VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Lapset čuurul

Lapset čuurul

Livvi
New written Livvic
Lapset nikonzu enne ei oldu merirannal. Voitto ičegi kuvitella, kui hyö ihastuttih, konzu tuattah mister Merivezer sanoi:
- Onnuako, meil maksau tänä kezän lähtie merirannale.
Lapsile se roih hyvä.

Lapset ihastuttih da ruvettih hyppimäh tuatas ymbäri, kaikin paiči Džonua. Džon jo oli kuulluh enne mereh näh, ga ei ylen uskonuh niilöih sanelmuksih. Häi kyzyi:
- A gu ajanemmo merirannale, sit merdygi sežo suau nähtä?


Lapset ruvettih nagramah, a vahnembi heis, Meeri, kudai tiezi kai, rauhoitti vellie:
- Ga tiettäväine, hukkuine!


Džon kačahtih tuattah.
- Toven?

Da tata lujitti:
- Muga, velli, muga.


Lapsukkaine ylen ihastui da sellitti:
- Minä ajattelin, voi olla, sinä sidä näit.


Jällespäi häi kodvan käveli saduu myö pajattajen: "A minäbo näin meren"!

Meeri lähti muamah luo kaččelemah mittumua sobua heil pidäy ottua keräle. Meeril jo on kymmene vuottu, a konzu teil on kymmene da työ oletto vahnembi kaikkii perehes, sit kogo taloi rippuu teis. Džonal on vaiku kolme, häi on nuorembi kaikii, da Meerile toiči ozuttihes, eigo häi olegi muamannu vellele. Vois olla lapsel kaksi muamua, sit häi, tiettäväine, olis Džonan muamannu.

- Pidäy piättiä, kunnebo meil olis ajua, - sanoi mister Merivezer toššu piän.

Džon hämmästyksis kačahtih tuattah. Häi ei uskonuh omii korvii.

- Minä duumaičin, myö lähtemmö merirannale, - šupetti brihaččuine, odva kyynälii pietellen.

- Ga tiettäväine, hukkuine, - rauhoitti händy Meeri. - Ga merirannal on äijy kaikenmostu kohtua. Läkkiä (ajakkuammo) sinne, kus on äijy čomua kuordu.

- Da äijy čuuruu, - ližäi Margaret.

- Da ollah kallivot, - juohatti Džoan, - da lahtet.

"Kuoretčuurukallivotlahtet", - kirjutti mister Merivezer.

- Midäbo vie?

Džon kerran toizen opii midälienne sanuo, ga hänel nimidä ei vuidinuh.

- Nu, lapsukkaine? - kyzyi hänel muamo.

- Meli, - šupetti Džon.

- Da meri, - kirjutti mister Merivezer. A mi toivomuksii on sinul, Stiven?

Stivenal oli nelli vuottu. Häi äijän ajatteli, ga nikonzu nimidä ei sanonuh, da ei kyskevynnys paginah Džoan, niken muga ei ni tiijustannus, midä häi tahtou.

- Stivenale pidäy sidä, midä minulegi, tovengo, Stiven? kiirehti sanuo Džoan.

Stiven häiläi piäl. Häi ajatteli tostu.

Hyö lähtiettih matkah ezmässargen. Odva pereh heityi poujezdas, mister Merivezer ilmoitti: "Minä tunnen meren duuhun", da Meeri koppai paginan: "Minägi", - hos häi vie nimidä ei tundenuh. Džon myös odva vai ei puhkennuh itkule: häihäi toivoi, gu meri on se, midä nähtäh, a ei se, mi nenäh tulou. Ga Meri sellitti hänele, gu huomei jälles huondesveruo häi toven nägöy meren. "Tovengo, mama"? Dai missis Merivezer lujitti: "Toven, nygöi jo on myöhä, parem olis vuottua huomenessah".

