VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Ivan Kuropejevič

Ivan Kuropejevič

Livvi
Nekkula
Oli enne sie staruwhu da starikku, heil ei olluh poigua. Kana oli. Kana munii kaksi jäiččiä, sih oli kirjutettu, što läičöis rodiw kaksi lastu: poigu da tyttö.

Kananjäiččy havvotettih da kana hawdoi poijan i tyttären. Kučutiih pappi. Pappi tuli, ristii lapset. Annettih nimet: poijal nimi tuli Ivan da tytöl Muarju, a familijat heil annettih: Ivan Kuropejevič i Marija Kuropejevna. Lapset hyö kazvetah, brihačču on jo suwri. Starikku on krestjuanu, meččiä, paluo ruadaw dai kai. Nu vot, se brihačču kazvoi dai sanow died’oilleh:
Ottažit minuw aidua panemah meččäh.


I died’oih otvietoiččow:
Läkkä.


Brihačču päivän ruadaw, ga ehtal tulowon väzynyh. Toššu päivänny maguaw päivän. Buabah sanow:
Väzytiit kaiken brihačun.


Toššu piän brihačču myös puaššiheze meččäh died’oih kel. Ottaw kirvehen. Išköw kirvehen puwh, ga kirvesgi loitos pakui. Häi davai käzil murdelemah puwloi aidah. Ehtäl tulow kodih, ga myös väzynyh. Huondeksel myös maguaw puoleh päiväh sah. Kolmaššu piän died’oi ei ottanuh händäh meččäh, sanow staruwhale:
En tiijä, kui rubiammo elämäh tämän poijan kel: mečäs kai puwt murdeli.


Died’oih kolmet suwtkat veräidy leikkai pellolmoižen aijan pani brihačču pellole.

Eletäh jo pitkän aigua, ga brihačču myös sanow died’oilleh:
Ostažit minule hevon.


Died’oih sanow:
Voibi ostua.


Menöw dai suas rubl’as ostaw mužikal. Tuow kodih, panow saruale. Brihačule sanow:
Ostiin hevon, pädenöw ga...


Kačahtah brihacču da hykähtäh, iče pihale lähtöw. Menöw hebua niškas painaldaw, a heboine polvilleh i ryzähtäh. Ottaw hevon, seiniä vaste išköw, sanow:
Täs rodiaw vaivažile kengiä, varoloile lihua.


Tulow dai sanow died’oilleh:
Mene osta toine hebo.


Died’oi hevon myöstin toi, pihale azetti dai sanow:
Ostiin, poigu, hevon, kaksi sadua rubl’ua annoin, pädenöw ga...


Poigah menöw pihal, niškas painaldaw, dai heboine langiew polvužilleh. Ottaw hevon, išköw seiniä vaste, sanow:
Täs rodiaw vaivažile kengiä, varoloile lihua.


Brihačču tulow pertih, died’oilleh sanow:
Osta hebo papil, se on tiineh.


Died’oih menöw papilluo hebua ostamah, sanow:
Buat’uška, myö minule hebožen sälgyine (sygyzyssäh sälgyšty pidie muamah kel).


Pappi sanow:
Viiži rubl’ua otan sälgyžes.


Died’oi ottaw viiži rubl’ua andaw papile, sanow:
Sygyzyssäh, buat’uška, piä sälgyw.


Sygyzyssäh sälgy oli papilluo. Sygyzyl starikku lähtöw sälgyw ottamah. Nu ladno, sällyn sygyzyl tuow kodih, pihale azettaw. Menöw brihačču hebua, sälgyw, painaldaw, ga hebo vai piädy kohottaw. Iče sanow:
Vot täs rodiw minule hebo kuwndelii.


Se hyö eletäh da sälgyw kazvatetah. Sälgy kazvaw suwrekse. Poigu sanow sizärele:
Läkkä nygöi, sizär, minun kele iččiä ozuttamah, muadu kaččomah.


Dai lähtietäh. Hevol selgäh nostah, ajetah sie doroguo myöte hätki vai vähätuli heile kodi vastah. Ei ni kedä ole koiš. Veriel on lukunnu suwri kivi. Ivan Kuropejevič sanow sizärele:
Sizär, myö rubiammo täs elämäh.


Marija Kuropejevna sanow:
A ku on äijy rahvastu, voijah meidy tappua?


