ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Omah elaigah näh

Omah elaigah näh

карельский: ливвиковское наречие
Ведлозерский
Rodiimos, znatse, Semoin kül’äs Savinowskois sel’sovietas, endizes vahnas Vedlozerskois rajonas...

Eliin minä toatan obespečenies kümmeneh voadessah.

Školah kävvä ei soanuh minulleni ni ühtü, potomušto pidi privịkaijakseh roadamah roadoa: to vettü kandoa, halgoa, sidä-tostu, ainos hoz’aistvas.

Da moamo i toatto oli sežo.

Elos oli huono, toatto vähäizen sapožniekuičči, sapožniekku ei voažnoi olluh, eliimmö huonošti.

Kolme vel’l’eksii oli sie, nel’l’äs sizär i staruwhaine sie, boabušku meil’e.

Odnim slovom, toatal iždivenčua viizi hengie, kuvves mama da seiččemes iče.

Pereh oli tobju.

Nu eliimmö huonošti, pidi kävel’l’ä ül’en huonosti.

No kümmeneh vuodessah minuw häi obespečči.

Ühtestostu vuozi l’ähtihäi kuoli eäreh minulleni.

Minä jäin vahnin pereheh.

Moamo da sit lapsis vahnin minä.

Meil’e polučaiččih ül’en huonošti [el’iä].

Jongoi enne kuolendoa dostalin l’ehmän, znatse, Petroskoil’e tüöndi, kupčile, odnim slovom, möi seiččemestostu rubl’as.

I sit enämbi resursoa olluh muwdu ei.

Hebuo olluh ei.

Prišlos’ verkuo kuduo.

Verkuo kuvoin.

Enzi sijas verkon kuvondas maksettih Jowkinkül’äs kolme kopeikkua päivü.

Verkuo kuduo pidi vid’d’es čoasus huondekses da ühtehto(stu)ssah ehtiä.

Käit puhalduttih ainos nostandua.

Kolme kopeikkua päivü.

Sit süötettih.

Oli semmoine pitanii: pühävoin d’äl’l’el butịlku pestih (enne oli tüwrü nazivanii), kawral’eibiä sih muroitettih, sit i kawral’eiväs muruw sidä müö särvimmö.

Toine mies, se l’ähti eäres, pois, ei ruvennuh enämbeä roadamah.

A minul vie pidi n’edäli roadoa, ewlluh resursua enäm, kois süvvä midä ewlluh da vellil sinne pidi sidä kolmie kopeikkua vid’el’äija da sizäril abuw.

Sit sie erähäl nedälil minuw tuli Nuažd’ärven mužikku ottamah, Kod’žurin kül’äs, sit häi maksoi kümmene kopeikkoa päivän minul.

Sanow: "Hüvin kuvot, sanow, aijoi nowzet, nostattoa hätkie ei pie, momental’no nowzet".

Sitgi nostatettih vid’d’en čoasun aigah huondeksel kudomah ühtehtossah ehtiä.

Nu sit süötettih hüvin, vereksen kalanke kolme kerdua päiväs.

Kolme kerdua süötettih, odnim slovom, nu normu ičei čotaiče (eihäi pie teil’ nügöi čottua andua).

Vid’d’es čoasus da ühtehtossah, ainos pidi nostua, süöndüaigu vaiku tol’ko [jowdaw].

Sit, kodih tulen, ei soa eliä, kodih tulen: vel’l’et ollah n’äl’l’äs.

Sit ur’atniekku, staršina tuli.

N’edälis zarabowtaičin kuwzikümmen kopeikkua, vie net otti podušnoih dostalit.


Müö d’äimmö op’ät’ n’äl’gäh.

Tossupiän huondeksel ezmässargen nowziin, moamo sanow: "Süvvä ni midä ewlo, sanow, mene opi pakita miilostinoa, annetah, sanow, erähis tobjembis talolois palaine.

Sit, sanow, iče süöt dai vie meil’e tuot palaizen".

Ül’en äijäl minä česn’aičiimos da varain huigiedu: ainos sinuw ruvetah d’äl’l’es sanomah: "Sinä pakiččii, pakiččemah kävel’et da kai".

D’äl’l’es huigei roih ülen suwri.

Lučče mihtahto roadoh l’ähten.

Sit l’ähtiin enne tädä, enne rastavoa n’edälikse vedoh.

Sit sie hüvä mužikku peädüi, süötti i sit n’edälis andoi rubl’an kaksikümmen kopeikkoa d’engoa.

