VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova. Päiväzen aittu. 5

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova

Päiväzen aittu. 5

Livvi
New written Livvic
Puut muga igävästi vonguttih, ga kai murennuos kartofkukuopaspäi Antipičan mökkizen rinnal nouzi ulvomah koiru Trafka.
Miksebo pidi koiral nenga aijoi lämmäs luandalaspäi nosta igävästi ulvomah vastuajen puuloil?
Nämmien puuloin iänien keskes tänähuondes ozuttihes, segu mečäs abiesti itki kaimavunnuh hyllätty pieni lapsi. Tädä itkendiä nikui ei voinnuh tirpua koiru Trafka, nämmä iänet nostatettih händy yölgi dai puolen yöngi aigua. Tädä punovunnuloin juuriloil yhteh puuloin itkuu ei voinnuh tirpua koiru: puuut omil vongundoil juohtutettih koirale omua suurdu gor’ua.
Jo meni kaksi vuottu, konzu tapahtui se pahus Trafkan elokses: kuoli armas ystävyvahnu meččyniekku mečänkaččoi Antipič.
Myö ammuzis aijois ajelimmo Antipičalluo ohotal, starikku oli vahnu, meidy myöte, jo iče ei mustanuh, äijängo vuottu eli täl mual da täs omassah meččymökkizes, meile ozuttihes, häi ei kuole nikonzu.
Äijugo sinule on igiä, Antipič? kyzelimmö myö. Kaheksakymmen?
Vähä, – vastaili häi.
Sada?
Äijy.
Myö smietimmö, häi šuuttiu meijänke, a iče hyvin tiedäy oman ijän, da uvvessah kyzelimmö:
Antipič, älä irvistä, sano meile toven: min igäine olet?

Toven, – vastai starikku, – minä teile sanon, gu enzimäi työ sanonnetto minule, mi se on tozi, mittuine se on, kus se eläy da kui se löydiä.
Meile oli jygei vastata.
Sinähäi olet vahnembi meidy, – sanoimmo myö, – i verno parembi meidy tiijät, mi on tozi.
Tiijän, – muhahtelih Antipič.
Ga sano.
Kuni elän, en voi sidä sanuo, työ iče eččikkiä. A konzu rubien kuolemah, tulgua, minä teile korvah čuhkuan kai tovet. Tulgua vai!
Hyvä, tulemmo. A gu emmo arbua, konzu pidäy tulla, da sinä meijättäh kuollet?
Died’oi pirčisti silmät omah luaduh, ihan muga, konzu tahtoi nagrua da šuuttie.
Työ oletto lapset, jo etto pienet, – sanoi häi, – aigu olis ičelles tiediä, a työ ainos vai kyzelettö. Hyvä, konzu kuolemah rubien, teidy lähäl ei ugodinnehes, minä Trafkal korvah čuhkuan. Trafka! kirgai häi koirua.
Pertih tuli suuri ruskienkarvaine koiru, mustan vyönke kaikkie selgiä myöte. A silmien al oli moine mustu kiändävys, ihan gu oldas očkat silmil. Sendäh silmät ozutettihes suurikse da niilöin vuoh koiru segu kyzyi:
Miksebo kučuit minuu, ižändy?

Antipič vesseläl silmäl, omah luaduh, kačahtih koirah, se kerras ellendi ristikanzua: ižändy kučui ystäviä ilmai dielottah, muga šuuttimah da kižuamah. Trafka viuhkutti händiä, rubei alenemah, alenemah, sit ryvväldi starikan polvien luo, viereldi sellälleh, ozutti valpahan vačan da kuuzi puarua n’annii. Antipič oijendi käin gu silitäldiä ystäviä, a se skočahtih, nosti käbälät hänen olgupiälöil da rubei ukkailemah ižändän neniä, rožii dai huulii.
Roih, roih nygöi, – silitti Antipič koirua da hiemual pyhki rožii. Nu, roih! Mene omal paikal.
Trafka kiänäldih da lähti pihal.
Nu, miehet, – sanoi Antipič, – kaččuot, Trafka on ajokoiru, yhtes sanas kai ellendäy, a työ, mielettömät, kyzelettö, kus tozi eläy. Olgah, tulgua vie toiči tänne.
A ku hairahtunnetto, sit minä Trafkale kai čuhkuan.
Kuoli Antipič. Terväh sen jälles algavui suuri voinu. Tostu mečänkaččojua ei ni ečitty, mökkine sih hyllättih. Se oli jo moine vahnu, monii vuozii vahnembi Antipiččua, pystyi pyzyi vai tugiloin vuoh. Kuilienne kerran, jo ižändättäh, tuuli kižai mökkizenke, se kerras riämistyi ihan gu bumuagas luajittu. Yhteh vuodeh hormuheiny kazvoi läbi parzilois da kogo mökkizes jäi vai katettu ruskieloil kukkazil mägyččäine. A Trafka meni elämäh kartohkukuoppah, ihan gu meččyelätti rubei elämäh mečäs.
Ylen jygei oli sil harjavuo argah elokseh. Häi ajeli zvierilöi Antipiččah näh, omah suureh da armahah ižändäh näh, a ei iččeh näh. Äijän kerdua jänöin tavattuu, painau sidä käbälil ičen al, vieröy da vuottau, konzu tulou Antipič. Puaksuh nälläsgi ei revitellyh jänöidy. A konzu Antipič ei tulluh, koppai jänöin hambahih, nosti piän yläh, ku ei ribaittua jänöidy muadu myöte, kiirehti kodih. Nenga häi avvutti Antipičale, a ei ičele: ižändy suvaičči, syötti da akkiloičči sidä hukis. A nygöi Antipičan kuoltuu, koiral pidi eliä iččeh näh, ihan ku toizil zvierilöil. Oli moizii kerdoi, konzu jänöil peräh juostes häi unohteli, što se pidäs tavata da syvvä. Trafkarukku sinnessäh unohtelih, što kandoi jänöin kodih. No toiči puuloin vongundan kuultuu nouzi mägyččäzele da atkalasti ulvoi, ulvoi.
Tädä ulvondua jo ammui kuundeli hukku Harmai pomeššiekku.

