ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Kuldupää sorzu

Kuldupää sorzu

карельский: ливвиковское наречие
Видлицкий
Oli ennen kaksi vel’l’esty. Yksi oli köyhy, toine oli bohattu. Köyhy velli huondeksel lähti meččäh. Kaččoomeččy kaaduu, a leikkaajaa ei ole ni kedä. "Tädähäi kummaa olgaheze: meččy kaaduu, leikkaajaa ni kedä". Siä vastaa ga:
Sinun velles ščaasti kaadaa.


Häi sanoo:
Vot toizel on lykky, a toine et tiije ni midä syvvä.

On i sinul ščaasti, ga et kehtaa eččiä.
Kuzbo minä ečin?
Mene lagiel pellol, vihandal niityl, siä sinun ščaasti magaa šaatras. Spokoino magaa, ni vyödy vyöl ei ole. Ota viččaine da kolme kerdaa iške vičal, sid häi vastaa.

Häi lähtöö, kaččoosiä spokoino šaatras magaa. Ottaa viččazen, išköö kolme kerdaa. Hyppää siä:
Midä sinä lyöt?

Da, minul ei ole ni midä syvvä, a sinä magaat!
Se sanoo:
Mene kodih.
Mennes kačo, kuz on ojaine i sih ojazeh pane mereži.
Kuibo minä laain, gu eule d’engaa ostaa?
On sinul raudulomulois viizi kopeikkaa. Sih saat langaa, mi sinul pidää.

Häi menöö i löydää viizi kopeikkahizen i ostaa sih langaa. Panoo ojah merežin, huondeksel menöö sidä kaččomah. Menöö kaččomahga kuldupää sorzu. I sorzu munii d’oga päivää kuldazen däičän, i maksaa sada rubl’aa. Häi enzimäzet däičät myöö, eloo sih saabi. Nygöi munittaa des’atkoin, sid äski lähtöö myömäh. Se d’o hyödyi sinne käzih i rodih bohattu. Sid häi venehen ostaa, lähtöö toizih gosudarstvoih torguiččemah. Emändäl lähties sanoo:
Smotri, štobi̮ ni kenele et sanos sorzaa!


D’o emändän loo ruvettih käymäh suuret herrat. I erähän generaalan kel pril’uubihes i ruvettih elämäh. Generaalu kyzelöö:
Mil työ nenga terväh hyövyittö, vaste olitto ylen köyhäzet?

Ei saa sanua.
Gu ei saa sanua, ga proššai! sanoo generaalu.

Akku kucčuu därilleh i sanoo:
Vot meile on sorzu, i se munii d’oga päivää däičän, i se maksaa sada rubl’aa.

Ceneraalu sanoo:
Ozutaz sidä sorzaa.

Häi sanoo:
Ei saa ozuttaa.

Ei saa, ga proššai!

Hänelleh žääli vie, i ottaa dai ozuttaa sorzan. Ozuttaa sen, ga huraan siiven alle on kird’utettu: "Ken tämän syönöö, rodiah caari". A oigias: "Ken tämän syönöö, rodiah veliikoi knääzi".
Midäbo minä otviettaa piän, gu izändy tuloo?
Otviettaa on helpo pidääsanoit: sorzu töllöida dielo koncom. Midäbo tuužit, hot’ tappanet, minun kel rodiah hyvä elää, – sanoo generaalu.

Häi otti dai sen andoi. I se tapettih dai žaarittih. Hänelleh oli kaksi brihaččustu: Kol’a da Miša. A niilöih brihaččuzih generaalu kačoi, gu madoloih. Generaalu gu röngähtih, i brihaččuzet mollei päčile pagoh. Akku lämmitti kylyn. I generaalu akan kel mendih kylyh, a sorzu dätettih päččih, što "kylys tulduu syömmö sen". Kol’a da Miša päčil nostah da sanotah:
Vot mille nečis päčis päi hyväle tulloo?


Kuharku punaldih pihale. Kol’a sanoo:
Davai syömmö, nečiä päčis on sorzu!

Syönnemmö, ga sid propadimmo.
Yksikai se syödih hyö, luupalazet vai pandih därilleh riehtiläle. Tuldih kylys i kučuttih kuharkal:
Tuo nygöi žarkoi!


Kuharku toi, ga vai ollah luupalazet. Kuharkaa davai čakkaamah:
Ičego söit, vai ken söi?

Kuharku sanoo:
Naverno, ni ket ei syödy...
Minä pihal kävyin, sil aigaa, naverno, Kol’a da Miša syödih.

Generaalu sanoo:
Nygöi pidäa Kol’a da Miša tappaa i heijen maksat tuvva minul syödäväkse.

Akku sanoo:
Midäbo sid minä ukol tulduu sanon?

A sanot, što hyö kuoltih.

Heijät šuoritettih i regeh i kazakku työtäh tappamah korbeh. Lähtöö kazakku viemäh i pagizoo heijän kel:
Vot , – sanoo, – žääli olis teidy tappaa, ga kuibo minä otvietan annan?

