ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

"Died’oi oli meijän Anikijew Akim"

"Died’oi oli meijän Anikijew Akim"

карельский: ливвиковское наречие
Коткозерский
Died’oi oli meijän Anikijew Akim, vot ižännimie daže i tiije en.

Häi oli kondiedu tappanut l’ähil’e suan palan, üheksäkümen kaheksa vai üheksäkümen üheksä palua oli tappanut kondiedu.

No silložel aigua, konešno, orožat oldih nenne olalukut, kui hüö nazịvoittiiheze... značit čirkaiččow nenga, küven pakui porohoih da sen voimal vaiku hüö tapettih äskin.

Nu krome sidä heil oli t’ämä prisposobleniirogatkat.

Vot hüö rogatkoil, rogatinoil, tapettih.

Jesli ammutah siezar’ažie olalukkuorožua ei sua terväh toštu kerdua, potomušto kuni suwspäi panet porohoi da puwl’ua sinne da sitei iskrua sidä otat, küvendümenöw kodvu.

Ga hüö rogatinoil niil püstäjen püstettih.

Olalukukse nazịvoittiheze orožat semmoižet.

I konešno, eräs mužikku varannut ei, hot’ tuli i orožattah veičen kel’e mennä vastah nenile kondieloile.

Täs mustetah i starikat, konešno, muwtgi tuattua minun, sežo oli moine že, ei varannut.

Nu häi se oli vai kuvvenkümmenen ümbäri kondien tappanut, häi oli äijiä vähembän tappanut, ei ollut sen verdua, kui died’oi.

Muite sežo ei varannut.

Häi el’äväl’l’eh, kačo, poigii otti, toi.

Se oli ei ammuine aigu: dev’atnatsatom ili dvatsatom godu.

Kolme poigua otti el’äväl’l’eh, kai täs mustetah.

Ewllut orožua da ni midä, muite, sil’l’äh otti.

Vastah tuldih da sit poijat nostih puwh, nu hänel pikoi kirvehüt oli vaiku.


Sil kirvehüöl puwn kuadoi da sit poijat toi hiaruh.

Kondii se ajoi jäl’l’es händü pellon perilessäh, ajoi jäl’l’es, ajoi kondii händü.

Nu jo häi varannut ei, trussinut ei!

Üksikai poijat net kodih toi.

Moižii sluwčailoi oli, konešno, ei üksi, äijü oli, kaikkii ni mustua ei sua.

Minä iče nastojuašo olen vaiku nelli palua üksinäh nenga sie tappanut.

Muite olen sie učastvuinnut muijen kel’e, sidä on enämbi ollut.

Nu üksi slučai meil oli vel’l’en kele vahnemban.

Se oli, konešno, suamoi opuasnoi dl’a žizni: napadaičči meih, müö ruaničiimmo, velli se vahnem ambui, häi juwri nenän n’okkažeh puwtui, da sit tähjallan ruaničči.

Sit ku hüppäi se kondii.

(Silloi minul oli vaste viižitoštu vuottu, kuvventoštu mail naverno oliin).

Vot sit hüppäi se kondii piäl’e minule.

Minä sithamaral händü (orožat silloi oldih, kačo, pahat, jäl’l’es graždanskoidu voinua).

Da sit minä hamaral iškiin händü neččih.

Kohteižih sih tapoimmo kondien napoval, konešno.

Jäl’l’es oli kahteh-kolmeh kerdah niidü slučailoi.

Nu net oldih ei semmoižet, štobi dl’a žizni oliš opasno, udačno ugodiiheze hävittiä.

Nügöi, konešno, seičas täl momental ei nimidä moštu ole strašnoidu ollut.

Požualui kai.

«Нашего дедушку звали Аникиев Аким»

русский
Нашего дедушку звали Аникиев Аким, а отчества даже не знаю.

Он убил около ста медведей, девяносто восемь или девяносто девять медведей он убил.



И в то время, конечно, ружья были, как назывались они, кремневые...
значит, чиркает так, искра попадaет на порох, и таким путём они и стреляли.


Но, кроме того, у них было приспособлениерогатины.

Вот они рогатками, рогатинами и убивали.


Если выстрелят, так зарядить кремневое [шомпольное] ружьё второй раз быстро нельзя, потому что пока с дула засыпаешь порох, да набиваешь пулю, да потом эту искру выбиваешь, искру, пройдёт много времени.


Так они рогатинами так и кололи.


А ружья такие назывались кремневыми.


Некоторые мужики не боялись, если приходилось идти и без ружья, с ножом на медведя.


Здесь и другие старики помнят моего отца, он тоже был такой: не боялся.



Но он убил всего лишь около шестидесяти медведей, не столько, сколько дедушка.



Но он тоже не боялся.


А вот медвежат он живыми брал и домой приносил.


Не так давно это было, в девятнадцатом или двадцатом году.

Он трёх медвежат поймал живыми, все здесь помнят это.


Не было у него ни ружья и ничего такого не было, так он их взял.


Попались навстречу медвежата и забрались на дерево, а у отца лишь маленький топорик был с собой.


Тем топориком он свалил дерево и принёс медвежат в деревню.


Медведица преследовала его до самых полей, гналась за ним, преследовала.


Но он не боялся, нет, не струсил!


Всё равно медвежат тех принёс домой.


Такие случаи, конечно, были не единичны, много было, всех и не припомнить.

Мне самолично удалось убить всего лишь четырёх медведей.

Но я участвовал и в охоте с другими, таких случаев охоты на медведя было больше.


Один случай был у нас со старшим братом.


Это был самый опасный случай для жизни: медведь напал на нас, мы ранили его; старший брат выстрелил в него и попал прямо в кончик носа да ещё ногу поранил.



Медведь как прыгнет!


(Тогда мне было только пятнадцать лет, около шестнадцати, наверно, было).


Вот тогда прыгнул медведь на меня.


Я тогда топором его (ружья тогда после гражданской войны были плохие).



Тут я его в это место ударил обухом.


Тут, в Кохтэйжах, убили медведя наповал.


После ещё было два-три таких случая.

Но те были не такие, не были опасны для жизни, удачно справились.



Теперь ничего такого страшного не было.


Пожалуй, и всё.