VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Введенский Григорий Ефимович, Золотинский Матвей Андреевич. MATVEISTA SVʼATOI JOVANGELI. Kolmaštoistakymmeneš piä (Kolmaštoista piä)

МАТВѢЙСТА СВЯТОЙ ІО̂ВАНГ̧ЕЛИ. Колмашътойстакюмменешъ пїя̈

Колмашътойстакюмменешъ пїя̈.

1 Шиня пяйвяня ляхтѣгюӧ Іисусъ талошта, исту меренъ ранналла:
2 И кѣрявдю гяненъ-луо̆ я̈йя рагвашта, я̈шшенъ пиди гянелля мяння венѣгѣже, и истуо̆чїӗ: а кайки рагвашъ шейзо меренъ ранналла.
3 И паг̧изи гѣйля я̈йянъ арвавтамизе́хъ:
4 Ка лякси кюльвяя кюльвямяхъ, И кюльвія̈сся мувве́нне́тъ ювятъ ланг̧еттыхъ тіӗдя-вашъ: и тулдыхъ линнутъ, и гїя̈тъ нӧкиттыхъ.
5 Мувве́нне́тъ ланг̧еттыхъ киви-руо̆ппагилла, кумбазіӗнъ-пія̈лля вягя оли муӑда: и тервяхъ гюӧ новштыхъ, женъ-тяхъ, эвлду муӑшша шювяхъ.
6 Пяйвязе́нъ новштуо̆ гюӧ кѣллиссюттихъ, и куйнъ эвлду юўрдунуо̆тъ, куйве́ттыхъ.
7 Мувве́нне́тъ ланг̧еттыхъ тугъю̂хъ и кажво тугъю̂ и гія̈тъ катто.
8 А мувве́нне́тъ ланг̧еттыхъ гювялля муӑлла, и кажветтыхъ лизявӧнъ-кера, кумбанѣ той шуӑнъ, кумбанѣ куўжикюммендя, кумбанѣ колмѣкюммендя.
9 Кѣлля оллахъ корватъ куўлла, куўлг̧ахъ.
10 И лягендїя̈чегюӧ гяненъ опашше́ттаватъ шаноттыхъ гянелля: минъ-тяхъ шіӗ арвавтамизе́хъ гѣйля пагизе́тъ?
11 А гія̈нъ ваштахъ гѣйля шано: тѣйля онъ анне́тту тіӗдїя̈ тайвашъ-кунинг̧агушшанъ тіӗдявюӧ, а гѣйля эвъ анне́тту.
12 Кѣлля онъ, шилля андуӑчовъ, и лійякши гянелля ліӗнӧвъ: а кѣлля эвле́, и ми онъ, гянештя оттуӑчовъ.
13 Женъ-тяхъ арвавтамизе́хъ гѣйля паг̧изе́нъ, гюӧ нягешшя эй нягя, куўле́шша эй куўлла, эй г̧о малте́та.
14 И гія̈нъ-пія̈лля тули Исайнъ пророканъ шанонда: куўлле́шша куўлушшатта, и эття рубїӗ малтамахъ: и нягешшя нїя̈ття, и эття рубїӗ няг̧ӧмяхъ.
15 Ковѣни няйіӗнъ инегмизіӗнъ шїя̈ми, и корвилла юг̧іӗльди куўллахъ, и шильмятъ оматъ уммиссе́ттыхъ, куйнъ эй шильмилля мидя нягя, и корвилла куўлла, и шїя̈мелля малтуӑ, и куйнъ кїя̈ндїя̈четяхъ, и г̧їя̈тъ тервѣгютянъ.
16 А тія̈нъ ожаккагатъ оллахъ шильмятъ, гюӧ нягяхъ: и тїя̈нъ корватъ, гюӧ куўллахъ.
17 Аминь шанонъ тѣйля: я̈йятъ пророкатъ и Юмаланъ вараиятъ ю̋ленъ таготтыхъ нягя, мидя тюӧ нїя̈ття, и эй няхтю, и куўлла, мидя куўле́тта, и эй куўлду.
18 Тюӧ отаттаккуӑ арвавтаминѣ кюльвяяхъ-нягя.
19 Іог̧огизе́лда, кѣнъ куўловъ Юмаланъ шануӑ, и эй отата, туловъ пагаланѣ, и віӗвъ, ми оли кюлветтю гяненъ шія̈мѣлля: тямя онъ, ювя тіӗдя-вашъ кюлветтю.
20 А кивируо̆пагилла кюльветтю, же онъ, кѣнъ куўловъ Юмаланъ шануӑ, и игаштунуо̆на оттавъ гяненъ.
