin jovella mel’l’ičän burha on, vez’i korhi̮an’iw s’iin’ä, da s’in’n’ei skokaha. El’ä venčaiččieče t’ämänke ukonke!”.

Fedos’ja, konže ruvettih ajamah venčalla s’illačči, tahto skokahti̮a burnah da kotta (oldih iel’l’ä kotat moiz’et nahkaz’et) tartu i hän’en hvat’ittih.

I kir’ikön lukuttih, venčaidih (otetah venčalla, n’iin mi̮amo et ole jäl’l’est’i).

Kiriköššä šanotah: “Kodvaz’eks’i venčaiččiečet”.

(Mi̮an’itellahei it’kiis’).

Ka t’äs’t’ä ukošta Fedos’jalla ol’i kolme lašta.

I miwn mi̮amo i ol’i n’iid’ä lapšie...

Hiän kolmenke lapšenkei jäi, konže l’ien’i hän’en vol’a.

Mužikki̮a, ukkuo, kyl’äh ei oteta.

Šanotah: ”Mis’t’ä tul’iit, s’in’n’e i män’e!”.

A bi̮abo Feodos’ja i šanow: ”Davai pakkuomma kyl’äs’t’ä mi̮ada vähäz’en pert’izen alla. Viini̮a oššamma kyl’äl’l’ä, n’iin annetah mi̮ada".

Viini̮a oššettih kyl’äl’l’ä, annettih jogirandaz’ella mi̮ada vähäz’en, pert’iz’en s’ijalla.

Bobul’iz’et i oldih.

Ol’i pert’iz’es’s’ä yks’i ikkuna, a toin’e ol’i ikkunan’e volokovoi, alahana.

Lapšet t’äs’t’ä volokovoista ikkunaz’ešta lawdaz’en eis’et’äh i kävel’l’äh per’t’izeh, kuin mi̮amo, Fedos’ja, l’äht’öw baršinah ri̮avollašyöt’t’el’iečie pid’i.

A ukko t’ämä kävel’i Ves’s’ih, Riibanoihkiwgaida kir’ikköl’öih li̮ad’i.

Nu a s’iid’ä kuol’i.

Lapšet jiäd’ih bi̮abolla.

Bi̮abolla mi̮ada annettih Taračovašša.

Hot’ vol’a l’ien’i, a bajarowna s’iidä koišša el’i, a bi̮aboi kävel’i hän’el’l’ä ri̮adamah d’engoišta.

Мне мать рассказывала...

Russian
Мне мать рассказывала, а матери рассказывала ее мать, мне она бабушка будет, про деревушку Барско-Тарачеево.

Там была усадьба барина.


Да еще у него было работников шестьдесят человек.


Как звали барина, не знаю.


Мне уж семьдесят лет.


Ну вот, мать и рассказывала нам, как жили на барщине.


Бабушке было семнадцать лет, когда ее выдали замуж, а шестьдесят лет было жениху, старику.


Он был печник.


В церквях ставил печи.


Бабушка Федосья, когда ей было семнадцать лет, пасла гусей и уток в поле.

Была дождливая погода.


Она пришла мокрая вечером с поля с пастухов и легла спать на печку да и уснула там.


А во сне и видит: по напыльнику [?] ползет змея.


Прыгнула [змея] на печку и вокруг шеи и обвилась.


Федосья во сне испугалась змеи и закричала.


А мать прядет у окна.

Приходит от барина кухарка, стучит в окно (‘колотит окно’), в избу не вошла: «Егоровна, завтра к венцу дочку припасай!».


– «А за кого?».


Кухарка назвала имя старого старика.

[Старик] рябой, некрасивый, а Федосья красивая-красивая была, красивая.


Мать пошла на двор и упала.


Потом пришла да этой дочери и говорит: «Вставай, да завтра к венцу надо приготовиться».

Она сказала еще: «Бедная доченька, как поедешь венчаться, повезут [тебя], на Карповской реке около мельницы омут, вода бурлит там, да ты туда и прыгай.
Не венчайся с этим стариком».

Когда поехали (‘стали ехать’) к венцу по мосту, Федосья хотела прыгнуть в омут, да кота (были тогда коты такие кожаные) зацепилась и ее схватили.

И церковь заперли на замок, [пока] венчали (берут к венцу, так мать ведь следом не пойдешь).


В церкви говорят: «Только ненадолго венчаешься».

(Обманывают, чтобы не плакала).


Так вот от этого старика у Федосьи было трое детей.

И моя мать была из тех детей...


Она [бабушка] с тремя детьми и осталась, когда стала ее воля.


Мужа-старика [моего дедушку] жить в деревню не берут.

Говорят: «Откуда пришел, туда и иди!».


А бабушка Федосья и говорит: «Давай у деревни попросим немного земли под избушку.
Вина купим для мужиков (‘деревни’), так дадут землю».

Вина купили они для деревни, им дали у реки (‘на бережочке реки’) немножко земли под избушку.

Бобыли они и были.


В избушке было одно окно, а второе было волоковое окошко, низко [около земли].


В этом волоковом окошке дети дощечку сдвинут и идут в избушку, когда мать, Федосья, бывает на работе на барщине, – питаться же надо было.


А старик этот ходил в Весьегонск, в Рыбинскпечки ставил в церквях.


Ну а потом умер.


Дети остались с матерью [то есть с бабушкой].


Бабушке земли дали в Тарачове.


Хоть стала и воля, а помещица в прежнем своем (‘том’) доме жила, а бабушка и ходила к ней работать за деньги.