VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Gord’ejou da Naamou puututtih pl’enah

Gord’ejou da Naamou puututtih pl’enah

Ludian
Southern Ludian (Svjatozero)
Nu a vot sigä, Priäžäs, ambuttih... beluoit, ken puuttui sinnä pl’enah?

Aambuttih, kačo kudaj oli puuttunu.

Da sit kačo hüö ol’d’ih ühtes.

Pogostaliäi lähtedih krasnopartizanad da Gord’ejou, hüö meiden ker ku kävel’t’t’ih meččäd müöti, ei meiden kera, mužikuoiden kera, meiden sigä rozvetkah to Viidanale to Kaškanahpiäi Šoltoz’erahpiäi kävel’t’t’ih kai.

Nu a hüö lähtedih, a meiden sanottih: ”Läkäd müö tänne!”

Müö, sanou, emme lähte teiden kera müö l’ähtemme kahtei” - se Gord’ejou da Naumou ku lähtedih kahtei.

Hüö heitettiheze Pühärveh, da siit tul’d’ih kodih da pl’enah puututtih.

Viedih heit Priäžäh, sigä sutkat pidettih dai heit ambuttih.

Lietemägeh viedih dai ambuttih beeluoit, nu, da siit ambuttih.

Vie oli mužikke se glupovatuoi vai miliennou, Säpikse kirguttih, beeluoid ned ambuttih tožo Lietemägeh.

Siit Kotam Miša ambut’t’ih tožo häi oli bedn’akuoin kamit’etas, kous sluužii, se tožo beluoit ambuttih Priäžäs.

Siid meiden, kudamad ol’d’ih krasnuois iče puututtih, d heid ambuttihgi - Gord’ejevad da Naumovat.

A kui hüö puututtih, ken sanuoi?

Sille Gord’ejovale?

Ka hüö iče duumali...

Heile vot neče saneli d’älgele...

Kouz tuli ne iškehiži rozvetkah kävüttih kai sigäl.

Vie Vierniemel lähtedih.

Oli D’ermolajou, Fed’an Timuoi oli, Mürün Okku oli, siid oli se Gord’ejou Mit’t’u, Naumovat, häi ku d’uoksou, se Gordejou Mit’t’u ka sanou: ”Pal Ivanič, emme lähte, sanou, lidnah, sanou.

Meiden d’äd’ä, sanuoi Burakovan ül’en äi, sanou, voiskat tulou dai kai da, sanou.

Ei ambuta”.

A minum mužikke sanou ka matil hänele d’ernii: ”Idi, sanou, dl’a men’a sanou hot’ ti znaeš kuda sanou!

Minun, sanou, d’iätitte küläh minä tulin, sanou”.

Nu sit ku hüö, kačo, lähtedih sinnä kai poikki d’ärves hüö veneh heil.

Tul’d’ih tänne, kai tul’d’ih ühtez, dai minum mužikke tuli.

Heil oli dogovornosti sanou: olemme küläz dai lähtemme sanou ühtes iäres.

En tiä mi päivid oli siit.

Tuldah belovard’eičat.

Ku tuldah küläh ned lähtedih, Kondrat’ou, Gord’ejou, Fed’an Timuoi, D’ermolajou.

Hüö varevuttih heid - dai poikki d’ärves venehel, a minum mužikkat siit hüö ei vuotettu.

Nu müö ehtässuai ištuimme kodis.

Oi, sanou, pidäu lähtäi iäre”.

Keväd nu vil on d’ärves, ej ole d’iät.

Ka minä turkin piäle, paikan piäh dai pojehal provodimmah.

Pelduoid müöti astumme loitoči, štobi ni ken ei nägiiš, ni küläs ni ken.

Astuimme pelduoid müöti loitoči mänemme kuh se heil pagištu što Vierniemeh mänemme štobi siit venehel.

Tulimme Vierniemeh - heid ej ole, hüö ajettu d’o akuoiden ker sinnä poikki d’ärves.

Müö d’ärilleh küläh.

Minun ukko d’iäu suarelloh lähikse, mille sanou: ”Mäne külän n’okkah.

Miidne veneh puuttunou, ota moine da tule sanou randammüödäh täh venehel”.

Dai minä neččida randam müödäh astun, tulen külän n’okkah.

Venehen kačon on ükse suur, em voi tüötä.

