VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova. Päiväzen aittu. 10

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova

Päiväzen aittu. 10

Livvi
New written Livvic
Se tuulen havahtus, konzu Nast’oi kirgai vellie, vie ei olluh jalgimäine enne päiväzenlaskuu. Päiväine heittyjen katkai poikki sangien pilven, segu rouno lykkäi siepäi muale oman valduistuimen kuldazet jalgazet.
Dai se tuulen havahtus vie ei olluh jälgimäine, konzu Nast’oile vastah rubei kirgumah Mitraša.
Tuuli puhahutti jälgimäzen kerran, konzu päiväine laski oman valduistuimen kuldazet jalgazet muan alle, a iče puhtas da ruskei, vaiku reunazel koskehutti muadu. Sit kuival niittynotkol algai pajon pieni pajattai rastas-valgeikulmu. Varaten Virujan kiven luo rauhallizil puuloil algai kuherdamizen Kosačču-kuherdai. Dai kurret kolme kerdua hol’ahutettih, ei gu huondeksel – "voitto", a buitegu:
Nukukkua da mustakkua: myö teidy terväh nostatammo, nostatammo, nostatammo!

Päivy loppih ei tuulen havahtuksel, a sen hengähtyksel. Joga kohtaine hilleni, kai rubei kuulumah, kui tuhjolois Kuival jovel viheldettih pyyhyöt.
Sil aigua Trafka, ristikanzan gor’an tundii, tuli itkijän Nast’oin rinnal, n’ablualdi kyynälien valdua suolastu rožastu. Nast’oi nostaldi piän, kačahtih koirah, ei virkanuh nimidä da myös painaldi piän ihan marjoil piäle. Trafka garbalolois piäliči tundi leivän duuhun, oli iče ylen äijäl nälläs, vaiku tungiekseh marjoin alle ei ruohtinuh. Koiru ellendi ristikanzan gor’an, nosti piän yläh da rubei ulvomah.
Kuilienne ylen ammui ildupuoleh myö ajoimmo meččydorogua myöte troikal kellozienke. Jamšiekku azetti hebozii, rubei kuundelemah da sanoi:
Mitah vahingo on roinnuhes!

Sit jo myögi kuulimmo, kui igävästi mečäs ulvoi koiru.
Sil kerdua myö emmo suanuh tiediä, mittuine pahus tapahtui mečäs. Toinah, suoh uppoi ristikanzu, a koiru, paras hänen ystävy, igävöičči ulvojen.
Hil’l’as ilmas, konzu rubei ulvomah Trafka, Harmai kerras ellendi, što koiru ulvou ihan palestinkan luo, häi kiirehel työndyi juoksemah kohti sinne.
No Trafka ylen terväh vaikastui. Harmai azetui vuottamah, konzu ulvomine myös algavuu.
A Trafka sil aigua iče kuuli Virujan kiven bokas tuttavan harvazeh haukkujan iänen:
T’af, t’af!

Häi tiedi, nenga haukkuu reboi, konzu juoksou jänöin jälgii myö. Reboi vikse löydi sen peldojänöin jället, kuduadu mietti tavata Trafka. Koiru ellendi, ilmai viizahutti reboi nikonzu ei tabua jänöidy, sentäh haukkuu da pöllättelöy sidä. Pöllästynnyh jänöi hyppiy da juksendelou, a väzyhyy vieröy, a virujan reboi helposti koppuau. Trafka jo jälles Antipičan kuolendua ei yhten kerdua tabaili jänölöi ičele syödäväkse. Konzu häi kuuli reboin haukundan, sit tabaili jänölöi, ihan gu hukku, kudai azettuu kruugal da vouttau haukkujua koirua, se juoksou jänöil peräh, a puuttuu hukan hambahih, mugai jänöi puutui Trafkan hambahih.
Trafka kuuli reboin iänen i, ihan ku myö, meččyniekat, ellendi jänöin juoksendukruugan: Virujan kiven luopäi jänöi juoksi Sogieh hettieh, siepäi Kuival jovel, sit pyörii palestinkua myö i uvvessah n’epremenno tulou Virujan kiven luo. Sen ellendettyy, Trafka juoksi Virujan kiven luo da peityi rigieh kadaikkoh.
Ei hätkie pidänyh vuottua. Hänen tarku korvu kuuli jänöin juoksendan märgiä suotroppua myöte. Sie troppazel oldih luhtazet, kuduat jiädih Nast’oin jällis vie huondeksel.
Trafka kadaituhjon tagua varustui koppuamah jänöidy, a konzu nägi sen korvat, hyppäi.
Sil aigua suuri vahnu jänöi odva-odva hyčytti, a sit azetui, nouzeldi tagakäbälil kuundelemah, loittongo haukkuu reboi.
Hyö vastavuttih yhtel aigua: jänöi azetui, a koiru hypästih. Trafka mukeldih piäliči jänöis, a kuni piäzi jalloilleh, jänöi suuril hyppävyksil lendi Mitrašan troppua myöte kohti Sogieh hettiehpäi.
Hukan moudah jänöidy tavata ei puuttunuh: nygöi jänöin tulendua täs pidäy vuottua pimiessäh. I Trafka koiran mielel haukkujen kiirehti jänöile peräh, hänen haukundu hyvin kuului ehtyhil’l’as.
Reboi kuuli koiran haukundan, kiirehel punaldihes eččimäh hiirii... Dai Harmai, koiran haukundan kuultuu, kiirehel lähti juoksemah Sogieh Hettiehpäi.

