Sem’onov P’otr
Koiru, kukoi da reboi
Livvi
New written Livvic
Koiru da kukoi lähtiettih kävelemäh muadu myö. Illal kukoi uinoi puun oksale, a koiru nojevui sen puun viereh, juurien keskeh. Konzu tuli aigu, kukoi rubei laulamah. Reboi kuuli kukoin laulun, juokseldi sinne da alahanpäi rubei puašittamah, ku kukoi heittys sen luo. Buiteku sille himoittau sanuo arvosanat kukoin kaunehes iänes. Kukoi sanoi:
- Enzimäi pidäy nostattua vardoiččii. Se maguau juurien keskes.
Anna avuau silmät, sit minä heityn.
Reboi rubei eččimäh vardoiččijua da rubei ryvähtelemähes. Koiru ruttoh hyppäi da tukehtutti reboin.
Tolstoi, Lev
Собака, петух и лисица
Russian
Собака и петух пошли странствовать. К вечеру петух уснул на дереве, а собака пристроилась у того же дерева, промеж кореньев. Как пришло время, петух запел. Лисица услыхала петуха, прибежала и стала снизу просить, чтобы он сошел к ней, будто ей хочется оказать почтенье ему за то, что у него голос хорош. Петух сказал: "Надо прежде разбудить дворника, он спит промеж кореньев. Пусть отопрет, тогда я сойду". Лисица стала искать дворника и забрехала. Собака живо вскочила и задушила лисицу.