Пришвин Михаил

Кладовая солнца. 5

Russian
Деревья так жалобно стонали, что из полуобвалившейся картофельной ямы возле сторожки Антипыча вылезла его гончая собака Травка и так же, в тон деревьям, жалобно завыла.
Зачем же надо было вылезать собаке так рано из теплого, належанного подвала и жалобно выть, отвечая деревьям?
Среди звуков стона, рычания, ворчания, воя в это утро у деревьев иногда выходило так, будто где-то горько плакал в лесу потерянный или покинутый ребенок.
Вот этот плач и не могла выносить Травка и, заслышав его, вылезала из ямы в ночь и в полночь. Этот плач сплетенных навеки деревьев не могла выносить собака: деревья животному напоминали о его собственном горе.
Уже целых два года прошло, как случилось ужасное несчастье в жизни Травки: умер обожаемый ею лесник, старый охотник Антипыч.
Мы с давних лет ездили к этому Антипычу на охоту, и старик, думается, сам позабыл, сколько ему было лет, все жил, жил в своей лесной сторожке, и казалосьон никогда не умрет.
Сколько тебе лет, Антипыч? спрашивали мы. Восемьдесят?
Мало, — отвечал он.
Сто?
Много.
Думая, что он это шутит с нами, а сам хорошо знает, мы спрашивали:
Антипыч, ну брось свои шутки, скажи нам по правде: сколько же тебе лет?

По правде, — отвечал старик, — я вам скажу, если вы вперед скажете мне, что есть правда, какая она, где живет и как ее найти.
Трудно было ответить нам.
Ты, Антипыч, старше нас, — говорили мы, — и ты, наверно, сам лучше нас знаешь, где правда.
Знаю, — усмехался Антипыч.
Ну, скажи!
Нет, пока жив я, сказать не могу, вы сами ищите. Ну, а как умирать буду, приезжайте, я вам тогда на ушко перешепну всю правду. Приезжайте!
Хорошо, приедем. А вдруг не угадаем, когда надо, и ты без нас помрешь?
Дедушка прищурился по-своему, как он всегда щурился, когда хотел посмеяться и пошутить.
Деточки, вы, — сказал он, — не маленькие, пора бы самим знать, а вы все спрашиваете. Ну, ладно уж, когда помирать соберусь и вас тут не будет, я Травке своей перешепну. Травка! позвал он.
В хату вошла большая рыжая собака с черным ремешком по всей спине. У нее под глазами были черные полоски с загибом вроде очков. И от этого глаза казались очень большими, и ими она спрашивала: "Зачем позвал меня, хозяин?"
Антипыч как-то особенно поглядел на нее, и собака сразу поняла человека: он звал ее по приятельству, по дружбе, ни для чего, а просто так, пошутить, поиграть... Травка замахала хвостом, стала снижаться на ногах все ниже, ниже и, когда подползла так к коленям старика, легла на спину и повернула вверх светлый живот с шестью парами черных сосков. Антипыч только руку протянул было, чтобы погладить ее, она как вдруг вскочит и лапами на плечии чмок и чмок его: и в нос, и в щеки, и в самые губы.
Ну, будет, будет, — сказал он, успокаивая собаку и вытирая лицо рукавом. Ну, будет, теперь ступай к себе.
Травка повернулась и вышла на двор.
То-то, ребята, — сказал Антипыч, — Вот Травка, собака гончая, с одного слова все понимает, а вы, глупенькие, спрашиваете, где правда живет. Ладно же, приезжайте. А упустите меня, Травке я все перешепну.
И вот умер Антипыч. Вскоре началась Великая Отечественная война. Другого сторожа на место Антипыча не назначили, и сторожку его бросили. Очень ветхий был домик, старше много самого Антипыча, и держался уже на подпорках. Как-то раз без хозяина ветер поиграл с домиком, и он сразу весь развалился, как разваливается карточный домик от одного дыхания младенца. В один год высокая трава Иван-чай проросла через бревнышки, и от всей избушки остался на лесной поляне холмик, покрытый красными цветами. А Травка переселилась в картофельную яму и стала жить в лесу, как и всякий зверь.
Только очень трудно было Травке привыкать к дикой жизни. Она гоняла зверей для Антипыча, своего великого и милостивого хозяина, но не для себя. Много раз случалось ей на гону поймать зайца. Подмяв его под себя, она ложилась и ждала, когда Антипыч придет, и, часто вовсе голодная, не позволяла себе есть зайца. Даже если Антипыч почему-нибудь не приходил, она брала зайца в зубы, высоко задирала голову, чтобы он не болтался, и тащила домой. Так она и работала на Антипыча, но не на себя: хозяин любил ее, кормил и берег от волков. А теперь, когда умер Антипыч, ей нужно было, как и всякому дикому зверю, жить для себя. Случалось, не один раз на жарком гону она забывала, что гонит зайца только для того, чтобы поймать его и съесть. До того забывалась Травка на такой охоте, что, поймав зайца, тащила его к Антипычу и тут иногда, услыхав стон деревьев, взбиралась на холм, бывший когда-то избушкой, и выла, и выла.
К этому вою давно уже прислушивается волк Серый помещик.