Toižen tüöndän, dai minä sem venehen tüöndän, airod on dai kai.

Dai ajan sinne suaren n’okkah, suarelloh, kuz d’iäi minum mužikke.

Otan dai veneheh, veneh puutui luošto.

Mustah niemeh pidäu ajada, kunne on heil dogovornosti azuttu mändä.

Häi soudau, minä vezid viškon.

Horošo, što rengi vie oli venehez, da siit soudau kaku, ned belovard’eičat kouz ajettih sigä.

Bohatuois Ždanovas - tuli da kai pirulid vai entiä midä ruatah, meile dielod ielo nu.

Dai randah sinä müö.

A minä em mušta, niemen tagakse, Gord’ejov vastah hupnii: ”Раl Ivanič, tiedädgo midä?” sanou.

- ”Midä? Kačo, sanou, nügü siit, tüö sanou dovarišad minun d’iätitte?”, sanou.

- ” Siks d’iätimme, belovard’eičat k ajettih, müö dumaimme, što sinä, sanou, ende meid lähtit iäres, ku nägimme...”

- Minä, sanou, nägin, ka enhäi minä voi tänne lähtäi: pidäu sanou dielot kai spruavida.

Nu i vot, häi sanou : ”Ka, Pal Ivanič, emme lähte, sanou.

Meiden diädö sanou Burakou d’äd’ä sanou da Tan’a, ül’en äi voiskat tuli, sanou.

Älä lähte, sanou”.

Pauši sanou: ”Minä en d’iä teile”!

Ku häntte matil d’erniu!

Pidänöu, sanou, d’iägäd libo ruakad midä tahto, a idi, sanou, od men’a sanou...

Ja sanou vas ne sluušaju.

Idit’e kudi vi hočet’e!”

Dai müö siit heit provodiimme, lähtedäh.

Mille sanou: ”Älä lähte luoštol venehel, uppou.

Pangat, sanou, mängäd akat kaikin sinne, kolmei olemme, ühteh veneheh neče veneh, sanou, sidogad d’älgeh”.

Pädiiž meile hot’ sinnä lükaitä, ka vie žiäli, näge, tuomme küläh venehen, kenen oli ristitün veneh.

Mužikad lähtedih meis, entiä kunna sinne meččäh lähtedih müö iäre, ajamme venehel.

Venehen pahan d’älgeh siduoimme.

I tulemme sih külän n’okkah, lähtimme ken kunnagi, pagižem: ”Oi, lähtemmego - peldoluoid müöti vai küläd müöti lähtemme?...

A läkämme... sanou nügü üö...”

On ka kevätüö, on valgei sigä nähtäh kudamat on nene pandu postat net piälikkö naznačii häi d’ežurnuoit karavuulah starikuoit, müö ül’embäšte riädud müöti alahašte.

Siid dokažittih meidempiäle sanou: ”Krasnarmeičan akat, sanou, käveltäh da krasnarmeičat turkiis küläd müöti, sanou, heit pidäu arestuida”.

A müö sinne astuime kodillüöi tulimme.

Siit tulem minä kodih.

Ka buabuška sanou meiden, sanou, ainoz itkin da kačuoin ikkunas kui veneh mänöu Mustahniemeh, kui Mustahniemeh veneh mänöu.

Kačon, sanou, d’o d’ärilleh tulette, n’ügü, sanou, hengiz oldah slava t’ebe hospodi.

Lapsed, näge, on da kaks laste da kai ka vahnale d’iäd da nügü, sanou.

Poige lähti, dai ku mučuoi sinne tapetanneh, kui minä elän lapsiden ker.

Da siit opät’ kodih sih tulimme, da midä, davai elädä čihkutamme elämme da...

A Burakou puuttui sinne pl’enah vai ei?

Ei puuttunu häi.

Sil kieral hüö oli mändü lidnah...

Gord’ejou da Naumou d’iädih, da siit tul’d’ih da sit heit arestuittih.

Naumovan viei t’el’egäl oma tuatto Priäžäh, omal hebol, a Gord’ejou dalgai mäni dai heit sigä.

En tiä, suobatte vai mi oli.

Arestuittih pr’amo, doprosittih vai ei doprosittu.

Se oli nečis arestanskuoi Markovas alahan.

Nu a ned oli vie Naumovile rodn’at se Markovan.

