VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Kakši pakas’t’a

Kakši pakas’t’a

Karelian Proper
Tolmachi
Konžollow ammuzena aigana rowno keškitalvella kävel’l’äh awgieda pal’l’ašta pelduo myöt’ kakši vel’l’eštä, kakši pakas’t’a.

Hil’l’akkazeh aššutah, jalga jallalda tallual’l’ah, toin’e toizenke paissah, bes’owduijah.

Yks’i pakkan’e šanow toizella: „Ruškien’en’ä vel’l’i, kuin ol’iis meil’ä ves’el’iečel’d’iä, ked’ä n’i olgah pureldua, kyl’mät’t’iä?“.

Toin’e pakkan’e, s’in’in’en’enä, šanow: „Kuin ked’ä kyl’mät’t’iä, n’in ei pie awgiella pellolla kävel’l’ä.

Pellot ollah t’yhjät, dorogat ummet, pöwryt’t’y, n’i ken ei aššu, n’i aja.

Pid’äw männä meččäh, šiel’ä ajajua vähembi, n’in ruadajua on.

N’iinke voit kizata“.

Hypät’äh pakkazet meččäh, jäl’l’es’t’i heil’ä lumi kažattuw, ieššä puwt račketah, n’är’iet halgiel’l’ah, račketah, lumi kriičkuw.

Ka kuwluššettih yht’iäl’l’ä päin kellon’e kel’äjäw, toizualla päin regi rämäjäw.

Kačotah: kelloz’inke bajar’i ajaw, rejel’l’ä mužikka halgoh ajaw.

Ruvettih duwmaimah, suml’aimah: kel’l’ä kumbazeh männä, kumbazenke kizata, kel’l’ä kummas’t’a kyl’mät’t’iä.

Ruškien’en’ä pakkan’e ol’i nuorembi i šanow: „Miwla pid’äis’ mužikkua tavottua, mužikkua kyl’mät’t’iä.

Hiän on pahoin šuor’iečennun, čunat jallašša, paikattu turkin’e piäl’l’ä, l’äpäkkän’e šuapkan’e piäššä, lowkokkahat alazet kiäššä.

Tuan mie väl’iämme kyl’mät’t’äz’iin.

A šie kuin olet vanhembi da vagövembi, n’in ota bajar’i kyl’mät’t’iä.

Bajar’ie miwla ei šua voittua, hiän on hyviin, l’ämbimäh šuor’iečen: korvikko šuapka piäššä, tuluppa piäl’l’ä, t’opluhat jallašša, kondien nahkalla kattuačennun.

Tuanke i šiwla tulow piz’yö, ota šie bajar’i”.

Muhahti sin’inenenä pakkan’e, šanow: „Hyvä, olgah n’iin, kuin šie tahot.

Mäne mužikkah, a mie, takibit’, l’ähen bajar’ih.

Kuin kyl’mät’ämmä, n’in illalla vaštuačemma, šanelemma, kummas’t’a kuin jygie ol’i kyl’mät’t’iä, kumban’e šuwrengo ruavon kumbazella ando, kumbazella heis’t’ä viikongo l’ämmin ol’i, väl’iängo kumban’e kyl’mi.

Jiä t’ervehekši, vel’l’i!” ,,Jiä t’ervehekši i šie“šanow ruškien’en’ä pakkan’e.

Kriičkahettih, račkahettih, l’äht’iet’t’ih hyppiämäh: yks’i bajar’illa jäl’l’es’t’i, a toin’e mužikalla jäl’l’es’t’i.

Tul’i ilda.

Tullah pakkazet pellolla: mis’s’ä vilumbi, šiel’ä heil’ä parembi, miel’ehembi.

Vanhembi, s’in’in’en’ä, tulow veššel’ä, karraten, vihel’del’öw, račkahtelow.

A nuorembi, ruškien’en’ä, nas’ul’i aštuw, rambuaw, ohkaw, hil’l’akkazeh hiivow.

Yhyt’t’ih hyö, ruvettih toine toizella šanelomah, ken ked’ä kuin kyl’mät’t’i.

Nuorembi i kyžyw: „Kuin šie, vel’l’iz’en’i, tuanke piz’yit, šaigo hot’ vähäzel’d’i kyl’mät’t’iä?

Vet turkista, tulupašta da kondien nahkašta l’äbi ol’i jygie prober’ie.

Miwlai pahaččazeh šuor’iečen ol’i, a nas’ul’i eloh jäin.

Kuin šie, rawkka, voitiit bajar’in?”.

A vanhembi pakkane muhajaw: „Oh, šie pakkan’e-ruškien’en’ä, nuor’i viel’ä olet i hajuo vähä.

Mie kuin bajar’in tavotiin da turkin alla šyd’iäčiin, da kuin rubein vilulla puromah da n’äpis’t’el’ömäh, n’in bajar’i vain čihkaw.

Kygris’t’y kondien nahkan alla, ei l’iikahtua ruohi.