A Kol’a oli smieloimbi i sanoi:
Sinä gu menetga koiru on kandanuh.
Sinä gu ylen terväh kudžun tembaat, ga koiru hyppää sinul hardeil. Sinä kudžun lykkäät i heile sanot, što maksat koiru söi.

I häi ajaa kodih. Menöö, gu koiran kudžun tembaai koiru hänel ryndähil i hyppää, da čud’ vai ei sobii revittele. Häi menöö pertih i vi̮javii:
Laadiat midä tahto: koiru maksat söi i kai sovat revitteli.

No nygöi pidää koiru tappaa i maksat syvvä.

Brihaččuzet lähtiettih maailmal ploovimah. Puututah taloih. Kirikköh zvonitah. Leskiakku sanoo:
Mengää, lapset, kirikköh, nygöi olis ylen hyvä sluužbu: caarii vi̮biraijah.
I kenel tuohus virinnöö ičese roih caarikse a toine rodiah velikoikse knääzikse.
Myö lähtizimmö, ga eule d’engaa tuohustu ostaa.

Häi ottaa i kolme kopeikkaa andaa mollembil. Mennäh kirikköh, seizotah rinnakkai. I sih on objaulenii lyödy. Sid kirikös on d’oukko herraa. Vaigu se tuohuksien virindyaigu tulooheijän i tuohukset viritäh. Hyppää se sama generaalu, molembil tuohukset sammuttaa. Sluužbu proidii. Hyö tullah taloih pahas mieles i sanotah:
Vot, baabuška, meile viriäksendeli tuohukset, ga generaalu tuli dai sammutti.


Leskiakku sanoo:
Älgää olgaa pahas mieles: kolme ildaa v biraijah.
Huomei i menettö.
Taase tossupään sluužbal zvonitah, i baabuška sanoo:
Mengää, lapset, kirikköh.

Meil ei ole dengaa.

Häi mollembil kolme kopeikkaa andaa. Mennäh. Vai se virindyaigu tulooheijän tuohukset i viritäh. A generaalu sammuttaa. Mennäh kodih i taase žaaloboijahes baabuškal.
Älgää pahas mieles olgaa: ei kolmattu kerdaa sammuta.

Taase kolmas kerdu lähtietäh. I iče leskiakku lähtöö i rinnal brihaččuloin seizattahes. Vai se tuloo virindyaiguheijän tuohukset i viritäh. Generaalu hyppää, ga baabušku i kirgaa:
Uraa!
Kelle kolmazgi kerdu virittih, ned i roijah caarikse i veliikoiksee knääzikse!

I heis rodih: yhtes caari, toizes knääzi. Heile himoittaa lähtiä tiijustamah, viego taatto on elos. Mendih kodih, pyrritäheze. Ribusovat heile on päälpäi, a hyvät sovat al. Pyrritähes yökse. A emä sanoo:
Kaikkii kaalikkoi lasket yökse!

No yksikai taattah laskoo. Heil ižä kyzyy:
Gu oletto ijän kävellyöt, ettego tiijä skaaskaa?


Tiijämmö, a tol’ko ken keskustannoo, sid ezimäzel kerral sada rubl’aa, toizel kerral kaksisadaa rubl’aa, i nel’läsadaa rubl’aa, viijendel kerralugolovnoi nakazaanii.

Brihacčuzet sanotah kai, kui dielot oldih i kui maamah heidy nakazuičči. Dai kai podrobno sanellah. A maamah i keskustaa kolme kerdaa. Nel’länden gu kerran keskustaai händy nakažitah tyrmäh. A ižä otetah ičen kel i vai eletäh.

Золотоголовая утка

русский
Было когда-то два брата. Один был бедный, другойбогатый. Бедный брат утром пошел в лес. Смотритлес валится, а лесорубов никого нет. "Вот так чудо: лес валится, лесорубов никого нет". Оттуда отвечают:
Счастье твоего брата валит.


Он говорит:
Вот у одного счастье, а другому нечего есть.

Есть и у тебя счастье, только тебе лень поискать.
Где мне искать?
Иди на широкое поле, на зеленый луг, там твое счастье спит в шатре. Спокойно спит, даже пояса на нем нет. Возьми прутик и три раза ударь прутиком, тогда он ответит.

Он идет, смотриттам спокойно в шатре спит [счастье]. Берет прутик, ударяет три раза, выскакивает оттуда:
Зачем ты бьешь?

Да мне есть нечего, а ты спишь!
Тот говорит:
Иди домой.
По дороге посмотри, где ручей, и в тот ручей поставь мережу.
Как же я сделаю [мережу], если у меня нет денег?
Есть у тебя среди железного лома пять копеек. На это купишь ниток, сколько тебе надо.

Он идет и находит пять копеек и покупает на это ниток. Ставит в ручей мережу, утром идет ее смотреть. Идет смотретьа там золотоголовая утка. И эта утка несет каждый день золотое яйцо, и оно стоит сто рублей. Он первые яйца продает и покупает всякого товару. Потом копит по десяткам, только тогда идет продавать. Он нажился порядком и стал богатый. Потом он покупает лодку, едет в другие государства торговать. Перед отъездом хозяйке говорит:
Смотри, чтобы никому не говорила про утку!


