VepKar :: Texts

Texts

Return to review | Return to list

Šovan alku Kivijärveššä

history

January 29, 2024 in 12:24 Наталия Пеллинен

  • changed the text of the translation
    Я в Финляндии была три года в лагере для военнопленных, да во время прошлой войны. Была с мамой, и потом тётя была Оути, Нестерова Оути ещё была. Что это был за день, когда эти финны пришли, того, конечно, не помню. Председатель приказал ещё туда на заставу [сходить] парням: узнать, что нам нужно делать. А оттуда потом начальник сказал, что «ничего», что идите [мол] в погреба, раз война началась, эта стрельба началась. Затем мы отправились в Вокнаволок, пошли. Стариков в повозки, тех, кто не мог идти, и маленьких детей, а кто [мог], то… А что нам, ничего [другого] как одежда на себе и еда какая-то собрана. Ещё когда эта война началась, стрельба, сейчас я это вспоминаю, мы с братом, с Юрьё, спали здесь в уличном амбаре, а мама спала в избе. Потом она приходит, поднимает нас: «Поднимайтесь, дети, что-то гремит». А мы с Юрьё ещё: «Ай, я же сплю, поэтому гремит». [Смех]. Затем, когда бомбы сбросили, не прямо в деревню попало, а в окраины – две или три бомбы прилетело – народ собрался: «Что делать, что делать?» И потом, когда с заставы пришло это [известие], что они держат оборону, [мол] вам ничего не нужно, идите в погреба, если стрельба начнётся. Но где они держат, если военные силы идутвоенная сила идёт? Затем председатель: «Отправляются сейчас…» Так мы пошли в Вокнаволок, туда тридцать километров, в Вокнаволок из Кивиярви. Туда все, вся деревня, [тех] пожилых, кто не мог идти, посадили в повозки, и маленьких детей, а другие… А та еда, что успели [собрать], что же это была за еда? Ну, дня на три если [только]. И так мы пришли в Вокнаволок.

January 10, 2024 in 14:11 Наталия Пеллинен

  • changed the text
    Mie Šuomešša olin kolme vuotta vankileirillä, da viime šovan aikana. Olin mamman kera ta šiitä täti oli Outi, Nesterova Outi vielä oli še. Mi še päivä oli, kun ne tultih šuomelaiset šitä kyllä en muissa. Puhejohtaja käški vielä šinne sastaville, jotta poikie tiijuštamah, että mitä miän pitäy ruatua. А šieltä šiitä načal’nikka šano, jotta «ei nimitä», jotta mänkiä kuoppih, kun šota alkan, še ammunta alkan on. Šiitä myö läksimä Vuokkiniemeh, lähettih. Ne vanhukšet kärryih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a ken šiitä ni... A mitä meilä, ei mitä kun vuattiet piällä ta šiitä šyömistä mitä lienöy kerätty. Vielä kun še šota alko, ammunta, nythän mie šen muissan, a myö veikon kera, Yrrön kera makasima täššä ulkoaitašša, a mamma makasi pirtissä. Šiitä hiän tulou, noššattau meitä ”Nouškua lapšet poikeš, mi ollou on jyrryn”. A myö Yrrön kera vielä ”Ai, miehän sielä nukun, ni jyräjäy”. [Nakru]. Šiitä pommie kun heitettih ei kyläh ihan šattun, a kylän laitoih – kakši vain kolme pombie lenti – rahvaš keräyvyttih jotta ”Mitä ruatua, mitä ruatua?” Ta šiitä kun še sastavalta, että hyö pietäh puolehie, teijän ei tarviče mitänä, että mäkyämänkyä kuoppih, jesli ammunta tulou. No missä hyö pietäh, kun šotavoima tulou? Šiitä puhejohtaja jotta ”Lähetäh nyt...” Niin myö läksimä Vuokkiniemeh, šinne on kolmekymmentä kilometrie, Vuokkiniemeh Kivijärveštä. Siihan kaikki, koko kylä, vanhemmat pantih kärrylöih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a muut... A šitä šyömistä mitä kerittih, mitäš tää oli šyömistä? No päiväkši kolmekši varmašti kun. Ta niin myö tulima Vuokkiniemeh.