Hambahat hänel’l’ä kolissah, iče s’in’is’t’y, jo i päissä ei šua, ynnäh köbl’eht’y.

Kyl’äh tul’i, pert’ih awtettih nowšša, ičel’l’äh i aštuo ei šua.

Ei awttan hänel’l’ä n’i turki, n’i tuluppa, n’i kondien nahka.

Kyl’mi kägäräkši, turki i šuapka härmäwvyt’t’ih, ripčit jiävyt’t’ihkaččuo ei šua.

Veššel’ä ol’i miwla kizawttua hän’d’ä.

Ei kyl’iä da l’ämbimiä pert’ie, n’in mie oizin kizawttan hänen.

Nu, a šiwn az’iet kuin?

Šiwla kebie ol’i mužikkua, kyl’mät’t’iä, kuin noin pahoin ol’i šuor’iečennun?“.

,,El’ä pagize, vel’l’iz’en’i, šie čäis’ nagrat milma.

Čyt vain eloh jäin, n’iin, ol’iin puwttun.

Popad’i kehno, kaikki luwt mur’jo, kaikekši panettel’i.

Tahoin kebiel’d’i kyl’mät’t’iä, a n’iin ol’i jygie, n’in äššen higeh rabai, ynnäh lamewtti“.

Newšto ei šuannun kyl’mät’t’iä mužikkua?

Kuinbua n’iin“kyžyw vanhembi vel’l’i-pakkan’e.

,,A ka n’iin.

L’äks’iin mie mužikalla jäl’l’es’t’i.

Hebon’e hänel’l’ä hil’l’akkazeh hörškyt’t’äw, väl’iän tavottiin, en kerrin i palavoiduo.

Män’iin mie hänel’l’ä turkin alla, alaz’ih, kuin opaššiit.

Rubein pis’t’el’ömäh, n’äpis’t’el’ömäh, nahkua kuwvittelomah.

A hiän hawkkuočow, iččied’äh kulakkoloilla l’yömäh rubei.

Mie ihaššuin, nagrattaw: „Väl’iän mie šiwn prober’in, meččäh ajat, a mečäštä et piäže!”.

Ajo vähäzen dorogua myöt’ mečäššä, kiän’d’i randah.

Mie duwmaičen: „Hajulda šego, pöl’l’äšty“.

A hiän hebozen piet’t’i, nowz’i reještä, otti kirvehen dai rubei halguo l’eikkuamah.

Mie ihaššuin, turkin alla viel’ä väl’l’embi l’ien’i hän’d’ä n’äpis’s’el’l’ä, käz’ie, polviloida purekšie.

A hiän vain rutomma kirvehel’l’ä l’yöw, buittei kuwle milma.

Min en’ämmän l’eikkuaw, žen miwla ahtahembi, žen miwla pahembi, jo ynnäh slabewvuin.

Hiän l’eikkuaw.

Höwry turkin alla l’ien’i, a mie höwryh l’äpeht’el’iečen.

Kirboin turkista lumeh, a mužikka turkin lumellai loi.

Nu, kuin ei šuannun šilma ottua vilulla, duwmaičen, n’in män’en turkih, turkin kyl’mät’än, a konža heit’ät l’eikkuannan, n’in i šiwla tažuan”.

Män’iin turkih, höwryn ajoin, luwkši turkin kyl’mät’iin, vuotan.

Loppi mužikka l’eikkuannan, tul’i, otti turkin, a turki ei l’ymmähä, kuin kangi.

Loi lumella, fat’t’i dubinan da dubinalla turkie kunne popad’iw riehkimäh, mie jo pagoh valmis’, da ševoin villoih, kaikki luwt miwlda mur’jo.

L’yöw da hawkkuočow, l’yöw da hawkkuočow.

Šid’ä otti turkin, puissaldi, mie i kirboin.

Pan’i turkin piäl’l’ä i l’äks’i rejel’l’ä jäl’l’es’t’i.

A mie kuda kuingi awgieh piäz’iin da t’äh gl’ön’täin, kuin n’iis’t’ie.

Er’is’ pid’äw mužikoista olla”.

Два Мороза

Russian
Когда-то в давнее время, в самую середину зимы, ходят по чистому полю два брата, два Мороза.

Тихонько идут, с ноги на ногу переступают, друг с другом разговаривают, беседуют.


Один Мороз говорит другому: «Брат Красный нос, как бы нам повеселиться, кого-нибудь покусать, поморозить?».


Другой Мороз, Синий нос, говорит: «Коли кого морозить, то не нужно по открытому полю ходить.

Поля пустые, дороги заметены, [снегом] занесены, никто не идет и не едет.


Нужно идти в лес, там едущих меньше, так рабочие есть.


С ними можно поиграть».


Бегут Морозы в лес, а за ними сзади снег твердеет, впереди деревья трещат, ели трескаются, потрескивают, снег хрустит.

Вот услышали: с одной стороны колокольчик звенит, с другой стороны дровни поскрипывают (‘дребезжат’).


