VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova. Päiväzen aittu. 12

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova

Päiväzen aittu. 12

Livvi
New written Livvic
Meile jäi jo vai vähäine sanella nämmis tapahtumizis Segavosuol. Päivy, hot on se pitky, ei kaikkineh vie loppunuh, konzu Mitraša Trafkan avul piäzi hettiespäi.
Jälles nengomua ihalmovastavustu, koiral juohtui mieleh enzimäine ajo peldojänöil peräh. Se on muga: Trafka on ajokoiru, hänen dielo on tabailla jänölöi ičele syödäväkse, no tavata jänöi da tuvva se hambahis ižändäleon suurin oza. Koiru tunnusti Mitrašas ižändän, nygöi jatkoi pyörindän dai terväh puutui peldojänöin jälgih da haukundanke lähti juoksemah vereksii jälgii myö.
Mitraša oli nälläs, odva hengis, no kerras ellendi, ku hänen elohpiäzendy on täs jänöis, a tulen häi suau, konzu ambuu jänöin. Sit, ihan ku tuatanke konzulienne, pastau sen jänöin tuhkis. Häi kaččeli orožan, vaihtoi kastunnuot patronat, meni kruugal da peityi kadajikon tuhjoh.
Vie ei olluh pimei, hyvin nägyi orožan mušku, konzu Trafka kiännytti jänöin Virujas kivespäi Nast’oin troppazen puoleh, ajoi jänöidy palestinkah da työnnytti ihan kadaituhjohpäi, kus peitos vuotti pieni meččyniekku.
No tapahtui muga, što Harmai myös kuuli koiran haukundan, da segi valličči peitokse sen samazen kadaituhjon, kus istui peitos meččyniekku. Sit vastavuttih kaksi meččyniekkua: ristikanzu da hänen vihaniekkuhukku. Mitraša nägi harmuan turvan viijes askeles iespäi iččie, kerras unohti jänöin, ambui pračkai kohti hukkah.
Harmai pomeššiekku lopii eloksen ilmai kaikkii muokkii.
Jänön tabuandu loppihes jälles hukan ammundua, vaiku Trafka omua dieluo ei jättänyh. Mitrašale kaikkie ozavembi oli se, gu ammundan kuultuu Nast’oi andoi iänen. Mitraša tunnusti sizären iänen, vastai da se ylen terväh juokseldi hänen luo. Dai Trafka terväh toi uvvele ižändäle parahan sualehenjänöin. Sit lapset viritettih tuli da ruvettih lämbiemäh tulen ies da varustamah syömisty da yöpaikkua.
Nast’oi da Mitraša elettih yksi kodi välii meijän koispäi, a konzu huondeksel žiivatat nälläs ruvettih möngymäh, myö enzimäzet tulimmo kaččomah da tiijustamah, mis on dielo da eigo tapahtunuh lapsienke midä pahuttu? Myö kerras ellendimmö, što lapset ei muattu yödy kois, vikse yöksyttih suol. Kerävyttih kai susiedat, rubeimmo yhtes duumaimah, kui lapsile avvuttua, gu net oldanneh vie hengis.
Tahtoimmo vai kaikin lähtie suodu myöte lapsii eččimäh, a sit kačommo: magien garbalon himoniekat iče astutah mečäspäi perätysti, a olgupiälöil savakon vuoh kannetah jygiedy poimiččuu marjoinke, a rinnal juoksou Antipičan koiru Trafka.
Hyö saneltih meile kai, midä tapahtui Segavosuole. Kaikkeh uskoimmo: täyzi poimičču garbaluo ozutti sen. Vaiku ei kaikin voidu uskuo sih, ku yksitostuvuodine brihačču tapoi vahnan viizahan hukan.
Kolme-nelli hengie uskottih, otettih suuri regyt da nuoru, lähtiettih sinne, kus oli tapettu hukku dai tuodih se Harmai pomeššiekku kyläh. Sit jo kaikin hyllättih omat ruavot, tuldih rahvas kai toizis kylispäigi kaččomah nengomua kummua. A gu mi oli sit paginua! Jygei on sanuo, keh vai mih enämbäl kačottihhukkah vai meččyniekkah kahten kozirkazenke. Konzu kiännettih silmät hukaspäi brihaččuh, sanottih:
Kačo nagroimmo, riäzitimmö "mužikkaine huavozes"!

Kodvazen peräs "mužikkaine huavozes" rubei muuttumah, kahteh voinuvuodeh kazvoi da mittuine briha rodiheskazvol korgei da šorei. Dai roinnus parahakse saldatakse, gu vai ei voinu loppunus.
A Kuldaine Kanaine kummeksii kaiken kylän. Ei niken händy ahnahuzes moittinuh, a kaikin kiitettih, ku häi maltoi pyzyö oigiel tropal da vellie kieldeli, da keräi nengoman poimičun garbaluo. A konzu tuldih Leningruadaspäi armoittomile voimattomile lapsile abuu eččimäh, Nast’oi taričči kai tervehyksenparandajat marjat heile. Vaiku sit tyttö saneli meile, kui häi pidi pahua mieldy oman ahnahuksen täh.
Nygöi mele pidäy sanuo kaksi-kolme sanua iččeh näh: ket myö olemmo da kui puutuimmo Segavosuole. Myö olemmo suovaroin eččijät. Enzimäzis voinupäivis tulimmo tänne miäräilemäh suon varuapalajua torfua. Myö tiijustimmo, mittuine suuri täl suol on torfuvara, täydyy ruaduo suurel fuabrikal sadah vuodeh. Kaččuot vai, mittuot suuret varat on peitytty meijän suoloih.
A erähät vie nygözih aigoissah sanellah, buitegu suuris päiväzien aitois eletäh vai karut. Se on tyhjy pagin, ei ole suoloil nimittumii karuloi.