Meččiä pilaimo täs, Kindahas, i veimmö nečis (daže uročiščat mustan hüvin) Tukšun d’ovel.

Vevos konešno, kengät d’allas oli huonot, koatančoa se ga ni duwmaija ei pidänüh, sit kül’mettih d’allat, varbahis l’ähtiettih nahkat, sormenn’okis nahkat.


Sit oteltih liäččimähes kodvaizeksi ga, eibo hätkie piettü: čut’-čut’ nahkaizet kazvoi hienot, nu vid’d’et suwtkat piettih bol’ničas Vedlozeras.

Sanow: "Mene eäre, poiga, kodih, sanow, roadoa pidäw.

Sinuw, sanow, sie vel’l’et vuotetah, vellil pidäw süvvä zarabowtaija".

A vie vajai üksitostu vuottu igeä.

Vot zarabotku mittuine on!

Nu sit ladno.

Sit momentat net proiji[ttih], znatse, vz’als’a vesnoi, znatse, paimendamah l’ehmii, l’ehmii paimendamah.

Soan kolmetostu peädü priimiin žiivattoa.

Oli mužikku üksi goldun (tiedoiniekku, enne sanottih).

No häi sanow: "Van’ka, sanow, davai stupi, sinä olet, sanow, vernoi brihačču.

Vot.

Sinä, sanow, lujal sluwžit, hüvin paimendat.

Annamo, sanow, kaksikümmen kaksi kopeikkoa voarol, kaksikümmen kaksi kopeikkoa l’ehmän kačondoa kezäs, kaikes kezäs.

Znatse, maijäl zavodie, i do četịrnatsatogo čislä okt’abr’a".

(Loppučislan minä hüvin tiijän).

Minuw peästettih šestogo okt’abr’a eäres, a to pideli veä paimendoa srokkassahčetirnatsatoih čislah sah.

Da sit, aijat avavuttih, lehmät, znatse, aidoih: enämbi paimoidu ei triebuija, aijois ollah kül’än tüves.

Sit maksettih l’ehmäs kaksikümmen kaksi kopeikkoa.

Sit kasteniččoa žiäl’üttü annettih, ničevo annettih, nenga sanuo.

Voidu annettih sidä kiluo kaheksa kül’äs, sen samaizen soan kolmentostu peän kačondoa.

Sada kolmetostu peädü oli kačottavoa.

Sit vähäizen priobretiin: kengät d’algah ičel nenga, kost’umaizen peäl’e.

Sit tossutalven d’ongoi eäl’l’ehpäi puwtuin Suomen tiritowriel vedoh jo.

Kolme rubl’ua mužikku kahten n’edälin roandoa vevos uskaldi.

Parzii pilaimmo, vie koarittoa pidi parret dai kai.

A sit minä toizen dolžnostin sie... suomen kiel’en maltoin ničego, nenga sanuo, harjavuin, dai suomelaizien brihaččuloinke igraičiimo ühtes, keskenäh dai kai.

Suomen kiel’en sen ruavos olles usvaivaičiin vähäizel.

Sit puwtuin prikaššiekal soarnoa sanomah.

Sit prikaššiekal soarnoa sanoin.

"Juho, – sanow, – sinä, sanow, hüvin puhelet suomen zuakkonoi, sanow, – kawnehesti sanot, sanow, sinul vie pidäw andoa kaksi rubl’oa ehtä".

Про свою жизнь

русский
Значит, родился я в деревне Семёновка Савиновского сельсовета в бывшем Ведлозерском районе...

Жил я на обеспечении отца до десяти лет.


В школу ходить не пришлось мне нисколько, потому что надо было привыкать к работе: то воду носить, [то] дрова, то другоевсё [время] по хозяйству.


Отец и мать также были.


Жизнь была плохая; отец немного сапожничал, сапожник он был неважный, жили плохо.



Трое братьев было, четвёртаясестра и старушка, наша бабушка.


Одним словом, иждивенцев у отца пять человек, шестая мать и седьмой сам.


Семья была большая.


Так жили мы плохо, ходить пришлось в очень плохом одеянии.

Так до десяти лет он [отец] меня кормил.


Пошёл мне одиннадцатый год, он умер у меня.


Я остался старшим в семье.


Мать и я, самый старший из детей.


У нас сложилась очень плохая жизнь.


Уже до смерти, значит, [отец] последнюю корову отправил в Петрозаводск, к купцам, одним словом, продал за семнадцать рублей.


А потом уже ресурсов не было никаких.


Лошади не было.


Пришлось сети вязать.


Я вязал сети.


