ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Hüvä niičukaine Varvei

Hüvä niičukaine Varvei

вепсский
Северновепсский
Eletihe koumen sizaresed.

Üks’ oli Redu-varvei.

Ei käunu hän nikuna, päčil vaise venį.

Toižed nened sizared käutihe bolha da sen’he.

Nece Varvei päčilpei mäb mödha heileze sen’he.

Händast ei navettud sizared sousim.

Nene sizared siga bol poimdihe, da sen’t, da mida puutub siga kogotihe. Nece Varvei d'o kodihe teravaidešti d'oks’ tulda edel heid.

Tuli dei päčile mäni, rouk.

Nene mödha tuld'he sizared, kodihe d'o tuld'he senespei da bolaspei.

Toittįk, sizared, sened da, bolad da? nece Varvei küzub päčilpei.

Oi, ištu, Redu-varvei, päčil, eika... i pekstaze händast sinna.

Toižel homesel möst lähttihe nene sizaresed.

Hän sanub:
Otkaskep mindei, sizared!


Oi, nena tule silei, Varveile.
Kuna sindei otam?
Ištu, kacu, päčil.

Lähttihe nene sizared, i hän mödha.

Mänd'he, mänd'he nene sizared ka lambhaine venub brodus.

Oi, čikuskod, lekatskep mindei.

Oi, venu, nena tulgha silei, venu siid!
Sobid brodusteitmaha, sindei lemmaha em tulgei.

Vähäine mänd'he, ka ukeine venub.

Oi, čikuškod, neičukaižed, lekat-skep mindei.

Oi, em lekei dai, venu siga, sobid brodusteitmaha em tulgei.

Nügudi nece Redu-varvei se proidub.

Lenda-skep mindei, sanub (lambhaine), – tüttü!

Hän i lend’ necen lambhaižen broduspei.

Vähäižen mäni, ka ukeine venub.

Oi, tüttü, lenda mindei!

Händast möst lend’.

Hän kodihe edelpei d'oks’ nece Redu-varvei i päčile möst.

Sizaresed tuld'he nügudi sigapei, bolaspei da senespei.

Sanutaze hänele:
Redu-varvei, homen liinob cerkov, a sina päčil venud.


Homen lähtoba sizaresed cerkvaha, sädaze.

Oi, otkatskep, čikuškod, mindei cerkvaha.

Oi, kuna otam Redu-varvein cerkvaha, stramun ningoman!

Oi, algei otkei, otkat sana tagaze, algei vaise pekskei.

Nece Varvei mödha lähtob cerkvaha.

Mäni Varvei, kivudehe painei, hänele sigapei ukeine lübį, hänele andei sobad
kuldmasiižed.


Varvei mäni cerkvaha.

Ei ni papp pajata, ni služkei ei, kaik neche adivoho kactaze.

Nece neižne Varvei punalzihe teraveidešti cerkvas edel rahvast i läks’, höbole raccile ištįihe i kodihe ajamaha läks’.

Ned sizared mäba d'o edel händast, edel hebon.

Heid ümbärz’, heileze andei kunutal čvikun, painei mougotile, ühtele i toižele.

Tuli nece Varvei kivudenno, kivudehe paini, höbon sihe dätt’, iče riičihe dai sobad sihe dätt’ möst.

Tuli dai möst päčile iče mäni.

Sizared tuldhe.

Avoi, Redu-varvei, täambei adiv oli cerkvas, kuldmasiižis sobiš oli. Papid ni ked ei sluuštud, kaik hänehe kactihe.

Enįk libo mina olnu? Varvei-se sanub.

Oi, nena silei ehti, sinak ningitte olid? möst händast i pekstaze päčile.

Homen, sanub, – völ liinob cerkov.

Nened möst lähttihe cerkvaha.

Otkatskep, sizared, mindei täambei.

Nece Varvei möst läks’ mödha cerkvaha.

Nece Varvei möst mäni, kivudehe painį, hänele andei tähthasiižed plat't'ad.

Varvei möst raccile ištįihe, möst cerkvaha ajei.

Mäni cerkvaha, ka möst kaik cerkov siga kaku süttį, mugomiš sobiš.

