VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Surmu-suarnu

Surmu-suarnu

Livvi
Syamozero
Оli enne mužikku. Nimi oli hänel Kiril. Da akku oli. Akal oli nimi Mat’oi. Kirilän akku sai lapsen ylen hyviin. Akkah sanow ukole:
Lapsi pidäz ristittiä.
Kuomuo ewlo ni kedä vernoidu ottua. Kai ollah rahvas balamuwtat!

Akkah sanow ukole:
Opi mennä kuomua eččimäh.


Mužikku lähtöw kuomua eččimäh. Tulow pyhä Il’l’u vaetah. Pyhä Il’l’u sanow Kiriläle:
Kunne lähtiit, Kiril?


Lähtiin kuomua eččimäh.

A Il’l’u sanow:
Ota minuw kuomakse.


Mužikku eanow Il’l’al:
En voi minä sinuw ottua kuomakse, ylen olet sinä sluaboi mies.
Ken sinule ruistu kobran view kirikköh, sille lähtet selgäh. Siid ei rodei kuomua minule.

Il’l’u lähtöw dorogua myö astumah, dai mužikku ielleh, yksi yksiele, toine toiziele. Astuw mužikku ielleh dorogua myö mene tie min aigua, tulow mužikale pyhä Miikul vastah. Pyhä Miikul kyzyw mužikal:
Kunne menet, Kiril?


Kiril sanow pỵhä Miikulale:
Akku sai lapsen, menen kuomua eččimäh.


Pyhä Miikul sanow Kiriläle:
Ota minuw, Kiril, kuomakse.


Kiril sanow pyhä Miikulale:
En voi ottua minä sinuw kuomakse.
Sinä olet ylen sluaboi mies: ken sinule tuohuksen uskaldaw, bohattu mužikku, dai sinä sidä rubiet hyvittämäh.

No hyö proščaidaheze. Pyhä Miikul lähtöw ielleh dorogua myöten, i Kiril lähtöw ielleh astumah. Astuw Kiril dorogua myöten. Kiril kaččow: astuw mužikku vastah. Kyzyw mužikku Kiriläl:
Kunne menet, Kiril?


Kiril sanow mužikal:
Akku sai lapeen, poijan, menen kuomua eččimäh.


Mužikku sanow Kiriläle:
Ota minuw kuomakse.


Kiril kyzyw mužikal:
Mi sinä miehii olet?


Mužikku sanow:
Minä olen Surmu.


Kiril sanow Surmale:
Gu olet sinä Surmu, siid otan kuomakse.
Surmu on kaikiz vernoin mies: kedä häin tahtonow ottua, siid ni miittumat kielastukset ei piätä.

Mužikku da Surmu lähtietäh kodih päi astumah. Tullah kodih akalluo Surmu da Kiril. Sanow Kiril akalleh:
Minä täs lövvin kuoman, Surman toin.
Surmu on prawdu mies kaikel muailmal.

Tuvvah hyö pappi, lapsi ristitäh čestim-por’atkom. Pappi järilleh lähtöw omah kodih i Surmu diäw sih Kirilälluo. Suwtkat Surmu gostiw kuomalluo. Rubiew Surmu iäre lähtemäh. A Kiril sanow:
Ole, kuomu, täs vie, toizet suwtkat gosti.


Surmu sanow Kiriläle:
En voi olla, kuomu-rukku, äijy rahvastu otettavua on: on vanhua, on nuordunet pidäw kai, kenen očeredi tulow dai pidäw ottua.


Surman kere hyö proštitaheze. I Surmu sanow lähties, sanow:
Kuomu, minä tullen ottamah, ole valmis.
Tullen yöl, tullen päivälole valmis.

I Surmu lähti iäre, muwda ni midä ei sanonuh. Hyö diädih kodih elämäh i poiguadah kazvattamah. Poigu hyö kazvatettih tob’jakse miehekse. Poigah rubei eluo suamah äijäl i hyö kazakkua pidämäh, käskyläizet heil valmeheksi ruvettih syömisty tuomah. Erähän päivän ruvettih Kiril akan kere pagizemah:
Meil nygy on aiga hyvä eliä: on syvvä, d’uvva kylläl.
Eigo pidä ruata ni midä i žiäli olis kuolda nygy i Surmu tullow i kuolda pidäw ob’azatel’no.

Hyö ollah kaksikymmen viizi vuottu, a kuomua ei nähtä. Erähäl yöl kolottiw Surmu veräin taga. Mužikku menöw veräidy avuamah. Kuomal veräin avuaw, laskow pertih. Tulow pertih, sanow Surmu:
Nygy, kuomu, ottamah tulin.


Kiril sanow Surmale:
Kuomu-rukku, eigo vois vähästy minud elättie?


Surmu sanow:
Nygy täh ni miittumat paginat ei päitäole valmis.