На первом месте [у одного хозяина] в деревне Ёуки платили за день три копейки.


Сети вязать надо было с пяти часов утра и до одиннадцати вечера.


Руки всегда опухали из-за того, что приходилось их поднимать.


Три копейки за день.


Тут и кормили.

Было такое питание: мыли бутылку из-под подсолнечного масла (раньше называлась тюря), крошили в неё овсяной хлеб, и мы крошенину из овсяного хлеба хлебали.


Второй напарник ушёл, не стал больше работать.


А мне пришлось ещё неделю проработать: не было больше ресурсов, дома нечего было есть, из этих трёх копеек братьям надо было выделять да сёстрам оказывать помощь.


Потом на следующей неделе пришёл за мной крошнозерский мужик, из деревни Коччури, он платил мне десять копеек за день.

[Он] говорит: «Хорошо вяжешь, рано встаёшь, будить долго не надо, моментально встаёшь».


И то будили в пять утра вязать и до одиннадцати вечера.


Ну, здесь кормили хорошо: свежей рыбой три раза в день.

Одним словом, три раза кормили, ну, а норму сам считай, вам же не надо отчёт давать.



С пяти часов и до одиннадцати всё время надо было вязать, лишь обеденный перерывсвободное время.


Домой прихожужить нельзя: прихожу домой, братья голодные.

Тут урядник, старшина пришёл.


За неделю заработал шестьдесят копеек и те ещё, оставшиеся, взял за подушную подать.


Мы опять остались голодовать.


Встал на следующий день утром, в понедельник, мать говорит: «Есть нечего, иди попробуй просить милостыню, дадут в некоторых богатых домах кусочек.


Сам поешь и нам принесёшь кусочек».


Я очень стеснялся и боялся стыда: всегда после будут обзывать тебя: «Тыпопрошайка, ходишь, попрошайничаешь».

После будет очень стыдно.


Лучше пойду на какую-нибудь работу.

Пошёл до этого, до Рождества, на неделю на лесозаготовки.


Тогда там хороший мужик оказался: кормил и ещё за неделю дал рубль двадцать копеек денег.


Лес пилили в этом, в Киндасове, и возили тут (даже урочище помню хорошо) на реку Тукша.


На лесозаготовках, конечно, сапоги на ногах были плохие, а про валенки и думать нельзя было, тогда и поморозились ноги: с пальцев ног сошла кожа, с кончиков пальцев рук тоже.

Взяли ненадолго на лечение, так долго не продержали: чуть-чуть заросла тоненькая кожица, ну, суток пять продержали в больнице, в Ведлозере.


[Доктор] говорит: «Иди, сынок, домой, работать надо.


Тебя там братья ждут, братьям надо [на] еду зарабатывать».


А возраст, ещё неполных одиннадцать лет!


Вот заработок каков!


Ну, ладно!

Прошли те времена, взялся весной, значит, пасти коров, коров пасти.



Сто тринадцать голов принял скота.


Был мужик один, колдун (колдунами раньше называли).


Он и говорит: Ванька, давай поступай, ты парень верный.


Вот.


Ты хорошо служишь, хорошо пасёшь.


Дадим двадцать две копейки за очередь, двадцать две копейки за присмотр коровы за лето, за всё лето.


Значит, в мае начать и до числа четырнадцатого октября».


(Последнее число я хорошо помню).


Меня освободили шестого октября, а то надо было пасти до срока, до четырнадцатого числа.

Тут уже огороды открылись [с полей убрали урожай], коров, значит, [загоняли] на поля, пастуха больше не потребовалось, на полях находится стадо, рядом с деревней.


Тогда заплатили за корову двадцать две копейки.

Тут ещё гостинцев дали из жалости, ничего дали.


Масла дали в деревне килограммов восемь за присмотр тех же самых ста тринадцати голов скота.


Под присмотром было сто тринадцать голов.


Тут немного приобрёл: сапоги себе на ноги, костюмчик на себя.

Потом на следующую зиму уже топал на финскую территорию на лесозаготовки.

Мужик обещал три рубля за две недели работы в лесу.


Брёвна пилили да ещё корить надо было брёвна да всё такое.


А потом там вторую должность я... [заимел]: финский язык знал ничего, приучился, играя вместе с финскими ребятами.

Финский язык понемногу усваивал на работе.


Затем попал приказчику сказки рассказывать.


Приказчику сказки рассказывал.


«Иван, – говорит, – ты хорошо рассказываешь финские сказки, красиво говоришь, тебе надо ещё дать два рубля за вечер».