A Ivan Kuropejevič otviettiw sizärelleh:
Gu minun hebo voinnow pyzyö yheksän hevon kel, sid myö pietämökseh.


Vai ehtittih hebo työndiä tahnuale (a sie oli yheksä hebua) – Ivan Kuropejevičan hebo kaikkii ajoi iäre. Iče mendih pertih, syvväh-juvvah. Druk tullah net samažet miehet yheksäi keskei. Miehet sanotah:
Ohoh!
Täs on lukku avavunnuh. Kaksikymmen vuottu elämmölukku ei avavunnuh, a nygöi on avavunnuh.

Tuldih hyö pertih dai torevuttih. Ivan Kuroptevič kaikkii tappaw. Da sih ruvetah elämäh. Ivan Kuropejevič rubiaw meččäh käwmäh, a Marija Kuropejevna rubiaw koiš rukovodsvuimah.

Yhten kerran suarin poigu lähtöw ohotale i sit koiš siiriči astuw. Kaččow, ga ištuw neidiine ikkunalluo da midä ruadanow, vi̮šivoiččow. Suarin poigu ku tulow sih, dai nägöw neidižen. Sanow:
Što za čuwdo, ran’še zdes’ devic ne bi̮lo, a teper’ jest’!


Suarin poijal himoittaš pertih piestä, ga ei sua, ku on lukku veriel. Suarin poigu sanow neidižele:
Sano vellelles, što merirannal on kolmepiähiine mado, se pidäw tappua i tänne tuvva.
A sinä heittäi voimattomakse, sano: "piän kivištäw". Sit minä sen kolmepiähižen mavon sapin syön dai piäzen sinulluo.

Neidiine sanow vellelleh mečäs tulduo:
Vot minä olen bol’noi.
Magain da näin unen, što on merirannal kolmepiehiine mado, sil on sappi. Sen minä syöžin dai piäzižin, gu voižit sinä sen tappua.

Velleh sanow:
Voin, no trudno on.


Velleh vooružiheze, hevol sel’gäh nowzow dai lähtöw merirannale. Nägöw kolmepiähižen mavon, ottaw tappaw sen dai sapin tuow sizärelleh, a iče lähtöw järilleh ohotale. Suarin poigu tulowneidiine sapin andaw suarin poijale. Sapin suarin poigu syöw, a kiviä yksikai ei voi liikuttua. Suarin poigu sanow sizärelleh:
On vie sie kuwzipiähiine mado, ku sen sapin velles minule suaš, sid minul rodies vägiä.


Marija myös sanow vellelleh, što "vie en voi", sanow:
Unis näin: pidäw kuwzipiähižen mavon sappi suvva, äskin minä spruavimos.


Ivan Kuropejevič sanow:
Suvva jo voibi, ga trudno on.


Konzu häi lähti ajamah, ga hebo hänele sanow:
Menetät hyvän piän šl’uwhan periä.


Ivan Kuropejevič otti hevon piäle suwtui, iški sidä, sanow:
Kuibo on minun sizär paha, ku on kiven tuan!


Ajaw sinne merirandah, on sie deistvit’el’no kuwzipiähiine mado. Tappaw sensuabl’al sydỉwdai ottaw sapin, tuow sizärelleh, andaw kodih tulduw.

Ivan Sarevič tulow sinne. Marija andaw hänele sapin, sen häi syöw. Rubiaw kiviä lekuttamah, ga se vai vähäžel lekkuw, ei voi ottua. Suarin poigu sanow:
Anna velles vie suaw minule yheksäpiähižen mavon sapin.


Ivan Kuropejevič ku tulow ohotal päi, ga sizär myös sanow:
Vie olen bol’noi, pidäw yheksäpiähižen mavon sappi suvva.


Ivan Kuropejevič i ottaw dai lähtöw suamah merirannale. Hebo myös sanow:
Ivan Kuropejevič, menetät hyvän piän pahan sizäres stuači.


Häi otti da hebua iški, iče lähti ajamah ielleh. Meni sih kohtah, ga nägöw sen yheksäpiähižen mavon. Hebo sanow:
Älä minuw ylen lujasti sivo.