October 25, 2023 in 20:59 Нина Шибанова

  • changed the place of the recording
    from nothing
    to Войница, Kalevala district, Republic of Karelia

October 25, 2023 in 20:57 Нина Шибанова

  • changed the place of the recording
    from unknown
    to nothing

October 10, 2023 in 14:41 Наталия Пеллинен

  • changed the text of the translation
    Я в Финляндии была три года в лагере для военнопленных, да во время прошлой войны. Была с мамой, и потом тётя была Оути, Нестерова Оути ещё была. Что это был за день, когда эти финны пришли, того, конечно, не помню. Председатель приказал ещё туда на заставу [сходить] парням: узнать, что нам нужно делать. А оттуда потом начальник сказал, что «ничего», что идите [мол] в погреба, раз война началась, эта стрельба началась. Затем мы отправились в Вокнаволок, пошли. Стариков в повозки, тех, кто не мог идти, и маленьких детей, а кто [мог], то… А что нам, ничего [другого] как одежда на себе и еда какая-то собрана. Ещё когда эта война началась, стрельба, сейчас я это вспоминаю, мы с братом, с ЮркёЮрьё, спали здесь в уличном амбаре, а мама спала в избе. Потом она приходит, поднимает нас: «Поднимайтесь, дети, что-то гремит». А мы с ЮркёЮрьё ещё: «Ай, я же сплю, поэтому гремит». [Смех]. Затем, когда бомбы сбросили, не прямо в деревню попало, а в окраины – две или три бомбы прилетело – народ собрался: «Что делать, что делать?» И потом, когда с заставы пришло это [известие], что они держат оборону, [мол] вам ничего не нужно, идите в погреба, если стрельба начнётся. Но где они держат, если военные силы идут? Затем председатель: «Отправляются сейчас…» Так мы пошли в Вокнаволок, туда тридцать километров, в Вокнаволок из Кивиярви. Туда все, вся деревня, [тех] пожилых, кто не мог идти, посадили в повозки, и маленьких детей, а другие… А та еда, что успели [собрать], что же это была за еда? Ну, дня на три если [только]. И так мы пришли в Вокнаволок.

October 10, 2023 in 14:39 Наталия Пеллинен

  • changed the text
    Mie Šuomešša olin kolme vuotta vankileirillä, da viime šovan aikana. Olin mamman kera ta šiitä täti oli Outi, Nesterova Outi vielä oli še. Mi še päivä oli, kun ne tultih šuomelaiset šitä kyllä en muissa. Puhejohtaja käški vielä šinne sastaville, jotta poikie tiijuštamah, että mitä miän pitäy ruatua. А šieltä šiitä načal’nikka šano, jotta «ei nimitä», jotta mänkiä kuoppih, kun šota alkan, še ammunta alkan on. Šiitä myö läksimä Vuokkiniemeh, lähettih. Ne vanhukšet kärryih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a ken šiitä ni... A mitä meilä, ei mitä kun vuattiet piällä ta šiitä šyömistä mitä lienöy kerätty. Vielä kun še šota alko, ammunta, mie nythän mie šen muissan, a myö veikon kera, Yrrön kera makasima täššä ulkoaitašša, a mamma makasi pirtissä. Šiitä hiän tulou, noššattau meitä ”NoškuaNouškua lapšet poikeš, mi ollou on jyrryn”. A myö Yrrön kera vielä ”Ai, miehän sielä nukun, ni jyräjäy”. [Nakru]. Šiitä pommie kun heitettih ei kyläh ihan šattun, a kylän laitoih – kakši vain kolme pombie lenti – rahvaš keräyvyttih jotta ”Mitä ruatua, mitä ruatua?” Ta šiitä kun še sastavalta, että hyö pietäh puolehie, teijän ei tarviče mitänä, että mäkyä kuoppih, jesli ammunta tulou. No missä hyö pietäh, kun šotavoima tulou? Šiitä puhejohtaja jotta ”Lähetäh nyt...” Niin myö läksimä Vuokkiniemeh, šinne on kolmekymmentä kilometrie, Vuokkiniemeh Kivijärveštä. Siihan kaikki, koko kylä, vanhemmat pantih kärrylöih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a muut... A šitä šyömistä mitä kerittih, mitäš tää oli šyömistä? No päiväkši kolmekši varmašti kun. Ta niin myö tulima Vuokkiniemeh.

