VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Kut mina nain’

Kut mina nain’

Veps
Central Eastern Veps
Nouzin’ vähäižuu mina g’augoile prihäkarkuižeks.

Ende vet’ gul’aimaha kaik keradelihezoiš küläle.

Tegihe äipäi.

Äjänpäjän kaik der’uunidme käutihe, prihäd i döočkad, vanhad i kaik derüunidme käutihe. Kus homaičed döočkan, tabadad da i: anda muna.

Mina ninga mel’düin'. A en meldünd, tabazin iloks, Aksintanhas.

Tabazin, sebazin, no, minä sanun: «Andadik munaine. Ala hondoks ota».

Hän minein’ munan andoi.

Mina mel’düin’ hänehe, davai mina käumaha.

Hän mel’düi minuhuin vüu pahemba.

Siloi praznikad oliba, ka praznikoidme tundištimoiš.

Tuli, tedan, voz’ dai toižele vodele käuin.

Tatale, mamale tariž naitta.

Ende vanhil’ oli: «Studentaks, – sanui, – naimata heitatoi, studentaks ištutoi».

Näged ende ukod oliba miččed.

Mina vüu noreks ajelin' ka naida tegihe mel’.

Tuli tauv’.

Tariž tundištada minein neižne.

Kaiken enččed rahvaz sanuudihe, miše supalaine sočel’nikan, ka pölusihe pano, ka neiččen tundištad.

Mina päiväižen tirpin', necen supalaižen pölusihe panin', homen kuti praznik, vederistmad.

Minein’ neižne näguse paikiš.

No, pagastaupäi jordanale tulin'. Jordanau en jordanaha kacu, a kaiken narodaha kacun, eilä nikus mugošt’ paikad.


Kacauzin' süudale, artel’ döočkid’ seižub. Homaičenki: paik, kudamudme gulain’ ka paik süü päs ningitte.

Neižne nügütte tundištet.

No tat da man sanutas: aik tegese naida, aja vinha.

No, mina heboižen val’l’astin da vinha fuknin.

Vinadme ajan ka minain' tat jo käub derüunäs, sihe perthe mäb jo, kudamos neižne minain'.

Ka kacu, mina sanun, kugau minain' tat-se gul’aib, igas tänna käunu ei.

Kodihe tulin’, san: «Sen ehtan kuctihe ka tariž mända».

Oli radai minain' ottut parziden vedados, Luka, ičemoi derevenski, tatale-se ristimpoig, dai dvurodni vel’.

Ištuimei čajud g’omh’a ka r’umkan gei, toižen gei, ka koumanz’ tariž: koumhesai pap’ pajatab.

Pagižl’uu uk se oli, ningitte.

No, koumanden andoin’.

Hebon val’l’astim, koumen kesken ajim.

A tütren tat-se sanub: nägub päs om kozimeheu-se.

En оm vai ei vai, muga ottihe paginau ka.

Nu, süumad risttihe.

Proidi vähäine aigad.

Mina tednu en, miše hän zabolei.

Gäl’ghe g’o sanutihe ka.

Ningištme vencaimoiš.

Tauvespäi tol’ko do ijul’a mes’aca mina häntme elin’, i hän kol’. I mina gäin’ leskeks.

Om kündluzid’- pästtut minain'.

Ezmäi praznikan stroicanpäjan sovesno minein' prihäle kuti prihidme mändaki.

Akad da mužikad: «Da, mihe, – sanub, – meid'me ištuškad, mitte sineiž huiged, ala huiktaks ota». Otin' da möst davai holostįimaha.

Se naind muga proidi.

No, keza proidi, mel’hišt’ eilä minain'.

Tat minain': «Poig, – sanub, – naimata eisa ouda, neižne smekai ičesei, krestjanstvad jätta muga eisa, üks’ tat da mam tegihezoi, ka ...».

Oli nevesk, prihäštme, hänou mužik tol’ko kounu oli.

Endo kaik kuti krestjaninad lugihezoi, ka krest’janstvo vedada, ka tariž naida.

No, kuna mända?

Sida, tošt’, koumant.

Mängam Sür’gäs, Miträkou döočkid äi om, mina san. Noremban, ka otaižin', a vanbambad ka ... karahter ningitte om ka.

Noremban anttas vai ei? Mänin’.

Akad edou ka rižetihe, sanutihe: «Kuctihe kozile».

Kozile kedame mina mänin’? Üksnäin’?

En mušta, kedame mina mänin’. Göse mamtaime mänin'? A vanhamb döočk ajanu Šalha.

No, ezmäine väu, nainu nece burmistr.

«Ne očered’, Samoi, sanub, radad».

– «Ed sida, – sanun, – pagiže, Andrei Fedorovič. Ken minein' mel’he, nu ka naindan tedad sina».

Mina huiktüunukse en, mina siloi smelemb tehnusoi olin', nainu olin' tošti ka.

«No varastagam, laske neižne tulob».

Minä san: «Vägüu ka mina ota en».

Hebou ajanu-se, ka heboine tanhau.

Mänin’ da sanuin’: «Tegep, Mitroi däd’, lämoid, da nägub hebo otta». Nece däd’ da dädin’ka nikut ei pästkoi pertišpäi: «Nikuna kubahta ala, – sanub, – tegem radon dai potom».