Ivan Kuropejevič suwtui dai vie lujembah hevon sidoi. Ivan Kuropejevič menöw maguajan mavon piäle, išköw suebl’al kieran, ga kolme piädy pakkuw, toižen kieran išköw, ga toine kolme piädy pakui. Sit mado iški hännälIvan Kuropejevič pakui kymmenele sylele. Hebo rubei iere piezemäh dai katkai čiepin, da meni dostalit kolme piädy tapoi. Meni hebo, hambahil Ivan Kuropejevičua otti selgäh nosti. Ivan Kuropejevič sapin otti mavol dai lähti ajamah kodih päi. Dai toi hänele sapin (sizärele). Iče meni ohotale, a Marija sen sapin andoi Ivan Sarevičale. Ivan Sarevič söi dai kiven lykkäi iereh. Menöw pertih dai tolkuijah:
Minä ottažin sinun mučoikse, ga pidäw velles tappua, gu ei torevu häi.


A Marija sanow:
Kačo, hänel on äijy vägiä.
No minä avvutan. Konzu häi tulow, ku rubiew sinuw abeimah, minä menen aitan piäle, otan huavon hernehty. Konzu toruatto, sit lykkien huavon hernehty hänele jalgoih, dai hänel väit puoletahhäi sih seguaw, rubiaw hernehii syömähvet’ myö olemmo kanas roinnuat.

Ivan Kuropejevič tulow ohotal päi da kaččow: ei ole lukkuw veriel. Häi jo tostaheze, što hebo olỉ pravvan sanonuh. Ottaw koirale zapiskažen sidow kaglah, kirjuttaw died’oilleh, što "esli koiru tulow kodih, ga tulgua minuw sprovieduimah, minä rodiemos kuolluh". Iče menöw pertih. Meni sinne, ga sie Ivan Sarevič. Hyö, tiijät, i torevuttih pertis: ei voi ni kudai kudamua pobedie, jo tuldih senčoih. Ivan Kuropejevič rubei pobedimah. Ivan Sarevič kirgai:
Marija, tule nygöi, ehti!


Marija otti hernehhuavon jalgoih kuadoi, dai Ivan Sarevič tapoi Ivan Kuropejevičan. Konzu tapoi, Marija sanow:
Pidäw händäh pilkua kahtehtoštu palažeh, eiga häi elävyw.


Ivan Sarevič sanow:
Ei elavu, kaivatan havvan kymmendy syldy da panemmo sinne.


Konzu hawdu kaivettih, muah panemah ruvettih, koiru rubei n’uwhtelemah: kaččow, što ižändy on kuollut. Häi ieres i lähti died’oin da buaballuo. Koiru n’el’l’ui kodih. Died’oi da buabo kačotah, ga koiral on zapisku kirjutettu, što "ku koiru tulow kodih, ga tulgua minuw issl’eduimah".

Nu vot, died’oih da buabah lähtiettih tiijustamah poigua, buabah ottaw elävät da kuolluot lekarstvat keräl. Koiru vedäw heidy sih samažeh kohtah, kus on muas poigah. Tullah sih kohtah kolmei. Died’oi rubiaw avuamah kalmua. Kalmu avattih. Buabo brizgaičči elävil vezil i Ivan Kuropejevič avai silmät. Ivan Kuropejevič sanow:
Vältietökseh, died’oi da buabo, minä rubian nowzemah.

Konzu häi rubei havvas nowzemah, ga kymmenele sylele puwt kuavuttih.

Died’oi da buabah sanotah:
Läkkä, vunukku, kodih iere.


A häi otvietoičči:
Työ mengiä kodih, a minul pidäw loppussah tiijustua se paha sizär.


Sit Ivan Kuropejevič lähtöw eččimäh sizärdäh. Menöw hevol selgäh, ajaw linnah, kus on hänen sizär. Menöw yhteh taloih lesken akalluo. Hevon azettaw, iče menöw pertih. Meni pertih, kaččow: akku i neidiine on perehty, tytär ylen čoma neidiine. Tulow, tervehyön azuw dai rubiaw tolkuimah heijän kel.

Vot, – sanow Ivan Kuropejevič, – minä annan tyttärelles kăzipaikkažen. Minuw tapetah, a sinä novvata, kui minuw tapetah, i tule dai vereh kosketa tämä paikkaine da pane kormanih.

Sit, – sanow, – päivän laskiettuw pieliči olgupies se paikkaine lykkiä (huruas olgupies). Sit huondeksel sinä nowzetrodiew sit sadu. Sidä saduw ruvetah leikkuamah. Sit sinä primieti, kudai mies enzimäžen lastun piestänöw, se [lastu] ota kormanih. Myös lykkiä se huruas olgupies pieliči, – sanow. Sit, – sanow, – jo minä iče tiijän.