Neče, nu, vahn d’ oli häi entiä Kokkoilaspiäi vai kuz oli otettu nu, siit se Mašačii saneli d’algele.

Sanou, doprašivaittih üks kiere... nu, alahan da lat’ad on harvad eihäi ni mi azuttu siimentan ker da kai.

Sanou, meile žiäli, kundelemme mid ehki sanou küzeltäh net fiinat, sanou, heil.

En tiä, sanou ,midä küzel’t’t’ih, salbattih.

Nu siid müö sanoimme ka, vougo hot’ vie čaajud andai, end ehtän, andettih čaajud müö.

Anduoimme sinnä, sanou, otettih.

Siit pühämpäin huondeksen, nügü, sanou, paštoimme piiraid da kai, omankande.

Ka minä, sanou, mänen sigä d’ežurnuoile sanou: ”Vougo, sanou, meile andai nenile miehile, sanou, piirait, sanou, süötämme sanou andai gostin’čče heile”.

- ”Eihäi, sanou, emändä, sua andai, hüö, sanou, d’o on süötetüt”, - sanou.

- ”Nu, ozuta, sanou, minule midä ehki ruatah”.

A sigä oli podvaalas üks pieni ikkunaine, i neč oli kravatti, sanou, miel sigä, ende sanou kezäl magažimme da kai.

Mille uksen avaideli ikkunaižes, ei kaikked avainu se d’ežurnuoi, avaiži.

Hüö oli sanou vastai tartuttu, se Naumou i Gord’ou, sanow, lapastettuheze sanou entiä, magattih vai midä sanou siit kravattikuluižel.

I huondeksel nügü sanou muga, sit pereživaičemme k omam muan rahvaz da kai ka midä rodiheze.

Üöd em magada, sanou, moine žiäli, sanou.

Nu huondekselpäi vai zavodii nosta enzimäžargen tul’d’ih, sanou, mugomat nene oficeerad vai entiä mit sinižis sanou oldah ka.

No uksen avaiži d’ežurnuoi: ”Nu, vihodit’e! Lähtegäthäi, sanou, sigä iäres!”

Miehet, sanou, lähtedih, i müö kačomme ikkunas midä rodih.

Kaks net vojennuoid oficeerad, d’älgeh Gord’ejou pandih ende, pienembe Naumov d’älgeh, i üliči kül’än sinne sanou vedätettih kunna heid ambuttih, sinnä i vedätettih.

Gord’ejou sanou ende astuu, a Naumou d’älgeh.

Nu a siit, sanou, vie, ku lähtedih ka nügü sanou: ” Nügü, sanouhäi, dovarišše, sanou, lopud minutad müö elämme”.

Uks oli, meile kuuluu.

Naumou sanou Gord’ejovale: ”Nügü, sanou”, häi rängähtih se neče oficer: ” Olgat, sanouhäi, vaikkani pojat, kindi sanou pangat neče...”

A sen Naumou sanuoi, lopud minutat, sanou, nüg elämme, sanou, dovarišše.

I heit, sanou, sinnä viedih külän’n’okkah siih ambuttih.

Oi, kačotah rahvas midä rodih ras vedätetäh oman muam rahvahid net fiinat.

Ka siit, sanou, ku viedih kül’än Lietemägehpiäi sinnä siit tožo sigä staruuha nägi Gabukovan, sanou: ”Kiändügäthäi pois!”.

Meččäh sanou oigedah čurah sinne, moine jamk on sinnä kiändüttih.

Siit, sanou, pračkaittih kaks kierat sanou kuului meil’, sanou anduoi.

Pračkaittih, enämbi ni midä sanou, d’ astuttih kolmei d’ärilleh.... kahtei sanou, valgedat perčankat kädes sanou.

Moižet, sanou, ned oficerat, kudamat naverno sit hüö tappajat oldahgi ristitüiden.

Гордеев и Наумов попали в плен

Russian
Ну, а вот там, в Пряже белые расстреляли... тех, кто попал в плен?

Расстреливали каждого, кто попадал в [плен].

Видишь ли, они были вместе.

Из погоста ушли в партизаны с нами вместе, Гордеев и все, не с нами, а с нашими мужиками ушли вместе, ходили в разведку то в Виданы, то к Кашканам, к Шелтозеру ходили.