Вот уже к хозяйке стали ходить большие господа. И с одним генералом слюбились, и стали они жить. Генерал спрашивает:
Как вы так быстро разбогатели, еще недавно были совсем бедные?

Нельзя говорить.
А если нельзя говорить, то прощай! говорит генерал.

Женщина зовет его обратно и говорит:
Вот у нас есть утка, и она несет каждый день по золотому яйцу, и оно стоит сто рублей.

Генерал говорит:
Покажи-ка эту утку.

Она говорит:
Нельзя показывать.

Нельзя, так прощай!

Ей жалко стало, и взяла да показала утку. Показала ее, а под левым крылом написано: "Кто это съест, будет царем". А под правым: "Кто это съест, будет великим князем".
Как же я отвечу, когда хозяин приедет?
Ответ легко дать, скажешь: утка сдохлаи дело с концом. Зачем же тужить, если и зарежешь [утку], со мной будет хорошо жить, – говорит генерал.

Она взяла и отдала [утку]. И зарезали ее да изжарили. У нее было два мальчика: Коля да Миша. А на этих мальчиков генерал смотрел, как на змей. Генерал как крикнул, и мальчики оба спрятались на печи. Женщина истопила баню, и генерал с ней пошел в баню. А утку оставили в печи, что, мол, "после бани съедим ее". Коля да Миша поднялись на печь и говорят:
Чем-то хорошим из печки пахнет.


Кухарка вышла во двор. Коля говорит:
Давай съедим, тут в печке утка!

Съедимпропадем.
Все-таки они съели, только косточки положили обратно на сковородку. Пришли из бани и позвали кухарку:
Принеси теперь жаркое!


Кухарка принесла, а там только косточки. Давай кухарку ругать:
Сама съела, или кто съел?

Кухарка говорит:
Наверно, никто не съел...
Я выходила во двор, тем временем, наверно, Коля да Миша съели.

Генерал говорит:
Теперь надо Колю и Мишу убить и их печень пpинeсти мне.

Женщина говорит:
Что же я тогда мужу скажу, когда приедет?

А скажешь, что они умерли.

Их посадили в сани, и работника отправили в лес их убивать. Повез работник, разговаривает с ними:
Вот, – говорит, – жаль вас убивать, но как же я буду ответ держать?

А Коля был посмелее и сказал:
Ты как вернешьсяа собака у нас ощенилась.
Ты очень быстро схвати щенка, и собака на тебя бросится. Ты щенка брось и им скажи, что печень собака съела.

И он [работник] едет домой. Приезжает, хватает щенкаи собака ему на грудь бросается, чуть одежду не порвала. Он заходит в избу и заявляет:
Делайте, что хотите: собака печень съела и всю одежду порвала.

Ну, теперь надо собаку убить и печень съесть.

Мальчики побрели по свету. Набрели на дома. В церковь звонят. Старуха-вдова говорит:
Идите, дети, в церковь, сейчас очень хорошая служба: царя выбирают.
И чья свечка загорится саматот будет царем. А другой будет великим князем.
Мы бы пошли, но нет денег, чтобы свечку купить.

Она дает обоим по три копейки. Идут в церковь, становятся рядом. И там объявление висит. В церкви толпа господ. А как наступает время зажигания свечей, их свечи и загораются. Подскакивает тот самый генерал и у обоих гасит свечи. Служба та прошла. Они приходят домой опечаленные и говорят:
Вот, бабушка, у нас свечи загорелись, но генерал пришел и погасил.


Старуха-вдова говорит:
Не печальтесь: три вечера будут выбирать.
Завтра опять пойдете.
Опять на второй день на службу звонят, и бабушка говорит:
Идите, дети, в церковь.

У нас нет денег.

Она обоим дает по три копейки. Пришли. Как только настало время зажигаться свечам, их свечи и загорелись. А генерал гасит. Идут они домой и жалуются бабушке.
Не печальтесь: третий раз не погасит.

Опять третий раз отправляются. И сама старуха-вдова идет и становится рядом с мальчиками. Как только настает время зажигатъся свечам, их свечи и загораются. Генерал подскакивает, но бабушка и кричит:
Ура!
У кого третий раз свечи загорелись, те и будут царем и великим князем!

И они стали один царем, другой князем. Им хочется поехать узнать, жив ли еще отец. Приехали домой, просятся в дом. Сверху на них лохмотья, а хорошая одежда подниз надета. Попросились на ночь. А мать говорит [отцу]:
Всяких калик ночевать пускаешь.

Но отец все-таки пускает. Спрашивает у них отец:
Вы весь век ходитене знаете ли сказки рассказать?


Знаем, но если только кто прервет, за первый раз сто рублей, за второй раз двести рублей, за четвертый раз четыреста рублей, за пятый разуголовное наказание.

Мальчики рассказывают все, как было дело и как мать их наказала. И они все подробно рассказывают. А мать прерывает их три раза. Четвертый раз прервала, и ее наказали: пожизненно в тюрьму. А отца берут с собой и живут себе.