VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova. Päiväzen aittu. 7

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova

Päiväzen aittu. 7

Livvi
New written Livvic
Kuivu jogi kruugaleh kierdäy Segavosuon. Yhtele puolele suodu ulvou koiru, a toizeleulvou hukku. Tuuli häilyttelöy puuloi da kandelou niilöin voiveroituksii da ulvomizii kogo ymbäristyö myö. Tuulele on yksikai ken ulvou: puugo, koirugoristikanzan ystävy, vai hukkuraškuristikanzan vihaniekku. Tuuli pettävästi tuou hukan korvih hyllätyn koiran igävän ulvomizen. Harmai eroitti koiran ulvomizen puuloin voiveroituksis da vongundois, hil’l’akkazin piäzi peittopaikaspäi da nouzi mägyččäzele. Häi arbai koiran ulvondukohtan, pitkil askelil libui juoksemah Antipičan mökkizehpäi.
Ozakse, Trafka loppi igävän ulvondan, gu oli äijäl nälläs, a toinah tunnusti uvven ristikanzan kuččumizen. Toinah hänen, koiran mielis, Antipič ei kuolluh, a vai muutui toizekse ristikanzakse. Toinah joga ristikanzas häi nägi Antipiččua da vuotti, konzu se uuzi Antipič kuččuu händy iččeh luo. Sit häi rubieu avvuttamah uvvele ižändäle ihan muga, kui avvutti vahnale...
Se mugaigi oli: omal ulvondal Trafka kučui iččeh luo Antipiččua.
Hukku, kuultuu koiran ulvomizen ristikanzan puoles, täytty jalgua työndyi juoksemah sih puoleh. Koiru puuttunus Harmuale hambahih, ku vai ulvonus vie minuuttua viizi. No "malitun piettyy" Antipičale koiru nälgävyi, vaikastui da kiirehel lähti eččimäh jänölöin jälgii.
Oli moine vuvven aigu, konzu yöelättijänöiei viere muate huondeksel, gu varaten da huaristellen viruo kai päivy. Keviäl se valgiel aijal varuamattah kodvin juoksendelou avvonazil paikoil: dorogoil da peldoloil. Jälles sidä, konzu lapset riidavuttih da lähtiettih eritroppazii myöte, yksi moine vahnu peldojänöi ugodii tulla sih kohtah Virujan kiven luo huogavumah. Jänöi pöllästyi tuulen tuiskuu da puuloin vongundua, hypästih Virujan kiven piälpäi muale da työndyi juoksemah omah jänöin luaduh, lykkijen tagasorkii edeh, ihan sih, ristikazale pahah kohtahpäi, Sogieh hettiehpäi. Häi vie ei hyvin lykännyh valgieloi karvoi, juostes niilöin kabuzet pakuttih muale, jiädih rippumah tuhjoloil da kuivil mullozil heinil.
Jälles jänöin istundua kivel meni jo äijähkö aigua, no Trafka vainui peldojänöin jällen. Häi ei hypännyh kerras juoksemah niidy myö sentäh, ku täs kivele oldih vie kahten pienen ristikanzan da viršizen jället, kuduat tuldih leiväle da kartohkale.
Koiru ei tiedänyh midä ruadua: juostago Sogien hettien puoleh peldojänöin jälgii myöte, kunne sežo viettih yhten pienen ristikanzan jället, vai juosta toizen ristikanzan jälgii myöte oigieh puoleh kierdäjen Sogiedu hetetty.