October 10, 2023 in 14:35 Наталия Пеллинен

  • changed the text of the translation
    Я в Финляндии была три года в лагере для военнопленных, да во время прошлой войны. Была с мамой, и потом тётя была Оути, Нестерова Оути ещё была. Что это был за день, когда эти финны пришли, того, конечно, не помню. Председатель приказал ещё туда на заставу [сходить] парням: узнать, что нам нужно делать. А оттуда потом начальник сказал, что «ничего», что идите [мол] в погреба, раз война началась, эта стрельба началась. Затем мы отправились в Вокнаволок, пошли. Стариков в повозки, тех, кто не мог идти, и маленьких детей, а кто [мог], то… А что нам, ничего [другого] как одежда на себе и еда какая-то собрана. Ещё когда эта война началась, стрельба, сейчас я это вспоминаю, мы с братом, с Юркё, спали здесь в уличном амбаре, а мама спала в избе. Потом она приходит, поднимает нас: «Поднимайтесь, дети, что-то гремит». А мы с Юркё ещё: «Ай, я же сплю, поэтому гремит». [Смех]. Затем, когда бомбы сбросили, не прямо в деревню попало, а в окраины – две или три бомбы прилетело – народ собрался: «Что делать, что делать?» И потом, когда с заставы пришло это [известие], что они держат оборону, [мол] вам ничего не нужно, идите в погреба, если стрельба начнётся. Но где они держат, если военные силы идут? Затем председатель: «Отправляются сейчас…» Так мы пошли в Вокнаволок, туда тридцать километров, в Вокнаволок из Кивиярви. Туда все, вся деревня, [тех] пожилых, кто не мог идти, посадили в повозки, и маленьких детей, а другие… А та еда, что успели [собрать], что же это была за еда? Ну, дня на три если [только]. И так мы пришли в Вокнаволок.

October 10, 2023 in 14:34 Наталия Пеллинен

  • changed the text
    MiehanMie Šuomešša olin kolme vuotta vankileirillä, da viime šovan aikana. Tulin sinneOlin mamman kera ta šiitä täti oli Outi, Nesterova Outi vielä oli še. Mi še päivä oli, kun ne tultih šuomelaiset šitä kyllä en muissa. Puhejohtaja käški vielä šinne sastaville, jotta poikie tiijuštamah, että mitä miän pitäy ruatua. А šieltä šiitä načal’nikka šano, jotta «ei nimitä», jotta mänkiä kuoppih, kun šota alkan, še ammunta alkan on. Šiitä myö läksimä Vuokkiniemeh, lähettih. Ne vanhukšet kärryih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a ken šiitä ni... A mitä meilä, ei mitä kun vuattiet piällä ta šiitä šyömistä mitä lienöy kerätty. Vielä kun še šota alko, ammunta, mie nythän mie šen muissan, a myö veikon kera, Yrrön kera makasima täššä ulkoaitašša, a mamma makasi pirtissä. Šiitä hiän tulou, noššattau meitä ”NouškuaNoškua lapšet poikeš, mi ollou on jyrryn”. A myö Yrrön kera vielä ”Ai, miehän sielä nukun, ni jyräjäy”. [Nakru]. Šiitä pommie kun heitettih ei kyläh ihan šattun, a kylän laitoih – kakši vain kolme pombie lenti – rahvaš keräyvyttih jotta ”Mitä ruatua, mitä ruatua?” Ta šiitä kun še sastavalta, että hyö pietäh puolehie, teijän ei tarviče mitänä, että mäkyä kuoppih, jesli ammunta tulou. No missä hyö pietäh, kun šotavoima tulou? Šiitä puhejohtaja jotta ”Lähetäh nyt...” Niin myö läksimä Vuokkiniemeh, šinne on kolmekymmentä kilometrie, Vuokkiniemeh Kivijärveštä. Siihan kaikki, koko kylä, vanhemmat pantih kärrylöih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a muut... A šitä šyömistä mitä kerittih, mitäš tää oli šyömistä? No päiväkši kolmekši varmašti kun. Ta niin myö tulima Vuokkiniemeh.
  • changed the text of the translation
    Я же в Финляндии была три года в лагере для военнопленных, да во время прошлой войны. Приехала тудаБыла с мамой и потом тётя была Оути, Нестерова Оути ещё была. Что это был за день, когда эти финны пришли, того, конечно, не помню. Председатель приказал ещё туда на заставу [сходить] парням: узнать, что нам нужно делать. А оттуда потом начальник сказал, что «ничего», что идите [мол] в погреба, раз война началась, эта стрельба началась. Затем мы отправились в Вокнаволок, пошли. Стариков в повозки, тех, кто не мог идти, и маленьких детей, а кто [мог], то… А что нам, ничего [другого] как одежда на себе и еда какая-то собрана. Ещё когда эта война началась, стрельба, сейчас я это вспоминаю, мы с братом, с Юркё, спали здесь в уличном амбаре, а мама спала в избе. Потом она приходит, поднимает нас: «Поднимайтесь, дети, что-то гремит». А мы с Юркё ещё: «Ай, я же сплю, поэтому гремит». [Смех]. Затем, когда бомбы сбросили, не прямо в деревню попало, а в окраины – две или три бомбы прилетело – народ собрался: «Что делать, что делать?» И потом, когда с заставы пришло это [известие], что они держат оборону, [мол] вам ничего не нужно, идите в погреба, если стрельба начнётся. Но где они держат, если военные силы идут? Затем председатель: «Отправляются сейчас…» Так мы пошли в Вокнаволок, туда тридцать километров, в Вокнаволок из Кивиярви. Туда все, вся деревня, [тех] пожилых, кто не мог идти, посадили в повозки, и маленьких детей, а другие… А та еда, что успели [собрать], что же это была за еда? Ну, дня на три если [только]. И так мы пришли в Вокнаволок.