Mužikku sanow:
Anna hot’ kolmiksi suwtkii srokku, kuomu-rukku, hoz ičele luain ruuhen mieldy myö.


A Surmu sanow:
Voit azua ruuhen.
Ruuhen azunda aijakse annan srokkua, ku olet kuomu.

Mužikku ruuhen azui i kriiškat hyvät i ravvoitti pajas i toi pertih i opii mennä ruuheh. Opii Kiril ruuheh mennä, ruuhi rodei parahite i Kiril nowzi ruuhes. Sanow Kiril Surmale:
Opi sinä, kuomu, mennä, dai goi sinule ollow parahite, ku olemmo kuomakset?


A Surmu sinne meni ruuheh. Surmu gu ruuheh meni, i Kiril sinne salbai Surman. Kri̮iškan pani, nuagloil iški i rawduvandehet ravvoitti i suattoi vedeh hänen, Surman, ruuhen kere.

Sie vies pidäw kolmekymmen vuottu. Jo Kiril iče vahneni. Surmua ole ei, ga et kuole. Jo olis häin ruadi kuolemah. Jo Kirilän poiga sidä lyöw, vahnani. Jo rahvastu rodiiheze mene tie mi muale. Siid erähän ehtän (tywni ehty rodiiheze) dogadietih järves vezi kiehuw. Ruvettih kaččomah, mi neče čuwdoloi on: vezi kiehuw keskijärves! Siid opittih suaha händy rahvas, ga ylen syvä on. Siid ruvettih nuotal pyydämäh. Siid nuottah tuli ruuhi.

Rahvas pöllästyttih: "Mi neče čuwdoloi on: pokoiniekku vai mi ollow"? Hyö se ruuhi, rahvas riičittih. Surmu ruuhes piästettih. Surmu pyhkäldih pagoh. Siid vie pageni, kolmekymmen vuottu oli pagos Surmu: pöllästyiei vie tostu kerdua pandais. Siid Kiril ei tiijä omua iččiedäh, moine on vahnu. Kiril käski kirjaižen kirjuttua kuomah: "Oi jo, kuomu-rukku, tule minuw ottamah, minä en voi enämbi eliä".

A surmu vastah otvietan kirjutti: "Oliin minä ottamas kerran, enämbi ei himoita tulla, – sanow, – pidänöw, ga tule iče, minä priimin". Surmu kirjutti iččeh adrestan: pidänöw, ga tule täh. Kiril sanow poijalleh:
Oi, poigaine, vie minuw rištižän luo, tahtonet minus piästä, eiga pidäw eliä ilmaine igä.


Poigu hebon val’l’asti i tuatan pani regeh i vei kuomah luo. I poigah sanow rištižälleh:
Täš toin, rištižä, tuaton, priiminetgo sinä tuaton?


Surmu sanow rištipoijalleh:
Tol’ko, poigani, äijy on miesty. Minä oliin vahnin mual, nengoistu durakkua ei sluččinuheze, miittuman gor’an ozutti kuomale tuattos.
Kolmekymmen vuottu oliin järven pohjas, vie se nuottuniekat suadih, eiga pideli ilmain igä sie istuo i rahvas gor’ua nähtih, mi vahnattih yhten hänen durakan täh.

Siid Kirilän Surmu otti. Siid mužikku piäzi toižele ilmale.

Сказка о смерти

Russian
Был когда-то мужик. Звали его Кирилл. И жена у неге была. Жену звали Матреной. Жена Кирилла родила ребенка, очень хорошего. Жена говорит мужу:
Ребенка надо бы крестить.
Некого в кумовья взять, надежных людей нет, все баламуты.

Жена говорит мужу:
Попытайся поискать кума.


Мужик отправляется кума искать. Встречается святой Илья. Святой Илья говорит Кириллу:
Куда направился, Кирилл?


Отправился кума искать.

А Илья говорит:
Возьми меня в кумовья.


Мужик говорит Илье:
Не могу я тебя взять в кумовья, очень уж ты слабый человек.
Кто тебе в церковь принесет пригоршню ржи, ты с тем и пойдешь. Поэтому ты не можешь стать моим кумом.

Илья идет дальше по дороге, и мужик идет вперед, одинв одну сторону, другойв другую. Шагает мужик дальше по дороге. Через какое-то время встречается святой Никола. Святой Никола спрашивает у мужика:
Куда идешь, Кирилл?


Кирилл говорит святому Николе:
Жена ребенка родила, иду кума искать.


Святой Никола говорит Кириллу:
Возьми меня, Кирилл, в кумовья.


Кирилл говорит святому Николе:
Не могу я тебя взять в кумовья.
Очень ты слабый человек: как тебе богатый мужик свечку пообещает, ты ему и начинаешь добро делать.

Ну, они попрощались. Святой Никола идет дальше по дороге, и Кирилл шагает дальше. Идет Кирилл по дороге. Смотрит Кирилл: идет навстречу мужик. Спрашивает мужик у Кирилла:
Kудa идешь, Кирилл?