Пришвин Михаил

Кладовая солнца. 10

Russian
Тот сильный порыв ветра, когда крикнула бедная Настя, был еще не последним перед тишиной вечерней зари. Солнце в это время проходило вниз через толстое облако и выбросило оттуда на землю золотые ножки своего трона.
И тот порыв был еще не последним, когда в ответ на крик Насти закричал Митраша.
Последний порыв был, когда солнце погрузило как будто под землю золотые ножки своего трона и, большое, чистое, красное, нижним краешком своим коснулось земли. Тогда на суходоле запел свою милую песенку маленький певчий дрозд-белобровик. Несмело возле Лежачего камня на успокоенных деревьях затоковал Косач-токовик. И журавли прокричали три раза, не как утром — "победа", а вроде как бы:
Спите, но помните: мы вас всех скоро разбудим, разбудим, разбудим!

День кончился не порывом ветра, а последним легким дыханием. Тогда наступила полная тишина, и везде стало все слышно, даже как пересвистывались рябчики в зарослях Сухой речки.
В это время, почуяв беду человеческую, Травка подошла к рыдающей Насте и лизнула ее соленую от слез щеку. Настя подняла было голову, поглядела на собаку и так, ничего не сказав ей, опустила голову обратно и положила ее прямо на ягоду. Сквозь клюкву Травка явственно чуяла хлеб, и ей ужасно хотелось есть, но позволить себе покопаться лапами в клюкве она никак не могла. Вместо этого, чуя беду человеческую, она подняла высоко голову и завыла.
Мы как-то раз, помнится, давным-давно тоже так под вечер ехали, как в старину было, лесной дорогой на тройке с колокольчиком. И вдруг ямщик осадил тройку, колокольчик замолчал, и, вслушавшись, ямщик нам сказал:
Беда!

Мы и сами что-то услыхали; собака воет в лесу.
Мы тогда так и не узнали, какая была там беда. Может быть, тоже где-то в болоте тонул человек, и, провожая его. выла собака, верный друг человека.
В полной тишине, когда выла Травка, Серый сразу понял, что это было на палестинке, и скорей, скорей замахал туда напрямик.
Только очень скоро Травка выть перестала, и Серый остановился переждать, когда вой снова начнется.
А Травка в это время сама услышала в стороне Лежачего камня знакомый тоненький и редкий голосок:
Тяв, тяв!

И сразу поняла, конечно, что это тявкала лисица по зайцу. И то, конечно, она понялалисица нашла след того же самого зайца-русака, что и она понюхала там, на Лежачем камне. И то поняла, что лисице без хитрости никогда не догнать зайца и тявкает она, только чтобы он бежал и морился, а когда уморится и ляжет, тут-то она и схватит его на лежке. С Травкой после Антипыча так не раз бывало при добывании зайца для пищи. Услыхав такую лисицу, Травка охотилась по волчьему способу: как волк на гону молча становится на круг и, наждав ревущую по зайцу собаку, ловит ее, так и она, затаиваясь, из-под гона лисицы зайца ловила.
Выслушав гон лисицы, Травка точно так же, как и мы, охотники, поняла круг пробега зайца: от Лежачего камня заяц бежал на Слепую елань и оттуда на Сухую речку, оттуда долго полукругом на палестинку и опять непременно к Лежачему камню. Поняв это, она прибежала к Лежачему камню и затаилась тут в густом кусту можжевельника.
Недолго пришлось Травке ждать. Тонким слухом своим она услыхала недоступное человеческому слуху чавканье заячьей лапы по лужицам на болотной тропе. Лужицы эти выступили на утренних следах Насти.
Травка за кустом можжевельника присела и напружинила задние лапы для могучего броска и, когда увидела уши, бросилась.
Как раз в это время заяц, большой, старый, матерый русак, ковыляя еле-еле, вздумал внезапно остановиться и даже, привстав на задние ноги, послушать, далеко ли тявкает лисица.
Так вот одновременно сошлось: Травка бросилась, а заяц остановился.
И Травку перенесло через зайца. Пока собака выправилась, заяц огромными скачками летел уже по Митрашиной тропе прямо на Слепую елань.
Тогда волчий способ охоты не удался: до темноты нельзя было ждать возвращения зайца. И Травка своим собачьим способом бросилась вслед зайцу и, взвизгнув заливисто, мерным, ровным собачьим лаем наполнила всю вечернюю тишину.
Услыхав собаку, лисичка, конечно, сейчас же бросила охоту за русаком и занялась повседневной охотой на мышей. А Серый, наконец-то услыхав долгожданный лай собаки, понесся на махах в направлении Слепой елани.