Tämä jygei kyzymys sellittynys ylen terväh, ku voinnus arvata, kudai ristikanzu otti keral leivän. Vot gu olis syvvä palaine sidä leibiä da juosta jänöidy tabuamah ei ičele syödäväkse, a tuvva se sille ristikanzale, kudai andau palazen leibiä.
Kunnebo juosta, kuduah puoleh?..
Konzu rahvas puututah nengomih tapahtuksih, hyö ruvetah duumaimah, a koirah niškoi sanotah: se keskel kadoi. Ihan muga keskel kadoi Trafka. Sit ihan gu joga ajokoiru, rubei pyörimäh, nosti piän yläh, n’uusteli kai ymbäri.
Nast’oin puolespäi tuuli toi tuttavan duuhun, se terväh azetti koiran hovun. Trafka seizoi kodvazen, sit nouzi, ihan gu jänöi, tagakäbälil...
Ennen, konzu vie oli elos Antipič, Trafkanke oli tämänmoine tapahtumine. Mečänkaččojal oli jygei ruadojagua meččiä hallokse rahvahale. Antipič jätti Trafkan kodih, ku se ei olis tiele, sidoi sen kiini koin rinnal, a iče aijoi huondeksel enne päivännouzuu lähti. Vai päiväl Trafka ellendi, što čieppi toizes puoles on sivottu raudukr’uukkah sangiel nuoral. Häi nouzi salbomel tagakäbälil, ezikäbälil tabai nuoran, rubei iččie piästämäh, ildupuoleh katkai nuoran da čiepinke kaglas lähti eččimäh Antipiččua. Jo enämbi puoldu päiviä oli mennyh Antipičan lähtendäs, hänen jället ei tunnuttu jälles vihmua. Mečäs kogo päivän oli moine hil’l’u, ei tuulahtannuhes nikuspäi, ilmas pikoi vähäzel tundui tabakan savvu. Koiru ylen terväh ellendi sen, što jälgii myö ei sua löydiä ižändiä, häi nosti yläh piän, tabai nenäh tabakkuduuhun, juoksi sil peräh, toiči kaimai sen, sit myös löydi. Ildupuoleh tuli ižändän luo.
Oli moine tapahtumine. Dai nygöi, konzu tuuli toi nenäh leivän duuhun, koiru buitegu koveni, rubei vuottamah. Konzu tuuli uvvessah toi sen duuhun, häi kui silloi, nouzi tagakäbälil da varmah sai tiediä: leiby da kartohkat ollah sit puoles, kuspäi tuulou da kunne meni yksi pieni ristikanzu.
Trafka uvvessah tuli Virujan kiven luo, löydi poimičun jället, n’uusteli net da verdaili duuhunke, kudun toi tuuli. Sit kaččeli toizen pienen ristikanzan da peldojänöin jället. Voibi vai arbailla koiran mielet:
"Peldojänöi matkai kohti päivyunel, se on kustahto täs, läs Sogiedu hetetty, nikunne ei pagie, rubieu virumah kogo päivän.
A ristikanzaine leivänke da kartohkoinke voibi iäre lähtie. Mibo on parembi: juoksendellago jänöile peräh, ku tavata da revitellä se ičele syödäväkse, vai suaha palaine leibiä armahis käzispäi da vie toinah tundie sit ristikanzas Antipiččua".
Koiru vie kerran kačahtih jälgih, kuduat viettih kohti Sogieh hettieh, valličči sen troppazen, kudai oigiedu puoldu myö kierdi Sogien hettien, vie kerran nouzeldi tagakäbälil, lekahutti händiä da kiirehel lähti juoksemah sih puoleh.