21 И куйнъ эвле́ гянешшя юўрда, онъ эй війконъайг̧анѣ. куйнъ туловъ вайва, и аюӑченда гяненъ-пія̈лля шананъ-тяхъ, тервяхъ гюльг̧ія̈въ.
22 А кюльвѣттю тугъю̂хъ, же онъ, кѣнъ куўловъ Юмаланъ шануӑ, и тямянъ їянъ гуо̆ли и элонъ кавне́гушъ каттавъ гяненъ, и онъ эйнегеття.
23 А кюльвѣттю гявялля муӑлла, ка ми онъ, кѣнъ куўловъ Юмаланъ шананъ, и отаттавъ, кумбане и луӑдивъ лизявӧнъ, и туо̆въ мувве́нъ шуӑнъ, мувве́нъ куўжикюммендя, мувве́нъ колмекюммендя.
24 Тойзе́нъ арвавтамизе́нъ шано гѣйля: тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ изяндя, кумбане гювятъ ювятъ кюльви омалла пеллолла:
25 Куйнъ муӑттыхъ гяненъ инегмизе́тъ, тули гяненъ вигазніӗкка, и кюльви гѣйнянъ вѣгнянъ-кѣшкѣхъ, и пойсь лякси.
26 Куйнъ вѣгня новжи орагалла и мяни тяхкялля, шиллойнъ ожуттыхъ и гѣйня.
27 Тулдуо̆ гяненъ инегмизе́тъ, шаноттыхъ гянелля: Герра, этъ г̧о гювятъ ювятъ кюльвянъ шїӗ омаллашъ пеллолла? и мистя гѣйня шюндю гянехъ?
28 Гія̈нъ шано гѣйля: вигазніӗкка міӗшъ тямянъ луӑди, а гяненъ инегмизе́тъ шаноттыхъ гянелля: таготъ г̧о, мяндюо̆ мюӧ гѣйнянъ китеммя?
29 А гїя̈нъ шано гѣйля: эй: киткіӗсся гѣйнїя̈ куйнъ эття ю̋гешшя вѣгнїя̈ нюхтяйсь.
30 Яттяккїя̈ кажвамахъ моле́мматъ ю̋гешшя лѣйкавохъ-шуӑ: и лѣйкавонъ-айг̧ана шанонъ лѣйкуӑилла: кѣряккїя̈ їӗлля гѣйня, и шидоккуӑ ливтегизе полте́ттавакши: а вѣгня кѣряккїя̈ мивнъ айтахъ.
31 Мувве́нне́нъ арвавтамизе́нъ шано гѣйля: тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ Карг̧ичанъ ювя, кумбазе́нъ оттагуо̆ инегмине кюльви омалла пеллолла.
32 Гія̈нъ піӗнинъ кайкиста ювистя онъ: а конжа кажвавъ, шуўринъ онъ кайкїӗ кажванда-гейнїӗ, и онъ куйнъ пуў, я̈шшенъ лѣндяя̈тъ линнутъ тулла войяхъ, и истуо̆ гяненъ окшилла.
33 Мувве́нненъ арвавтамизе́нъ шано гѣйля: тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ муйю̂тушъ, кумбазе́нъ оттагуо̆ найнѣ пани явгохъ колменъ ваканъ вердахъ, куни кайки муйг̧ой.
34 Нямя кайки Іисусъ паг̧изи арвуӑвтанналла рагвагалла, и когалде́хъ эй пайсунъ гѣйля:
35 Ана ліӗвъ пророканъ шаналла, куйнъ гїя̈нъ шано: рубіӗнъ арвавтамизе́хъ паг̧изомахъ: шанонъ, ми оли пѣйтѣттю, муӑилманъ луӑинашта-шуӑ.
36 Шиллойнъ яттягюӧ рагваганъ, мяни Іисусъ талохъ. И тулдыхъ гяненъ-луо̆ гяненъ опашше́ттаватъ и пайстыхъ:
37 шано шїӗ мѣйля арвавтаминѣ пѣлдо-гѣйняхъ-нягя.
38 И гія̈нъ нїйнъ гѣйля шано: гювіӗнъ ювїӗнъ кюльвяя, онъ инегмизе́нъ пойг̧а: А пелдо, онъ муӑилма: а гювятъ ювятъ, оллахъ кунинг̧агушшанъ пойятъ: а гѣйня, оллахъ эй гювятъ пойятъ:
39 А вигазніӗкка, кумбане гѣйнянъ кюльви, онъ дюӑволи: а лѣйкаво, онъ іянъ лоппу: а лѣйкуӑятъ, оллахъ Анг̧елитъ.