Tyttö paikkažen otti, a Ivan Kuropejevič lähti suarilluo, tytöle sanow:
Minä sinule maksan.


Ku oli Ivan Kuropejevič mennyh, tytön muamah sanow:
Ei ole hädiä mennä sinne.
Hebo da paikkaine diew.

A tytär sanow:
Lähten, mama,
hebo tämä yksikai ei meile heittäi, briha on hyvä, lähten da piestän, engo voi.

Ivan Kuropejevič menöw suarilluo, menöw sinne, suari priimiw, sanow:
Požalut’e!


A Ivan Kuropejevič sanow:
En pädenyt gost’akse pietteniččän, ga en päi i suavattan.


Tyttö deistvitel’no meni jälles, sit myös torevuttih suari da Ivan Kuropejevič. Suaril on avvuttajua, dai tapetah Ivan Kuropejevič. Otettih händy tapettih, a tyttö paikkažen vereh kastoi, iče ieres. Tulow tyttö kodih, päivän laskiettuw paikkažen huruas olgupies pieliči lykkiew, iče tyttö muate i vieröw.

Huondeksel suarin poigu nowzow, gu kaččowga sadu očaz! Häi rubei nostattamah mučoidu, sanow:
Kačo vai, yhtes yös on sadu kazvanuh.


Marija otvietoičči:
Ei ole se sadu, a on se minun velli, sit tieššiheze.
Tämä sadu pidäw leikata, dai mua kynnättiä.

А tyttö myös lähtöw kaččomah sinne, midä kazvaw. Suari prikuazan andaw, štobi̮ oliš seičas sadu leikattu dai kynnetty. Saldatat ruvettih leikkuamah, a tyttö se primietii, kudai iški enzimäžikse puwh kirvehen, sen lastun i otti. Otti myös sen lastun, päivän laskiettuw lykkäi huruas olgupies pieliči. Toššu huondeksen suarin poigu nowzow, kaččow, ga hänen taloin očas on därvi, a därves on sorzu. Häi i sanow:
Kačoz, Marija, očaz on därvi!


Marija sanow:
Ei ole se därvi, a on minun velli, sit, seičas že prikaži sorzu ambua.


Suari prikuazan andoi, ga ei voija ambuasorzu i čukeldah. A suari iče oli hyvä ohotniekku, tuskevuw da iče lähtöw ambumah sorzua. Hyppäi, rubei ambumah, sorzu meni ummičukkelih, hyppäi venehen rewnah dai kuadoi venehen. Ivan Sarevič vedeh i meni. Meni vedeh, ga Ivan Kuropejevič lähti randah Marija Kuropejevnalluo. A Marija jo tulow randah, avaimien kel vastah, sanow Ivan Kuropejevičale, što "sinä olet suarinnu, a minä sar’evnannu".

A Ivan Kuropejevỉč sanow:
Velli da sizar ei voija olla yhtes ni konzu; läkkä minun kel.


Sit hyö mendih tytöllyö, tytöle maksoi jengat hyvät da sanoi hänele:
Vuota minuw, minä otan sinun mučoikse.


Iče hevon otti da Marijan selgäh nosti. Dai lähtiettih ajamah kodih buaban da died’oilluo. Konzu sinne ajettih, kodih, ga Ivan sanow:
Kačo, toin ved’man kodih!


Sit kana hyppäi Marijan piele da rubei n’uokkimah silmii. Ivan Kuropejevič tabai da keskel halgai sizären, a iče meni hevol selgäh, ajoi sinne tytöllyö da otti tytön mučoikse. Nygöigi vie eläw.
Loppih.

Иван Куропеевич

Russian
Были когда-то там старуха и старик, у них не было сына. Была курица. Курица снесла два яйца, на них было написано, что из яиц родится двое детей: мальчик и девочка.

Посадили курицу высиживать, и курица вывела мальчика и девочку. Позвали попа. Поп пришел, окрестил детей, дали имена: мальчика назвали Иваном, девочку Марьей, и прозвали их Иван Куропеевич и Марья Куропеевна. Дети подрастают, мальчик уже большой. Старик крестьянствует, лес рубит, пожогу делает и все такое. Ну вот, мальчик подрос да и говорит своему деду:
Взял бы меня в лес изгородь ставить.