Пришвин Михаил

Кладовая солнца. 7

Russian
Сухая речка большим полукругом огибает Блудово болото. На одной стороне полукруга воет собака, на другойвоет волк. А ветер нажимает на деревья и разносит их вой и стон, вовсе не зная, кому он служит. Ему все равно, кто воет, дерево, собакадруг человека, или волкзлейший враг его, — лишь бы выли. Ветер предательски доносит волку жалобный вой покинутой человеком собаки. И Серый, разобрав живой стон собаки от стона деревьев, тихонечко выбрался из завалов и с настороженным единственным ухом и прямой половинкой хвоста поднялся на взлобок. Тут, определив место воя возле Антиповой сторожки, с холма прямо на широких махах пустился в том направлении.
К счастью для Травки, сильный голод заставил ее прекратить свой печальный плач или, может быть, призыв к себе нового человека. Может быть, для нее, в ее собачьем понимании, Антипыч вовсе даже не умирал, а только отвернул от нее лицо свое. Может быть, она даже и так понимала, что весь человекэто и есть один Антипыч со множеством лиц. И если одно лицо его отвернулось, то, может быть, скоро ее позовет к себе опять тот же Антипыч, только с другим лицом, и она этому лицу будет так же верно служить, как тому...
Так-то скорее всего и было: Травка воем своим призывала к себе Антипыча.
И волк, услыхав эту ненавистную ему собачью молитву о человеке, пошел туда на махах. Повой она еще каких-нибудь минут пять, и Серый схватил бы ее. Но, помолившись Антипычу, она почувствовала сильный голод, она перестала звать Антипыча и пошла для себя искать заячий след.
Это было в то время года, когда ночное животное, заяц, не ложится при первом наступлении утра, чтобы весь день в страхе лежать с открытыми глазами. Весной заяц долго и при белом свете бродит открыто и смело по полям и дорогам. И вот один старый русак после ссоры детей пришел туда, где они разошлись, и тоже, как они, сел отдохнуть и прислушаться на Лежачем камне. Внезапный порыв ветра с воем деревьев испугал его, и он, прыгнув с Лежачего камня, побежал своими заячьими прыжками, бросая задние ножки вперед, прямо к месту страшной для человека Слепой елани. Он еще хорошенько не вылинял и оставлял следы не только на земле, но еще развешивал зимнюю шерсточку на кустарнике и на старой, прошлогодней высокой траве.
С тех пор как заяц на камне посидел, прошло довольно времени, но Травка сразу причуяла след русака. Ей помешали погнаться за ним следы на камне двух маленьких людей и их корзины, пахнущей хлебом и вареной картошкой.
Так вот и стала перед Травкой задача труднаярешить: идти ли ей по следу русака на Слепую елань, куда тоже пошел след одного из маленьких людей, или же идти по человеческому следу, идущему вправо, в обход Слепой елани.
Трудный вопрос решился бы очень просто, если бы можно было понять, который из двух человечков понес с собой хлеб. Вот бы поесть этого хлебца немного и начать гон не для себя и принести зайца тому, кто даст хлеб.
Куда же идти, в какую сторону?..
У людей в таких случаях является раздумье, а про гончую собаку охотники говорят: собака скололась.
Так и Травка скололась. И, как всякая гончая, в таком случае начала делать круги с высокой головой, с чутьем, направленным и вверх, и вниз, и в стороны, и с пытливым напряжением глаз.
Вдруг порыв ветра с той стороны, куда пошла Настя, мгновенно остановил быстрый ход собаки по кругу. Травка, постояв немного, даже поднялась вверх на задние лапы, как заяц...
С ней было так однажды еще при жизни Антипыча. Была у лесника трудная работа в лесу по отпуску дров. Антипыч, чтобы не мешала ему Травка, привязал ее у дома. Рано утром, на рассвете, лесник ушел. Но только к обеду Травка догадалась, что цепь на другом конце привязана к железному крюку на толстой веревке. Поняв это, она стала на завалинку, поднялась на задние лапы, передними подтянула себе веревку и к вечеру перемяла ее. Сейчас же после того с цепью на шее она пустилась в поиски Антипыча. Больше полусуток истекло времени с тех пор, как Антипыч прошел, след его простыл и потом был смыт мелким моросливым дождиком, похожим на росу. Но тишина весь день в лесу была такая, что за день ни одна струйка воздуха не переместилась и тончайшие пахучие частицы табачного дыма из трубки Антипыча провисели в неподвижном воздухе с утра и до вечера. Поняв сразу, что по следам найти невозможно Антипыча, сделав круг с высоко поднятой головой, Травка вдруг попала на табачную струю воздуха и по табаку мало-помалу, то теряя воздушный след, то опять встречаясь с ним, добралась-таки до хозяина.
Был такой случай. Теперь, когда ветер порывом сильным и резким принес в ее чутье подозрительный запах, она окаменела, выждала. И когда ветер опять рванул, стала, как и тогда, на задние лапы по-заячьи и уверилась: хлеб или картошка были в той стороне, откуда ветер летел и куда ушел один из маленьких человечков.
Травка вернулась к Лежачему камню, сверила запах корзины на камне с тем, что ветер нанес. Потом она проверила след другого маленького человечка и тоже заячий след. Можно догадываться, она так подумала:
"Заяц-русак пошел прямым следом на дневную лежку, он где-нибудь тут же, недалеко, возле Слепой елани, и лег на весь день и никуда не уйдет.
А тот человечек с хлебом и картошкой может уйти. Да и какое же может быть сравнениетрудиться, надрываться, гоняя для себя зайца, чтобы разорвать его и сожрать самому, или же получить кусок хлеба и ласку от руки человека и, может быть, даже найти в нем Антипыча".
Поглядев еще раз внимательно в сторону прямого следа на Слепую елань, Травка окончательно повернулась в сторону тропы, обходящей елань с правой стороны, еще раз поднялась на задние лапы, уверясь, вильнула хвостом и рысью побежала туда.