October 10, 2023 in 14:23 Наталия Пеллинен

  • changed the place of the recording
    from unknown
    to unknown

October 10, 2023 in 14:13 Наталия Пеллинен

  • created the text
  • created the text translation
  • created the text: Miehan Šuomešša olin kolme vuotta vankileirillä, da viime šovan aikana. Tulin sinne mamman kera ta šiitä täti oli Outi, Nesterova Outi vielä še. Mi še päivä oli, kun ne tultih šuomelaiset šitä kyllä en muissa. Puhejohtaja käški vielä šinne sastaville, jotta poikie tiijuštamah, että mitä miän pitäy ruatua. А šieltä šiitä načal’nikka šano, jotta «ei nimitä», jotta mänkiä kuoppih, kun šota alkan, še ammunta alkan on. Šiitä myö läksimä Vuokkiniemeh, lähettih. Ne vanhukšet kärryih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a ken šiitä ni... A mitä meilä, ei mitä kun vuattiet piällä ta šiitä šyömistä mitä lienöy kerätty. Vielä kun še šota alko, ammunta, nythän mie šen muissan, a myö veikon kera, Yrrön kera makasima täššä ulkoaitašša, a mamma makasi pirtissä. Šiitä hiän tulou, noššattau meitä ”Nouškua lapšet poikeš, mi ollou on jyrryn”. A myö Yrrön kera vielä ”Ai, miehän sielä nukun, ni jyräjäy”. [Nakru]. Šiitä pommie kun heitettih ei kyläh ihan šattun, a kylän laitoih – kakši vain kolme pombie lenti – rahvaš keräyvyttih jotta ”Mitä ruatua, mitä ruatua?” Ta šiitä kun še sastavalta, että hyö pietäh puolehie, teijän ei tarviče mitänä, että mäkyä kuoppih, jesli ammunta tulou. No missä hyö pietäh, kun šotavoima tulou? Šiitä puhejohtaja jotta ”Lähetäh nyt...” Niin myö läksimä Vuokkiniemeh, šinne on kolmekymmentä kilometrie, Vuokkiniemeh Kivijärveštä. Siihan kaikki, koko kylä, vanhemmat pantih kärrylöih, ken ei voinun aštuo, ta pienet lapšet, a muut... A šitä šyömistä mitä kerittih, mitäš tää oli šyömistä? No päiväkši kolmekši varmašti kun. Ta niin myö tulima Vuokkiniemeh.