Pidi vuottua huondeksessah. Vaiku lapset syödih huondesverona hyö muga huolehtittih, ga vähiä vajai nimidä ei syödy (paiči Stivenua, kudai sai duumaija syvvesgi), - Meeri lähti vedämäh heidy merirandah. Mister Merivezer jäi kodih lugemah sanomulehtie, a missis Merivezeral pidi hommata murgin. Ga vahnembat tiettih, gu Meerih voit luottua. Enzimäzinny astuttih Džoan da Stiven. Džoan heittelemättäh pagizi vellenke, ga Stiven ajatteli. Heile jälles astui Margaret olgupiäs piäliči paisten Meerinke, kudai vedi käis Džonua da sanoi: "Myö jo vähiä vajai olemmo tulluh, armahaine".

Silkeskie hyö kiännyttih salbamon tuakse, a sie, kunnessah vai silmy täydyi, oli meri.

- Kačo, armahaine, tämä on meri, - sellitti Meeri.

- Tovenhäi, se оn ylen hyvä? kyzyi Margaret.

Džoan kirrahtih:
- Kačo vai, Stiven!


Ga Stiven, tiettäväine, nimidä ei vastannuh.

A Džon tahtoi midägi sanuo, avai jo suun, ga silkeskie ruskeni da puhkei itkule.

Kaikile rodih žiäli Džonua. Kaikile, paiči Stivenua, kudai ajatteli tostu. Niken lapsis ei ellendännyh, mibo rodih vellele. Toinah, häi liijan äijän söi huondesveron aigua? Libo liijan vähän? Džon nimidä ei voinnuh sellittiä. Häi ičegi ei tiedänyh.

- Midäbo sinä tahtot ruadua, armahaine? kyzyi Meeri. Tahtotgo, rubiemmo keriämäh čomii kuorii?

Džon kyyčähtihes da šmutkai piäl.

Hyö lähtiettih kezoirandah. Sie oli äijy lastu. Kaikin oldih moizet ozakkahat, ga ei ni nähty Merivezeroin tulendua.

- A nygöi, - ilmoitti Meeri, - kačokkuammo, ken löydäy kaikkii čomemban kuoren. Ihailkua vai tädä!

- A täs vie on, Meeri! kirrahtih Margaret.

- Pane net minun šalguh, - käski Meeri. Tahtotgo pidiä šalguu hiihnois, armahaine?

- Hyvä, - kuunnellen meni myödäh Džon.

Brihaččuine seizoi sellin mereh da varai kačahtuakseh tuaksepäi. Häi vaikkani lad'd'ai kuorii šalguh. Mindäh meri sai hänen itkemäh? Häi ei tiedänyh. Toinah, Stiven tiedäy

Džon kačahtih velleh.

Ei, onnuako, ei maksa kyzyö Stivenal.

Miln Alan Aleksandr

Дети на песке

Russian
Дети никогда прежде не бывали на море. Можете себе представить, как они обрадовались, когда их отец мистер Мэривезер сказал:
Пожалуй, нам стоит этим летом отправиться на побережье.
Детям это будет полезно.

Дети обрадовались и запрыгали вокруг отца, все, кроме Джона. Джон уже слышал прежде о море, но не очень-то верил этим рассказам. Он спросил:
А если поехать на побелезье, то и моле увидишь тозе?


Дети рассмеялись, а старшая, Мэри, которая всё знала, успокоила братишку:
Ну конечно, глупыш!


Джон посмотрел на отца.
Плавда?

И папа подтвердил:
Да, старик, да.


Малыш очень обрадовался и пояснил:
Я думал, мозет, ты его видел.


Потом он долго гулял по саду, напевая: "А вот я увизу моле!"

Мэри пошла к маме обсудить, какую им брать с собой одежду. Мэри уже десять лет, а когда вам десять и вы самая старшая в семье, то весь дом держится на вас. Джону только три, он самый младший, и Мэри порой казалось, уж не мама ли она ему. Если бы у ребёнка могло быть две матери, она, конечно, была бы мамой Джона.