Пришвин Михаил

Кладовая солнца. 12

Russian
Нам теперь остается уже не много досказать о всех событиях этого большого дня в Блудовом болоте. День, как ни долог был, еще не совсем кончился, когда Митраша выбрался из елани с помощью Травки. После бурной радости от встречи с Антипычем деловая Травка сейчас же вспомнила свой первый гон по зайцу. И понятно: Травкагончая собака, и дело еегонять для себя, но для хозяина Антипыча поймать зайцаэто все ее счастье. Узнав теперь в Митраше Антипыча, она продолжала свой прерванный круг и вскоре попала на выходной след русака и по этому свежему следу сразу пошла с голосом.
Голодный Митраша, еле живой, сразу понял, что все спасение его будет в этом зайце, что если он убьет зайца, то огонь добудет выстрелом и, как не раз бывало при отце, испечет зайца в горячей золе. Осмотрев ружье, переменив подмокшие патроны, он вышел на круг и притаился в кусту можжевельника.
Еще хорошо можно было видеть на ружье мушку, когда Травка завернула зайца от Лежачего камня на большую Настину тропу, выгнала на палестинку, направила его отсюда на куст можжевельника, где таился охотник. Но тут случилось, что Серый, услыхав возобновленный гон собаки, выбрал себе как раз тот самый куст можжевельника, где таился охотник, и два охотника, человек и злейший враг его, встретились... Увидев серую морду от себя в пяти каких-то шагах, Митраша забыл о зайце и выстрелил почти в упор.
Серый помещик окончил жизнь свою без всяких мучений.
Гон был, конечно, сбит этим выстрелом, но Травка дело свое продолжала. Самое же главное, самое счастливое было не заяц, не волк, а что Настя, услыхав близкий выстрел, закричала. Митраша узнал ее голос, ответил, и она вмиг к нему прибежала. После того вскоре и Травка принесла русака своему новому, молодому Антипычу, и друзья стали греться у костра, готовить себе еду и ночлег.

Настя и Митраша жили от нас через дом, и когда утром заревела у них на дворе голодная скотина, мы первые пришли посмотреть, не случилось ли какой беды у детей. Мы сразу поняли, что дети дома не ночевали и скорее всего заблудились в болоте. Собрались мало-помалу и другие соседи, стали думать, как нам выручить детей, если только они еще живы. И только собрались было рассыпаться по болоту во все стороныглядим, а охотники за сладкой клюквой идут из леса гуськом, и на плечах у них шест с тяжелой корзиной, и рядом с ними Травка, собака Антипыча.
Они рассказали нам во всех подробностях обо всем, что с ними случилось в Блудовом болоте. И всему у нас верили: неслыханный сбор клюквы был налицо. Но не все могли поверить, что мальчик на одиннадцатом году жизни мог убить старого хитрого волка. Однако несколько человек из тех, кто поверил, с веревкой и большими санками отправились на указанное место и вскоре привезли мертвого Серого помещика. Тогда все в селе на время бросили свои дела и собрались, и даже не только из своего села, а тоже из соседних деревень. Сколько тут было разговоров! И трудно сказать, на кого больше глядели, — на волка или на охотника в картузе с двойным козырьком. Когда переводили глаза с волка на охотника, говорили:
А вот дразнили: "Мужичок в мешочке"!

И тогда незаметно для всех прежний "Мужичок в мешочке" правда стал переменяться и за следующие два года войны вытянулся, и какой из него парень вышелвысокий, стройный. И стать бы ему непременно героем Отечественной войны, да вот только война-то кончилась.
А Золотая Курочка тоже всех удивила в селе. Никто ее в жадности, как мы, не упрекал, напротив, все одобряли, и что она благоразумно звала брата на торную тропу и что так много набрала клюквы. Но когда из детдома эвакуированных ленинградских детей обратились в село за посильной помощью детям, Настя отдала им всю свою целебную ягоду. Тут-то вот мы, войдя в доверие девочки, узнали от нее, как мучилась она про себя за свою жадность.
Нам остается теперь сказать еще несколько слов о себе: кто мы такие и зачем попали в Блудово болото. Мыразведчики болотных богатств. Еще с первых дней Отечественной войны работали над подготовкой болота для добывания в нем горючеготорфа. И мы дознались, что торфа в этом болоте хватит для работы большой фабрики лет на сто. Вот какие богатства скрыты в наших болотах! А многие до сих пор только и знают об этих великих кладовых Солнца, что в них будто бы черти живут: все это вздор, и никаких нет в болоте чертей.