Наши мужики и говорят: «Пойдемте сюда».

«Мы не пойдем с вами, мы пойдем вдвоем» – Гордеев и Наумов так и ушли вдвоем.

Пришли они в Святозеро, пришли домой и попали к белым в плен.

Потом отвезли их в Пряжу, там сутки держали их и расстреляли.

На Лиетегору отвели белые и расстреляли.

Еще был с ними мужик, глуповатый такой, Сяппи звали, и его белые расстреляли тоже на Лиете-горе.

Потом Мишу Котан расстреляли, он был в комитете бедноты, его тоже белые расстреляли в Пряже.

И Гордеева и Наумова, которые были в красных и попали в плен, тоже расстреляли.

Как же они попали в плен, кто доказал?

Этого Гордеева?

Они думали...

После эта рассказывала...

Когда мой муж приходил, в то время все они в разведку ходили вместе.

Еще на Виер-наволоке останавливались.

Были Ермолаев, Тимуой Федян, Окку Мюрюн была, был Гордеев Миттю, Наумовы, Гордеев Миттю прибежал и говорит: «Пал Иваныч, не пойдем в город.

Наш дядя Бураков сказал, что очень много войска идет.


Не расстреливают».


А мой мужик матом его обругал, ответил: «Ты для меня иди куда знаешь!

Вы и меня оставили в деревне одного».


Они, видишь ли, пошли все туда через озеро, лодка у них была.

Они все пришли вместе в деревню, и мой муж пришел.

У них была договоренность: побыть в деревне и возвращаться вместе обратно.

Не знаю, какой день был.

Вдруг в деревню приходят белогвардейцы.


Как только белые вошли в деревню, Кондратьев, Гордеев, Тимуой Федян, Ермолаев сразу убежали.


Они испугались белых и на лодкечерез озеро поплыли, а моего мужика не подождали.

Ну, мы до вечера просидели в избе.

«Ой, надо идти скорее».

Весна, холодно, на озере нет льда.

Я шубу на себя надела, платок на голову, и пошла провожать.

Идем за полями, чтобы никто не видел в деревне.

Прошли поля, заранее договорились с ними, что соберутся у Виер-наволока, чтобы оттуда на лодке вместе переправиться [через озеро].

Мы пришли к Виер-наволокуих нет, они уже уплыли с женами через озеро.

Мы обратно в деревню.

Мой муж остался недалеко у острова и говорит: «Иди только до края деревни.

Какая лодка попадется, ту и бери, да плыви вдоль берега сюда».


Я вдоль берега подхожу к деревне.

Смотрю, лодка есть, но большая, не могу столкнуть в воду.

Другую спускаю, весла и все есть.

Поехала, гребу туда к концу острова, где остался ждать мой муж.

Беру его в лодку, а лодка попалась худая, дырявая.

К Муста-наволоку нужно плыть, договоренность была у них там встретиться.

Он гребет, я воду вычерпываю.

Хорошо, что ведро еще было в лодке, он гребет, гребет, словно белогвардейцы уже гонятся за нами.

У богатых Ждановыхогонь горит, вечеринка или, не знаю, что там.

К берегу туда мы приплыли.

Я точно не помню, кажется, Гордеев вскочил навстречу: «Пал Иваныч, знаешь что? говорит.

– «Что? Как же это вы, товарищи, меня оставили?», - закричал мой муж.

– «Когда белогвардейцы вошли в деревню, мы подумали, что ты их увидел и ушел раньше нас, как только их увидел...»

– «Я видел белых, но не мог уйти: надо было дела справить».

Ну вот, он продолжаете «Пал Иваныч, не пойдем [в Петрозаводске].

Наш дядя, дядя Бураков и Таня сказали, что очень много войска пришло.


Вернемся обратно».


Павши ответил: «Я не останусь

И его как матом накроет!


Сделайте как вам угодно, оставайтесь или делайте что хотите, только отстаньте от меня...


Я вас слушать не хочу.


Идите куда хотите


Тут мы их проводили и они пошли все.

А муж нам и советует: «Не поезжайте на дырявой лодке, утонете.

Идите все бабы в одну лодку, а эту лодку привяжите сзади».


Нам нужно было бы ту лодку бросить там, но жалко, гоним лодку в деревню.