Кирилл говорит мужику:
Жена родила ребенка, сына, иду кума искать.


Мужик говорит Кириллу:
Возьми меня в кумовья.


Кирилл спрашивает у мужика:
Что ты за человек?


Мужик говорит:
ЯСмерть.


Кирилл говорит Смерти:
Коли ты Смерть, то возьму в кумовья.
Смерть всех, вернее, если кого захочет взять, то тут никакой обман не поможет.

Мужик и Смерть зашагали к дому. Приходят домой к жене, Кирилл и Смерть. Говорит Кирилл жене:
Вот я нашел кумаСмерть привел.
Смepть никто не подкупит.

Приводят они попа, ребенка крестят честным порядком. Поп идет обратно к себе домой, а Смерть остается у Кирилла. Сутки гостит Смерть у кума. Собирается Смерть уходить. А Кирилл говорит:
Погости, кум, еще вторые сутки.


Смерть говорит Кириллу:
Не могу, куманек, очень многих людей надо взять, и старых и молодыхвсех, чья очередь подошла, надо взять.


Со Смертью они попрощались. И Смерть говорит перед уходом:
Кум, если я приду за тобой, будь готов.
Хоть ночью, хоть днем придубудь готов.

И Смерть уходит, больше ничего не говорит. Они остались дома жить и сына растить. Вырастили они сына, стал взрослый мужчина. Сын стал добра много наживать, и они разбогатели. Им стало очень хорошо жить. Стали они работника держать, прислуга им стала даже еду приносить. Однажды Кирилл с женой стали разговаривать:
Теперь нам очень хорошо житьесть что покушать, попить вдоволь.
И не надо и работать, и жаль было бы теперь умирать. А Смерть если придетумереть придется волей- неволей.

Прожили они двадцать пять лет, а кума не видят. Однажды ночью стучится Смерть в ворота. Мужик идет ворота открывать. Куму ворота открывает, впускает в избу. Приходит в избу, говорит Смерть:
Теперь, кум, пришел за тобой.


Кирилл говорит Смерти:
Куманек, нельзя ли немножко мне пожить?


Смерть говорит:
Теперь никакие разговоры не помогутбудь готов.


Мужик говорит:
Дай хоть трое суток срока, куманек, хоть сам себе по душе гроб сделаю.


А Смерть говорит:
Можешь делать гроб.
На это время дам отсрочку, поскольку ты кум.

Мужик гроб сделал и крышку хорошую, и сковал в кузнице, и принес в избу, попробовал лечь в гроб. Попробовал Кирилл лечь в гроб, гроб получился в самый раз, и Кирилл встал из гроба. Говорит Кирилл Смерти:
Попробуй-ка ты, кум, лечь в гроб, в самый ли раз и тебе, поскольку мы кумовья.


И кум лег в гроб. Кум как лег в гроб, Кирилл его там и закрыл. Крышку наложил, гвоздями забил и железными обручами оковал и бросил в воду гроб со Смертью.

Лежит там в воде тридцать лет. Кирилл уже сам состарился, но Смерти нет, так не умрешь. Уже он был бы рад умереть. Уже и сын Кирилла состарился. Уже народу стало на земле, поди знай, сколько. Потом однажды вечером (тихий был вечер) заметили: в озере вода бурлит. Стали смотреть, что это за чудо: вода бурлит на середине озера! Потом попробовали люди вытащить, но очень глубоко тут. Потом стали неводом тянуть. Потом в невод попал гроб.

Люди испугались: "Что это за чудо, покойник или что"? Они этот гроб открыли. Смерть из гроба выпустили, Смерть со всех ног удирать. Потом она убежала, тридцать лет была Смерть в бегах: испугалась, как бы второй раз не упрятали. Потом Кирилл уже сам себя не помнит, такой старый стал. Кирилл велел написать письмо куму: "Ой, куманек, приди за мной, я не могу больше жить".

А Смерть в ответ пишет: "Я раз уже ходил за тобой, больше не охота идти, – говорит, – если надо, то приходи сам, я приму". Смерть пишет свой адрес: если надо, то приходи, мол, сюда. Кирилл говорит своему сыну:
Ой, сынок, вези меня к крестному, если хочешь от меня избавиться, не то придется жить вечно.


Сын запряг лошадь и уложил отца в сани и повез к куму. И сын говорит своему крестному:
Вот привез, крестный, отца, примешь ли ты отца?


Смерть говорит своему крестнику:
Вот, сынок, старше меня нет никого на земле, и я не помню такого дурака, какой был твой отец, – такое горе своему куму причинил.
Тридцать лет нужно было пробыть на дне озера, хорошо, что рыбаки выловили, не то пришлось бы вечно там сидеть, а люди бы горевали, которые стали слишком старые, из-за одного его, дурака.

Потом Кирилла Смерть берет. Мужик попал на тот свет.