VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Kut kävin’ mecoid’ samha

Kut kävin’ mecoid’ samha

Veps
Central Western Veps
Mecoin’ kim’ interesnii.

Tariž mända aigoiš, mišto homenczor’ad ii magata, pimedeižes lähtta, poliš üin’.

Kuden virstan taga minä mänin’. Konz minä mänin’ sin’n’a, tegen’z’ jo kuume časud homendest.

Mecoi zavodi kimdä hämäreižes.

Kulištin’klokkab, kobegan’z’.

Minä podoidiškanzin’ necen mecoinnost.

Kuni minä podoidin’, kulištin’jäl’gil’ ken-se höpkäb.

Minä san: «Ken-ni ristit om, ii mahta kimitada, tedan, senes käveleb».

Mecoi ol’ višküme metrad minuspei, kului čomin’ diki, kut kimib.

Kulen kaiken aigan ken-se höpkäb jäl’gil.

Kaclemoi pimedaha, polhe, toižhenikus nikeda en näge, a kulen ken-se höpkäb.


Kenak hän om?

Heikahtad ka mecoi hiitäb kimindan.

Jäl’gmäi minä podoidiškanzin’, tulin’ prosekale, prosekal čapet pedei.


Sen pedeiladvan minä ümbärzin’.

Čut’ kočkahtad ka i mecoi lendab, kulištab ka.

A kondi-se tuukuind ii nečida, hän ladvale i valihez, tegi šumun.

Ladv katten’, minä punouzimoi, kacun ka siižub korttemb mindei mugoine kondi.

«Kuna sinä tulid'?».

A hän: «!».

Kelen oigen’z’ minuhuin’.

Minei i jougad i käded i kaik sijad ... em mušta omk kepk päs ili ele.

Nikut emboi nimidä tehta, muga i hot’t’as kaik sijad.

Jäl’gmäi koje-kut uspokoimoi, otin’ patronan pul’kanke čokaižin toižen kädhe, nečhe kond’jaha ampta zavod’in’, ka ampta emboi nikut.

A hän siižub da kelen ozuteleb minei da šahaidab: «Hä-ä, sab, putuid’ nugde sinä, naroviške, minä sinei ozutan».

Sit’ kojo-kut uspokoimoi, pricelimoi, ku poukeidan, kondi bokale sihe skloraht’, ohkaht’, kutn’a sada mest’ heikaht’ da minuspei pagod, minä jäl’ghe.

Jokseb metrad sada da möstona siižutase da möst: «Oho-ho».

Minä san: «Miak sinä kidastad, vähou putui?».

Hän möstona: «Oho», – vuu kidastab enambou.

Möstona jokseb, möstona minä jäl’ghe hänele.

Potom minä dumain’: «Mihe minä durak joksen, hän kuna-ni siižutase da voib söda».

Pörzimoi tagaz.

Minä san: «Ambuin’- verno ili en?».

Tulin’ ani sille sijale, kacuhtin’točno.

A pul’k-se ol’ minei razrivnįi.

Konz minä ambuin’, putui karvoidmu i händast oskolkoil’ vaišena ozeiž, a ii kaikuu pul’kou.

Potom pigembali kodhe prikatin’ turuda, ika, minä san, toine tuleb ningoi ka lineb čudad siloi.

Tulin’ kod’he.

Mam sab: «Mijak sinä aigoiš tulid’?».

Minä san: «Ala pagiže, tämbei ambuin’ minä kondjaha, da koje-kut minä päzuin’».

«Nece, sanob, čud ka čud, igäs ningošt’ eleškend».

Как я охотился на глухарей

Russian
Глухариный ток интересный.

Надо идти рано, чтобы не проспать утренней зорьки, в темноте найти, в полночь.


Я пошел за шесть верст. Когда я пришел туда, стало уже три часа утра.


Глухарь начал токовать в сумерках.


Послушал [я] – клохчет, зашевелился.


Я подошел к этому глухарю.


Пока я подходил, услышалсзади кто-то шуршит.


Я говорю: «Какой-то человек не умеет ходить на ток, наверно, за грибами ходит».


Глухарь был в пятидесяти метрах от меня, очень хорошо было слышно, как токует.

Слышу все время: кто-то шуршит сзади.


Оглядываюсь в темноту, в сторону, в другуюнигде никого не вижу, а слышу: кто-то шуршит.

Кто же это?


Окликнешь, так глухарь перестанет токовать.


Наконец, я решил подойти (\'начал подходить\'), пришел на просеку, на просеке срублена сосна.

Я обошел макушку этой сосны.


Чуть хрустнешь, так глухарь улетит, услышит.


А медведь-то не понимал этого, он на макушку и навалился, наделал шуму.

Макушка сломалась, я обернулся, смотрюстоит такой медведь, выше меня.


«Куда ты пришел-то?».


А он: «Ха-а!».


Язык показал мне (\'направил ко мне\').


У меня и ноги, и руки, и все
Не помню, есть ли кепка на голове или нет.

Никак не могу ничего сделать, так и дрожит все [тело].


Наконец кое-как успокоился, взял патрон с пулей, сунул [в ружье], вторую в руку [взял], стал стрелять в этого медведя, так стрелять никак не могу.

А он стоит и язык показывает мне и шепчет: «Ха-а, – говорит, – попался ты теперь, погоди-ка, я тебе покажу».


Потом [я] кое-как успокоился, прицелился, как бабахну, медведь тут набок повалился, охнул, вскрикнул, будто сто человек, и убежал от меня, я за ним.


Пробежит метров сто и опять остановится, и опять: «Охо-хо-хо!».


Я говорю: «Что ты кричишь, мало попало».


Он опять: «Охо-хо», – еще громче кричит.


Опять бежит, я опять за ним.

Потом я подумал: «Зачем я, дурак, бегу, он где-нибудь остановится и может съесть».


Повернул обратно.

Я говорю: «Выстрелил ли я верно или нет?».


Пришел на то самое место, посмотрелточно.

А пуля-то у меня была разрывная.

Когда я выстрелил, попал по шерсти, и в него только осколки попали, а не вся пуля.



Потом побыстрее домой прикатил, а то, я говорю, второй такой придет, так будет тебе чудо.


Пришел [я] домой.


Мать говорит: «Что ты рано пришел?».


Я говорю: «Не говори, стрелял я сегодня в медведя, да кое-как выбрался».


– «Это, – говорит, – чудо так чудо, в жизни такого не бывало».