Мужики ушли от нас куда-то в лес, а мы обратно плывем на лодке.

Плохую лодку сзади привязали.

Приплыли к краю деревни и пошли кто-куда, рассуждаем: «Ой, как пойдемпо полям или по деревне?..

А пойдем...
ведь ночь...»

Сами боимся: весенняя ночь светла, увидят часовые, староста назначил ведь стариков в караул, мы по верхнему ряду деревни прошли.

После донесли на нас: «Жены красноармейцев да красноармейцы в шубах по деревне ходили, их нужно арестовать».

А мы идем, подошли к дому.

Захожу я домой.

Наша бабушка говорит, что все время плакала да смотрела в окно, пока лодка, говорит, плыла к Муста-наволоку, пока к Муста-наволоку лодка плыла.

А когда увидела, что уже обратно едете, теперь, думаю, живы, слава тебе, господи.

Боялась, говорит, двое детей да все со старой остаются да все.

Сын ушел, и если еще жену там убьют, то как я проживу, говорит, с детьми.

Пришли домой, и давай жить потихоньку...

А Бураков сдался в плен или нет?

Нет, не сдался он.

В тот раз они ушли в город...

Гордеев и Наумов после вернулись в деревню и потом их арестовали.


Наумова отвез в Пряжу на телеге свой отец, а Гордеев сам пешком пришел туда.

Не знаю, суббота или какой другой день был.

Их там арестовали сразу, не знаю, допросили или не допросили, но посадили.

Арестантская была в доме Маркова внизу.

А те Марковы приходились Наумовым родней.

После Маша, ну, старая уже была, не знаю, из Коккойлы или откуда была взята, так рассказывала.

Их, говорит, допрашивали всего только один раз внизу они были, а в полах были щели, ведь раньше не заливали полы цементом.

Нам жалко, говорит, мы слушаем, о чем хоть спрашивают финны у них.

Не знаю, о чем спрашивали, но потом заперли их.

Потом мы спросили, можно ли хоть чаю дать им, ведь накануне вечером им разрешили пить чай.

Нам разрешили, говорит, мы дали им туда кушать.

В воскресенье утром напекли пирогов, чтобы угостить их, свои ведь были.

Я, говорит, подхожу к дежурному и спрашиваю: «Можно ли нам дать этим людям пирогов, накормить их».

– «Нельзя, хозяйка, они уже накормлены», – ответили мне.

– «Ну, покажите мне, что они хоть делают».

А там, говорит, в подвале было одно маленькое оконце и у нас там кровать была, раньше там летом спали.

Мне дверь приоткрыл дежурный, не полностью открыл, лишь приоткрыл дверь.

Наумов и Гордеев, говорит, сидели, обнявшись на кровати.

И тут утром мы так переживали, свои ведь земляки да что будет.

Ночей не сплю, говорит, так жалко.

Ну, а в понедельник утром, говорит, как только солнце взошло, пришли, говорит, офицеры или не знаю кто, в синее были одеты.

Дверь дежурный открыл и крикнул: «Ну, выходите! выходите

Оттуда мужики вышли, а мы, говорит, смотрим из окна, что будет.

Два военных офицера, говорит, идут сзади, Гордеева поставили впереди, маленького Наумова сзади, и через деревню повели, говорит, к тому месту, где их потом расстреляли.

Гордеев впереди шагает, а Наумов сзади.

Ну, а потом, когда вышли [на улицу], кто-то сказал: «Теперь, товарищ, последние минуты мы живем».

Дверь была открыта, нам было слышно.

Наумов говорит Гордееву: «Теперь, товарищ...», а офицер крикнул: «Замолчите, вы, парни, и закройте это...»

Ну, а Наумов вот сказал, что последние минуты теперь живем, товарищ.

Их отвели за край деревни и там расстреляли.

А люди, говорит, которые в том конце деревни жили, с тревогой смотрели, что тут будет, ведь финны конвоируют наших земляков.

Старуха Габукова, говорит, это видела, как их отвели туда к Лиете-горе, за деревню и скомандовали: «Повернитесь к лесу

На правой стороне там такая ямка есть, в ту сторону они повернулись.

Потом дважды грянул выстрел, нам слышно было, рассказывала.

Трахнули и уже прошли втроем обратно... двое в белых перчатках.

Это офицеры, наверно, они и есть убийцы.