И дед отвечает:
Пойдем.


Мальчик день работает, приходит вечером усталый. Весь следующий день спит. Бабушка говорит [старику]:
Утомил совсем парня.


На другой день мальчик опять просится с дедом в лес. Берет топор, ударил топором по деревудаже топор далеко отлетел. Он давай руками вырывать деревья для изгороди. Вечером приходит домой опять усталый. На другой день опять до полудня спит. На третий день дед не взял его в лес, говорит старухе:
Не знаю, как будем жить с этим парнем: все деревья в лесу выворотил.


Дед трое суток проход в изгороди вырубалтакую изгородь парень поставил на поле.

Живут уже долго, и парень опять говорит своему деду:
Купил бы мне лошадь.


Дед говорит:
Можно купить.


Идет и за сто рублей покупает у мужика [лошадь]. Приводит домой, ставит во дворе. Парню говорит:
Купил лошадь, не знаю, годится ли...


Посмотрел парень, усмехнулся, сам во двор вышел. Подошел к лошади, шею пригнуллошадь на колени и рухнула. Берет лошадь, ударяет ею о стену, говорит:
Она годится калекам на обувь, воронам на мясо.


Приходит и говорит своему деду:
Сходи, купи другую лошадь.


Дед опять привел лошадь, поставил во дворе и говорит:
Купил, сын, лошадь, двести рублей дал, годится ли...


Сын идет во двор, пригибает шею [лошади] – лошадь на колени и упала. Берет лошадь, ударяет ею о стену, говорит:
Она годится калекам на обувь, воронам на мясо.


Парень приходит в избу, говорит деду:
Купи лошадь у попа, она жеребая.


Дед идет к попу лошадь покупать, говорит:
Батюшка, продай мне жеребенка (до осени жеребенка держать при матке).


Поп говорит:
Пять рублей возьму за жеребенка.


Дед достает пять рублей, дает попу, говорит:
До осени, батюшка, надо держать жеребенка.


До осени жеребенок был у попа. Осенью старик идет за жеребенком. Ну ладно, приводит осенью жеребенка домой, оставляет во дворе. Идет парень, пригибает шею лошади, жеребенка, лошадь еще голову поднимает. Сам [парень] говорит:
Вот эта будет мне послушной лошадью.


Живут они и жеребенка растят. Стал жеребенок большим. Парень говорит девушке:
Поедем теперь, сестра, тебя показать и свет посмотреть.


И отправляются, садятся на лошадь. Едут по дороге долго ли, коротко ливстречается им дом. Никого нет в доме. Ворота подперты большим камнем. Иван Куропеевич говорит сестре:
Сестра, мы будет здесь жить.


Марья Куропеевна говорит:
А если там много людей, могут нас убить?


А Иван Куропеевич отвечает сестре:
Если моя лошадь сможет постоять против девяти лошадей, тогда и мы постоим.


Только успели поставить лошадь во двор (а там было девять лошадей) – лошадь Ивана Куропеевича всех лошадей прогнала прочь. Сами зашли в избу, пьют-едят. Вдруг приходят девятеро мужчин. Мужчины говорят:
Ох-ох!
Тут замок открыт. Двадцать лет живемзамок не открывался, а теперь открыт.

Пришли они в избу и стали драться [с Иваном]. Иван Куропеевич всех убил. И стали тут жить. Иван Куропеевич ходит в лес [на охоту], а Марья Куропеевна дома хозяйство ведет.

Однажды царев сын отправляется на охоту и проходит мимо того дома. Смотритсидит девушка у окна и что-то делает, вышивает. Царев сын как подошел, так и увидел девушку. Говорит:
Что за чудо, раньше здесь девиц не было, а теперь есть!


Цареву сыну хотелось бы зайти в избу, но не может, потому что ворота камнем подперты. Царев сын говорит девушке:
Скажи своему брату, что на берегу моря есть трехголовый змей, его надо убить и сюда принести.
А ты притворись больной, скажи: "Голова болит". Потом я желчный пузырь этого трехголового змея съем и смогу попасть к тебе [отворотить камень].

Девушка говорит своему брату, когда тот пришел из лесу:
Я заболела.
Спала и видела сон, что на берегу моря есть трехголовый змей, у него желчный пузырь. Я бы его съела и поправилась, если бы ты смог его убить.

Брат говорит:
Могу, но трудно.