Nece Ivan-carevič ot't’ i tervaz’ lavan cerkvas, siid kus nece adiv seižub.

Necil adivol koluš sihe i däi.

Nece Ivan-carevič sormusel imännijal painį, ocha necile adivole.

Cerkvaspei lähttihe.

Nece adiv möst raccile ištįihe, ajei. Nenid sizarid möst ümbärz’: ühtele andei čvikun, toižele čvikun. Riičalzihe i möst päčile mäni.

Sizared tuld'he d'o cerkvaspei.

Avoi, Redu-varvei, täambei oli adiv, nuka kaik hänen päle i kactihe.

Nece Varvei-se sanub:

Enįk libo mina olnu?


Händast möst peksta zavottihe, roukad, päčile.

Oi, algei pekskei, otkat sana tagaze.

Varveil occ se kär’dud.

Sizared sanutaze:
Mikš om silei, Redu-varvei, occ-se kär’dud?


A senes olin, sanub, – da satatin ocan.

Täambei, sanub, – Ivan-carevič kaiktä eccib. Kuule min, tervanu oli kolušin, ka kaikile oli probįinu d'ougįihe, ni kelle sättu ei.

Nügut tulob mijale nene kolušid probįimaha.

Nece Ivan-carevič sida mehele ottab, kelle koluš sättub.

A Varveil siga päčil kohtun pakutab.

Tuli (Ivan-carevič), nenile kahtele sizarele i probįi kolušin, ei god’nuze heile, eilä heide d'ougad möto.

Ken völ om teil päčil? nece Ivan-carevič sanub.

Oi, meide siga om Redu-varvei päčil, ala hot'a kärde!

Ei, sanub, – pidab lasketada.

Varveid päčilpei lasketethe. Hänel occ kär’dud. Necen kolušin probįi Varveile d'ougha, vokurat Varveile.

Ottihe Varveil occ riičtihe. Nece Ivan-carevič terveht’ händast risthaze, pel'gastį: pidab mehele ningitte otta.

Nece Varvei sanub Ivan-carevičale:
- Ištu naku.


Nece Varvei mäni lagedaha pöudho, vihändaha normhe, kivudehe painį risthaze.

Höbo tuli, kartina do togo, ka hänen päle i kacta.

Nece da Varvei sädihe da do togo adivoks. Raccile ištįihe höbole, ajab carin dvorcha, carin pert'he.

Siga d'o car’ da Ivan-carevič da vastataze händast.

Vödhe händast pert'he, ka muga käzipoliš i vöd'he.

Adiv, ka päle i kacta.

Nenid sizarid kuctihe svad'baha.

Svadib vät'he dai täambei siga eletaze.

Kaik, enamb nimida.

Добрая девочка Варвей

русский
Жили три сестры.

Одна была грязнуля Варвей.


Она никуда не выходила, только на печи лежала.


Другие же сестры ходили за грибами и ягодами.


Варвей слезает с печи и идет за ними следом по грибы.


Сестры ее совсем не любили.


Собирают они там ягоды, грибы и что подвернется.
А Варвей быстренько бежит домой раньше их.

Пришла и забралась, бедняжка, на печку.


Эти сестры пришли вслед, они уже пришли из лесу со сбора грибов и ягод.


Принесли ли, сестры, грибов да ягод? спрашивает Варвей с печки.

Ой, сиди, грязнуля Варвей, на печке, не то... и бьют ее.

На следующее утро опять пошли сестры.

Она говорит:
Возьмите меня, сестры!


Ой, черт тебя побери!
Куда мы тебя возьмем?
Сиди на печке!

Пошли сестры, и она следом.

Шли, шли сестры, видятв грязи лежит овечка.


Ой, сестрички, поднимите меня!

Ой, лежи, черт тебя побери, лежи тут.
Не будем мы пачкать одежду, не будем тебя поднимать!

Прошли они немногостаричок лежит.

Ой, сестрички, девочки, поднимите-ка меня!

Ой, не поднимем, лежи там, не будем одежду пачкать!

Теперь проходит мимо грязнуля Варвей.

Подними-ка меня, девочка, – говорит [овечка].

Она подняла из грязи овечку.

Прошла немногостаричок лежит.


Ой, девочка, подними меня.

И его она подняла.

