Apostoloiden tegod (21:27-36). Pavlan matk Jerusalimha i Rimha. Pavel tabatas
Veps
New written Veps
27Konz ned seičeme päiväd lopiškanzihe, erased Aziaspäi tulnuded evrejalaižed nägištiba Pavlan pühäkodiš. Hö libutiba rahvast i tabaziba Pavlan.
28Hö kidastaškanziba: "Izrail'aižed, tulgat abuhu! Täs om se mez', kudamb kaikjal i kaikid opendab vastustamha meiden rahvast, meiden käskištod i necidä pühäd tahod. Nügüd' hän om eskai tonu grekalaižid-ki pühäkodihe i om paganzoitnu necen pühän tahon".
29Edehko hö oliba nähnuded efesalaižen Trofiman ühtes Pavlanke lidnas i meletiba, miše Pavel oli tonu händast pühäkodihe.
30Kaik lidn kehuškanzi, i rahvaz tungihe ühthe kaikiš polišpäi. Pavel tabatihe i taraboštihe pühäkodišpäi, i sen verai sid'-žo saubatihe.
31Konz hö jo tahtoiba rikta händast, kogortan pämehele todihe mugoine vest': kaik Jerusalim kehub.
32Hän sid'-žo oti saldatoid i sadanpämehid i joksi rahvahannoks. Konz rahvaz nägišti kogortan pämehen i saldatoid, ka heiti Pavlan löndad.
33Nece pämez' tuli lähemba, tabazi händast i käski kingitada kahthe čaphe. Sid' hän küzui, ken nece om i midä om tehnu.
34Rahvazkogos erased kidastiba üht, toižed tošt, i ku ei voind mugomas kidas el'geta nimidä, ka hän käski veda Pavlan kazarmaha.
35Konz Pavel oli pordhil, saldatoile pidi kantta händast käzil, sikš ku rahvaz oli lujas rändünu:
36ved' sur' rahvazkogo astui jäl'ghe i kidasti: "Surm necile mehele"!
Деяния апостолов (21:27-36)
Russian
27Когда же семь дней оканчивались, тогда Асийские Иудеи, увидев его в храме, возмутили весь народ и наложили на него руки,
28крича: мужи Израильские, помогите! этот человек всех повсюду учит против народа и закона и места сего; притом и Еллинов ввел в храм и осквернил святое место сие.
29Ибо перед тем они видели с ним в городе Трофима Ефесянина и думали, что Павел его ввел в храм.
30Весь город пришел в движение, и сделалось стечение народа; и, схватив Павла, повлекли его вон из храма, и тотчас заперты были двери.
31Когда же они хотели убить его, до тысяченачальника полка дошла весть, что весь Иерусалим возмутился.
32Он, тотчас взяв воинов и сотников, устремился на них; они же, увидев тысяченачальника и воинов, перестали бить Павла.
33Тогда тысяченачальник, приблизившись, взял его и велел сковать двумя цепями, и спрашивал: кто он, и что сделал.
34В народе одни кричали одно, а другие другое. Он же, не могши по причине смятения узнать ничего верного, повелел вести его в крепость.
35Когда же он был на лестнице, то воинам пришлось нести его по причине стеснения от народа,
36ибо множество народа следовало и кричало: смерть ему!