Брат вооружился, садится на лошадь и едет на берег моря. Видит трехголового змея, убивает его и желчный пузырь приносит своей сестре, а сам снова едет на охоту. Царев сын приходитдевушка желчный пузырь отдает цареву сыну. Желчный пузырь царев сын съедает, а камень все равно сдвинуть не может. Царев сын говорит сестре [Ивана]:
Есть еще шестиголовый змей, если его желчный пузырь достанет для меня твой брат, то тогда у меня прибавится силы.


Мария опять говорит брату, что "мне все еще не можется". Говорит:
Во сне видела: надо достать желчный пузырь шестиголового змея, только тогда я поправлюсь.


Иван Куропеевич говорит:
Можно достать, но трудно.


Когда он поехал, лошадь ему и говорит:
Потеряешь добрую голову из-за шлюхи.


Иван Куропеевич рассердился на лошадь, ударил ее, говорит:
Как же моя сестра распутная, когда за камнем [сидит]?


Едет туда, на берег моря, а там действительно есть шестиголовый змей. Убивает егосаблей протыкает и берет желчный пузырь, приносит, сестре отдает, придя домой.

Иван Царевич приходит туда. Мария дает ему желчный пузырь, он его съедает. Начинает камень отодвигать, но он только немного отодвигается, не может отворотить. Царев сын говорит сестре [Ивана Куропеевича]:
Пусть твой брат достанет для меня желчный пузырь девятиголового змея.


Когда Иван Куропеевяч приходят с охоты, сестра и говорит опять:
Я все еще больна, надо достать желчный пузырь девятиголового змея.


Иван Куропеевич и отправляется за ним к берегу моря. Лошадь опять говорит:
Иван Куропеевич, потеряешь добрую голову из-за распутной сестры.


Он взял да ударил лошадь и поехал дальше. Приехал на то место, смотритдевятиголовый змей. Лошадь говорит:
Не привязывай меня слишком крепко.


Иван Куропеевич рассердился и eщe крепче привязал лошадь. Иван Куропеевич идет на спящего змея, ударяет саблей разтри головы отлетает, второй раз ударяетдругие три головы отделяет. Потом этот змей ударил хвостомИван Куропеевич отлетел на десять саженей. Лошадь стала вырываться и оборвала цепь, пошла и остальные три головы оторвала. Подошла лошадь, зубами подняла Ивана Куропеевича себе на спину. Иван Куропеевич желчный пузырь у змея взял и поехал домой. И принес желчный nyзыpь ей [сестре]. Сам поехал на охоту, а Марья этот желчный пузырь отдала Ивану Царевичу. Иван Царевич съел и камень отбросил в сторону. Заходит в избу, и толкуют [они]:
Я бы взял тебя в жены, но надо твоего брата убить, как бы не стал он драться.


А Марья говорит:
Смотри, у него много силы.
Но я помогу. Когда он придет, если начнет тебя одолевать, я встану на амбар, возьму мешок гороху. Когда начнете драться, я брошу мешок гороху ему в ноги, и у него силы убавитсяон тут забудется, начнет горох клеватьведь мы от курицы родились.

Иван Куропеевич приходит с охоты и видит: нет замка перед воротами. Он уже догадывается, что правду лошадь говорила. Привязывает собаке на шею записку, пишет своему деду, что "если собака придет домой, то приходите меня проведатьзначит я мертв". Сам заходит в избу. Зашел туда, а там Иван Царевич. Они, знаешь, и разодрались в избе: ни который не может другого победить, уже выходят в сени. Иван Куропеевич начал одолевать, Иван Царевич крикнул:
Марья, иди теперь, поспевай!


Марья взяла мешок с горохом, в ноги [брату] высыпала, и Иван Царевич убил Ивана Куропеевича. Когда убил, Марья говорит:
Надо его изрезать на двенадцать кусков, не то он оживет.


Иван Царевич сказал:
оживет, велю выкопать могилу в десять саженей, и положим туда.


Когда могилу выкопали, стали [его] закапывать, собака стала нюхать: смотрит, что хозяин мертв. Она и пошла прочь к дедушке и бабушке. Собака прибежала домой. Дед да баба видят: у собаки записка, в ней написано, что "если собака придет домой, то приходите меня проведать".