Она побежала домой, эта грязнуля Варвей, и опять на печку.


Пришли сестры из лесу [букв.: с ягод, с грибов].


Ей говорят:
Грязнуля Варвей, завтра будет служба в церкви, а ты лежишь на печке.


Сестры идут в церковь, одеваются.

Ой, сестрицы, возьмите меня в церковь!

Ой, куда мы возьмем тебя, грязнулю Варвей, в церковь, срам такой?!

Ой, не берите, возьму слово обратно, только не бейте!

Варвей решила идти следом в церковь.

Пошла Варвей в поле, стукнула по камушку, оттуда поднялся старичок, дал он одежду золотую.


Пришла Варвей в церковь.


И поп не поет, и служба не идет, все на эту барышню смотрят.


Эта девушка Варвей быстренько повернулась и вышла раньше других из церкви, села верхом на лошадь и поехала домой.


А сестры идут впереди нее, впереди лошади.


Она обогнала их, хлестнула их кнутом, ударила ту и другую.


Пришла Варвей к камушку, стукнула по камушку, оставила тут лошадь, сама разделась и оставила тут одежду.


Пришла и снова забралась на печку.


Пришли сестры.

Ой, грязнуля Варвей, сегодня в церкви была девушка в золотой одежде. Ни поп не служил и никто [не молился], все на нее смотрели.

Не я ли была? Варвей-то говорит.

Ой, черт тебя побери, ты-то там и была. И опять побили ее на печке.

Завтра, – говорят, – опять будет служба.


Сестры опять пошли в церковь.

Возьмите-ка меня, сестры, сегодня!

Эта Варвей опять пошла следом в церковь.

Эта Варвей опять пошла, стукнула по камушку, ей дали звездное платье.


Варвей опять села верхом, опять поехала в церковь.


Опять церковь засветилась огнем, засияла от такой одежды.


Иван-царевич взял и намазал смолой пол в церкви, где стояла эта девушка.


Калоша девушки тут и осталась.


И еще Иван-царевич именным перстнем стукнул в лоб этой девушке.


Все вышли из церкви.

Девушка опять села верхом, поехала.
Опять обогнала своих сестер: одну хлестнула, другую хлестнула. Быстро разделась и опять забралась на печку.

Пришли сестры из церкви.


А-вой-вой, грязнуля Варвей, сегодня была барышня, так только на нее все и смотрели!

Варвей-то и говорит:

А не я ли это была?


Ее опять начали бить-колотить, бедняжку, на печке.

Ой, не бейте, возьму слово обратно!

Лоб у Варвей перевязан.

Сестры говорят:
Почему у тебя, грязнуля Варвей, лоб перевязан?


А я за грибами ходила, – говорит, – да ушибла.

Сегодня, – говорят, – Иван-царевич повсюду ищет свою невесту. Он намазанную калошу теперь всем примерял по ноге, никому не подходит.

Теперь к нам приедет примерять эти калоши.


Иван-царевич ту возьмет замуж, кому подойдет калоша.


А у Варвей там на печке душа болит.

Пришел (Иван-царевич), примерил он калошу двум сестрам, им не подошла,
не по их ногам.


А кто у вас еще там на печке? говорит Иван-царевич.

Ой, там наша грязнуля Варвей на печке, только не связывайся с нею!

Нет, – говорит, – нужно ее опустить.

Варвей с печки опустили. У нее лоб перевязан. Примерили эту калошу Варвей, как раз по ноге.

Развязали Варвей лоб.
Иван-царевич поцеловал ее крест-накрест, сам испугался: надо замуж взять замарашку такую.

Варвей говорит Ивану-царевичу:
Сиди тут.


Пошла Варвей в чисто поле, зеленую дубраву, стукнула крест-накрест по камушку.


Появилась лошадь: картинка такая, что только на нее и смотреть.


Оделась Варвей, стала красавицей.
Села верхом на лошадь, едет во дворец царя, в дом, где царь жил.

Там царь и Иван-царевич уже встречают ее.


Отвели ее в дом, так так под руки и отвели.


Девица такая, что глаз не отвести.


Этих сестер пригласили на свадьбу.

Сыграли свадьбу, они и сегодня там живут.


Все, больше ничего.