Надо решить, куда же мы поедем, – сказал мистер Мэривезер на следующий день.

Джон в изумлении уставился на отца. Он не верил своим ушам.

Я думал, мы поедем к молю, – прошептал мальчуган, едва сдерживая слезы.

Ну конечно, глупыш, – успокоила его Мэри. Но на море много разных мест. Давайте поедем туда, где много красивых ракушек.

И много песка, – добавила Маргарет.

И скалы, – напомнила Джоан, – и заводи.

"РАКУШКИПЕСОКСКАЛЫЗАВОДИ", – записал мистер Мэривезер.

Что ещё?

Джон пару раз пытался что-то сказать, но у него ничего не получалось.

Ну, малыш? спросила его мама.

Моле, – прошептал Джон.

И МОРЕ, – записал мистер Мэривезер. А твое пожелание, Стивен?

Стивену было четыре. Он много размышлял, но никогда ничего не говорил, и если бы не Джоан, никто бы так и не узнал, чего он хочет.

Стивену нужно то же, что и мне, правда, Стивен? поспешно заявила Джоан.

Стивен кивнул. Он думал о другом.

Они отправились в путь в понедельник. Едва семья сошла с поезда, мистер Мэривезер объявил: "Я чувствую запах моря", а Мэри подхватила: "И я", – хотя она ещё ничего не чувствовала. Джон снова едва не расплакался: он-то надеялся, что мореэто то, что видят, а не то, что пахнет. Но Мэри растолковала ему, что завтра после завтрака он действительно УВИДИТ море. "Правда, мама"? И миссис Мэривезер подтвердила: "Да, сейчас уже поздно, лучше бы подождать до завтра".

Пришлось ждать до утра. Как только дети позавтракалиа они так волновались, что почти ничего не ели (кроме Стивена, который мог думать даже за едой), – Мэри повела их к морю. Мистер Мэривезер остался дома почитать газету, а миссис Мэривезер должна была позаботиться об обеде. Но взрослые знали, что на Мэри можно положиться. Первыми шли Джоан и Стивен. Джоан без умолку болтала с братишкой, а Стивен размышлял. За ними шла Маргарет, разговаривая через плечо с Мэри, которая вела за руку Джона и приговаривала: "Мы уже почти пришли, дорогой".

Вдруг они свернули за угол, и вот перед ними открылось море.

Вот, дорогой, этоморе, – объяснила Мэри.

Правда, оно замечательное? спросила Маргарет.

Джоан воскликнула:
Посмотри же, Стивен!


Но Стивен, конечно, ничего не ответил.

А Джон хотел что-то сказать, открыл было рот, но вдруг покраснел и расплакался.

Всем стало жаль Джона. Всем, кроме Стивена, который думал о другом. Никто из детей не понимал, что стряслось с братишкой. Может, он слишком много съел на завтрак? Или слишком мало? Джон ничего не мог объяснить. Он и сам не знал.

Чем ты хочешь заняться, дорогой? спросила Мэри. Хочешь, будем собирать красивые ракушки?

Джон всхлипнул и кивнул.

Они пошли на пляж. Там было много детей. Все были так счастливы, что не заметили появления Мэривезеров.

А теперь, – объявила Мэри, – давайте поглядим, кто найдет самую красивую ракушку. Полюбуйтесь-ка вот на эту!

А вот ещё, Мэри! воскликнула Маргарет.

Складывай их в мою сумку, – распорядилась Мэри. Не хочешь ли подержать сумку за ручки, дорогой?

Холошо, – покорно согласился Джон.

Мальчик стоял спиной к морю и боялся оглянуться. Он молча складывал ракушки в сумку. Почему море заставило его расплакаться? Он не знал. Может быть, Стивен

Джон посмотрел на брата.

Нет, пожалуй, не стоит спрашивать Стивена.