Ну вот, дед да баба пошли проведать сына. Бабушка берет с собой живые и мертвые лекарства [так]. Собака ведет их в то самое место, где зарыт их сын. Приходят туда втроем. Дед стал разрывать могилу. Могилу открыли. Бабушка побрызгала живой водой, и Иван Куропеевич открыл глаза. Иван Куропеевич говорит:
Посторонитесь, дед да баба, я буду подниматься.

Когда он начал выходить из могилы, то на десять саженей вокруг деревья повалились.

Дед да баба говорят:
Пойдем, внук [так], домой.


А он ответил:
Вы идите домой, а мне надо до конца уличить эту распутную сестру.


Потом Иван Куропеевич отправляется искать сестру. Садится на лошадь, едет в город, где его сестра. Заезжает в один дом к старой вдове. Привязывает лошадь, сам заходит в избу. Зашел в избу, смотрит: старуха с дочкой живут, девушка очень красивая. Приходит, здоровается и начинает с ними беседовать.

Вот, – говорит Иван Куропеевич, – я дам твоей дочери полотенце. Меня убьют, а ты проследи, когда меня убьют, и приходи да макни в кровь это полотенце и положи в карман.

Потом, – говорит, – после захода солнца брось это полотенце через плечо (через левое плечо). Потом утром как встанешьувидишь сад. Этот сад начнут вырубать. Тут ты приметь, который мужчина первую щепку вырубит, ты ее положи в карман. И ее тоже брось через левое плечо, – говорит. Потом, – говорит, – я уже сам знаю [что делать].

Девушка полотенце взяла, а Иван Куропеевич пошел к царю, девушке говорит:
Я тебе заплачу.


Когда Иван Куропеевич ушел, мать девушки говорит:
Незачем идти туда.
Лошадь да полотенце останутся [нам].

А дочь говорит:
Пойду, мама.
Лошадь эта все равно нам не дастся, а парень хороший, пойду и выручуможет, смогу.

Иван Куропеевич идет к царю, заходит туда, царь принимает, говорит:
Пожалуйте!


А Иван Куропеевич говорит:
Не годился в гости в пятницу, не сгожусь и в субботу.


Девушка эта действительно пошла следом, потом они опять подрались, царь и Иван Куропеевич. У царя есть помощники, вот и убили Ивана Куропеевича. Взяли убили его, а девушка полотенце макнула в кровь, сама ушла. Приходит девушка домой, после захода солнца бросает полотенце через левое плечо, сама спать ложится.

Утром царев сын встает, смотритсад вырос напротив! Он начал будить жену, говорит:
Смотри-ка, за одну ночь сад вырос.


Марья ответила:
Не сад это, а мой брат, это он тешится.
Этот сад надо вырубить и землю распахать.

А эта девушка тоже идет смотреть, что там выросло. Царь приказ дает, чтобы сейчас жe сад был вырублен и земля распахана. Солдаты начали рубить, а девушка та приметила, который из них первый ударил топором по дереву, ту щепку и взяла. Взяла щепку, после захода солнца бросила через левое плечо.
На другое утро царев сын встает, смотритнапротив его дома озеро, а на озере утка. Он и говорит:
Смотри-ка, Марья, напротив дома озеро!


Марья говорит:
Это не озеро, а мой брат. Сейчас же прикажи утку застрелить.


Царь дал приказ, но не могут застрелитьутка ныряет. А царь сам был хороший охотник, рассердился и сам идет стрелять утку. Выбежал, [прыгнул в лодку], прицелился, а утка нырнула, вцепилась в край лодки и опрокинула лодку. Иван Царевич в воду и упал. Упал в воду, а Иван Куропеевич вышел на берег и пошел к Марье Куропеевне. А Марья уже идет с ключами навстречу, говорит Ивану Куропеевичу, что "ты будешь царем, а я царицей".

А Иван Куропеевич говорит:
Брат и сестра никогда не могут жить вместе [как муж и жена], пойдем со мной.


Потом они пошли к той девушке, девушке заплатил большие деньги и сказал ей:
Жди меня, я возьму тебя в жены.


Сам взял лошадь и посадил ее [сестру] на лошадь. И поехали домой к бабе и деду. Когда приехали домой, Иван говорит:
Смотрите, привез ведьму домой!


Тогда курица прыгнула на Марью и начала клевать глаза. Иван Куропеевич схватил и разорвал сестру пополам, а сам сел на лошадь, поехал к той девушке и женился на ней. Даже и сейчас еще живет.
Конец.