Nägen miše vägüu minein' ei tege mel’ naida. Otin' mina hebon, val’l’astin' dai tulin' kodihe.

Minain’ prihäčule ei magate.

Mina san, homesuu pagižeškatas: Samoi kozil’ oli da ei annugoi».

Mänon üksnän’.

G’augain’ mänin'. Ka kaik nece artel’ sid’ išttas vüu ...

Как я женился

Russian
Повзрослел я ('немного на ноги встал'), стал парнишкой.

Раньше ведь гулять собирались все в селе.


Наступила пасха.

В пасху все ходили по деревням, парни, девушки, старые, все ходили по деревням.
Где увидишь девушку, поймаешь и [говоришь]: «Дай яйцо».

Так я влюбился.
А не влюбился, только в шутку поймал в Аксентьеве.

Поймал, обнял, ну и говорю: «Дашь ли яичко?
Не обижайся».

Она дала мне яйцо.


Я влюбился в нее, начал гулять.


Она еще сильнее влюбилась в меня.


Тогда праздники бывали, так по праздникам знакомились.


Прошел, кажется, год, да второй год гулял.


Отцу и матери нужно меня женить.

Прежде, бывало, так говорили: «Студентом, неженатым хочешь остаться, студентом садишься [на иждивение]».


Видишь, какие раньше старики были.


Я еще молодым был, захотелось жениться.


Пришла зима.

Нужно мне познакомиться с девушкой.


Раньше, бывало, люди говорили, что если в сочельник съешь кусочек и положишь под подушку, то тебе покажется девушка.


Я денек терпел, этот кусочек под подушку положил; завтра праздник, крещенье.



Мне показалась девушка в платке.


Ну, пришел я из церкви на иордан (иорданместо на реке или озере, где совершается религиозный обряд водоосвящения).
На иордане-то не на иордан смотрю, а все в народ смотрю, нигде нет такого платочка.

Посмотрел на мост, стоит группа девушек. Я и заметил: с которой я гулял, так у нее на голове тот платок.

Теперь девушка у меня на примете.


Мать и отец говорят: «Пришло время жениться, поезжай за вином».

Ну, я запряг лошадку да и фукнул за вином.


С вином еду, так мой отец уже ходит в деревне, идет в тот дом, где живет моя девушка.



Так вот говорю, где отец-то мой гуляет, а никогда сюда не ходил.


Пришел домой, говорю: «Сегодня вечером звали, так нужно идти».


Был у меня работник взят, возить бревна, дядя Лука, свой деревенский, отцу-то крестник да и двоюродный брат.


Сели пить чай, так он рюмку выпил, вторую выпил и третью нужно выпить: бог троицу любит ('до трех поп поет').


Разговорчивый старик-то был.


Ну, дал ему третью [рюмку].


Запрягли лошадь, поехали втроем.


А отец девушки говорит: «Видно, сват выпивши».


Не знаю, был или не был, так уж сказали.


Ну, перекрестились.


Прошло некоторое время.


Я не знал, что она заболела.


Только после мне сказали.


С такой я и повенчался.


От зимы до июля месяца я с ней прожил, она и умерла.
Я остался вдовцом.


Много у меня слез-то пролито.


Сначала в праздник в Троицу мне было как-то стыдно идти с парнями.


Мужики, и бабы [говорят]: «Что ты будешь с нами сидеть, какой тут стыд, не стыдись».
И я опять стал холостяжить.

Эта женитьба так и прошла.


Ну, прошло лето, любимой у меня нет.

Отец мне говорит: «Сын, без женитьбы нельзя, смекай себе девушку, хозяйство ('крестьянство') так оставить нельзя, мать и отец одни остались»...


Была невеста с мальчиком, муж ее только что умер.


Прежде все считались крестьянами, а чтобы вести крестьянство, нужно было жениться.


Ну, куда пойти?


[Подумал] об одной, другой, третьей.


Пойти, говорю, в Сюрьгу, у Митряка много дочерей.
Младшую-то бы взял, а старшую... с характером так...

Младшую отдадут или нет?
Пошел.

Женщины заранее узнали, сказали, что звали сватать.


С кем я поехал сватать?
Один?

Не помню, с кем я пошел. Неужели я с матерью пошел? А старшая девушка уехала в Шолу.


Ну, первый зять был бургомистр.


«Не по порядку, Самой, – говорит, – сватаешь ('делаешь').»


– «Не то ты говоришь, Андрей Федорович.
Кто мне нравится [ту сватаю], ты же знаешь женитьбу».

Я не стеснялся, я тогда смелей стал, уже второй раз был женат.


«Ну, подождем, пусть девушка приедет».


Я говорю: «Силой я не возьму».


Я приехал на лошади, лошадка стояла на дворе.

Пошел я и говорю: «Зажги свет, Митрой-дядя, чтобы видно было лошадь взять».
Дядя и тетушка никак не отпускают из дому: «Никуда не трогайся, справим дело и потом [пойдешь]».


Вижу, что силой [хотят сосватать], но силой мне не хочется жениться.
Запряг лошадь и поехал домой.

Мне, парню, не спится.


Я говорю: «Утром будут говорить: Самой ездил сватать да не отдали [невесту]».


Пойду один.


Пошел пешком.
Вся эта артель еще там сидит...