Смотрят: с колокольчиками барин едет, на дровняхмужик за дровами едет.


Стали думать, решать: кому на которого идти, с которым поиграть, кому которого поморозить.


Мороз Красный нос был помоложе и говорит: «Мне следовало бы мужика догнать, мужика поморозить.


Он плохо одет, чуни на ногах, залатаный полушубочек на плечах, приплюснутая шапчонка на голове, дырявые рукавицы на руках.


Его я скорее заморозил бы.


А ты, коли старше да сильнее, так возьмись заморозить барина.


Барина мне не осилить, он хорошо, тепло одет: шапка-ушанка на голове, тулуп одет, валенки на ногах, медвежьей шкурой накрылся.


С ним и тебе нелегко будет сладить, возьми ты барина».


Усмехнулся Мороз Синий нос, говорит: «Хорошо, пусть будет так, как ты хочешь.

Иди на мужика, а я, так и быть, пойду на барина.


Как заморозим, так вечером встретимся, порасскажем, которого труднее было морозить, который какую работу задал, которому из них дольше тепло было, который скорее замерз.


Будь здоров, братец!».


– «Оставайся и ты здоровым» – говорит Мороз Красный нос.


Скрипнули, хрустнули, побежали: один за барином, другой за мужиком.

Настал вечер.

Приходят Морозы на поле: где холоднее, там им лучше, милее.


Старший, Синий нос, идет веселый, приплясывая, посвистывает, потрескивает.


А помоложе, Красный нос, еле идет, хромает, охает, тихонько бредет.


Сошлись они, начали друг другу рассказывать, который кого как морозил.


Младший и спрашивает: «Как ты, братец, с таким сладил, смог ли хоть немножко поморозить?


Ведь сквозь шубу, тулуп да медвежью шкуру тяжело пробрать.


У меня и плохонько одет был, а еле жив остался.

Как ты, бедняга, осилил барина?».


А старший Мороз усмехается: «Ох ты, Мороз Красный нос, молод еще, и разума мало.

Я как барина догнал, да под шубу залез, да как начал холодом кусать да щипать, так барин только кряхтит.


Съежился под медвежьей шкурой, шевельнуться не смеет.


Зубы у него стучат, сам посинел, уж и говорить не может, совсем окоченел.


В деревню приехалподняться в избу помогли, сам и идти не может.


Не помогли ему ни шуба, ни тулуп, ни медвежья шкура.


Замерз, как катыш, шуба и шапка заиндевели, ресницы обледенелисмотреть не может.


Весело мне было играть с ним.


Не будь деревни да теплой избы, так я разыграл бы его.


Ну, а твои дела как?


Тебе легко было мужика морозить, коли так плохо был одет он?».


«И не говори, братец, ты, наверно, смеешься надо мной.


Чуть в живых остался, в такую передрягу попался.


Попался черт, все кости помял, по-всякому честил.


Я хотел легко заморозить, а так было тяжело, что даже пот прошиб, совсем ослаб».


«Неужели не смог заморозить мужика?


Как же так» – спрашивает старший брат-Мороз.


«А вот так.


Пошел я за мужиком.


Лошадь у него тихонечко трусит, скоро догнал, не успел и разогреться.


Вошел я ему под полушубок, в варежки, как ты учил.


Начал колоть, пощипывать, кожу стягивать.


А он ругается, сам себя начал кулаками бить.


Я обрадовался, смешно: „Скоро я тебя проберу; в лес едешь, а из лесу не выедешь”.


Проехал он немножко по дороге в лесу, свернул в сторону.


Я думаю: „С ума свихнулся, испугался”.


А он лошадь остановил, поднялся из дровень, взял топор да и начал дрова рубить.


Я обрадовался, под полушубком еще свободнее стало его щипать, руки и ноги ему кусать.


А он лишь быстрее топором бьет, будто и не слышит меня.


Чем больше рубит, тем мне становится теснее, тем мне хуже, уже совсем ослабел.


Он рубит.


Пар под полушубком образовался, а я в пару задыхаюсь.

Упал из полушубка в снег, а мужик полушубок на снег и бросил.


„Ну, коли тебя не смог одолеть холодом, думаю, так войду в полушубок, полушубок заморожу, а когда перестанешь рубить, то и с тобой расквитаюсь”.


«Вошел в полушубок, пар согнал, полушубок заморозил, [и тот стал] как кость, жду.

Кончил мужик рубить, пришел, взял полушубок, а полушубок не согнетсякак палка.


Бросил на снег, схватил дубину да дубиной по полушубку куда попало бить, я уже бежать готов, да запутался в шерсти, все кости у меня помял.


Бьет да ругается.


Потом взял полушубок, встряхнул, я и выпал [оттуда].


[Он] одел полушубок на себя и пошел за возом.


А я кое-как на чистое место добрался да сюда приковылял, как калека.


Подальше от мужиков нужно быть».