40 Куйнъ кѣрятяхъ гѣйнїӗ, и туле́лла полте́тахъ: нійнъ лїӗвъ тямянъ іянъ лоппуна.
41 Тюӧндявъ инегмизе́нъ Пойг̧а оматъ Анг̧елитъ, и кѣрятяхъ гяненъ кунинг̧агуо̆шта кайки пагатъ, и рія̈хкіӗнъ луӑдїятъ,
42 И луввахъ гія̈тъ тулизе́хъ-кивг̧уӑхъ: шіӗля ліӗвъ итку и гамбагилла крыжавтамине.
43 Шиллойнъ ойг̧іӗтъ кавниссутахъ куйнъ пяйвяне, гїя̈нъ Туӑтонъ кунинг̧агуӧшша. кѣлля оллахъ корватъ куўлла куўлг̧ахъ.
44 Віӗля тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ уӑррегъ пеллолла пѣйтеттю, кумбазенъ лӧвдягюӧ міӗшъ пѣйти: и игашшукшисса мянӧвъ, кайки, ми гянелля онъ, мюӧвъ, и оштавъ женъ пеллонъ.
45 Віӗля тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ кавпіӗшъ, эччія калле́гїӗ кивилӧя:
46 Кумбане лӧвдягюӧ ю̋генъ я̈йяльди калле́генъ кивенъ, мяндюӧ кайки мӧй, ми гянелля оли, и женъ ошты.
47 Віӗля тайвашъ-кунинг̧агушъ онъ куйнъ нуо̆тта лашкіӗтту мерехъ, и кумбазе́хъ кайкенъ уӑластя калуӑ пуўттувъ:
48 Кумбане куйнъ тявдю, рандахъ гяненъ шуӑдыхъ, и истуо̆лляхъ валлиттыхъ гювятъ калатъ аште́йхъ, а пагатъ пойсь луо̆дыхъ.
49 Нїйнъ ліӗнӧвъ іянъ лоппуна: ляхтіӗтяхъ Анг̧елитъ, и эроте́тахъ пагатъ ойг̧ейнъ-кѣшшештя:
50 И луввахъ гія̈тъ тули-кивг̧уӑхъ: шіӗля лїӗвъ итку и гамбагилла крыжавтамине.
51 Шано гѣйля Іисусъ: кайкіӗ г̧о тядя малтатта? гюо̆ шаноттыхъ гянелля: нїйнъ Господи.
52 И гія̈нъ шано гѣйля: тямянъ-тяхъ ю̂г̧о кирьяміӗшъ опаштунутъ тайвашъ-кунинг̧агушшахъ, онъ куйнъ гуо̆лова изяндя, кумбане омашта элошта уўтта, и вангуӑ канниксовъ.
53 И куйнъ лоппи Іисусъ нямя арвавтамизе́тъ, лякси шіӗлдя.
54 И тулдуо̆ омахъ кодихъ, опашты гѣйдя гїя̈нъ канжашша я̈шшенъ дійвуо̆ліӗчеттыхъ и пайстыхъ: мистя тялля тямянъ-муо̆не міӗли и вяг̧и?
55 Эй г̧о тямя оле́ ракендаянъ пойг̧а? эй г̧о гяненъ муӑмуо̆ Муӑріӗкши кучутахъ, и вѣллѣтъ гяненъ, Юӑкова, и Іосей, и Симона, и Іуда?
56 И чикотъ гяненъ эй г̧о кайкинъ мія̈нъ-кера элетя? мистя тямя кайки шай тялля?
57 И эй ушшотту гянелля. Іисусъ шано гѣйля: кайкіӗлла пророккуӑ шуўре́кши паннахъ, а вайнъ эй омашша раннашша, и омашша койса.
58 И эй луӑдинъ шіӗля я̈йіӗ куммїӗ, гія̈нъ эйушшоннанъ тяхъ.
Х

Введенский Григорий Ефимович, Золотинский Матвей Андреевич

MATVEISTA SVʼATOI JOVANGELI. Kolmaštoistakymmeneš piä (Kolmaštoista piä)

Karelian Proper
Old written Tver
Kolmaštoistakymmeneš piä.

1 Šinä päivänä, lähtehyö Iisus talošta, istu meren rannalla.
2 I keräydy hänen luo äijä rahvašta, äššen pidi hänellä männä veneheže, i istuočie, a kaikki rahvaš šeizo meren rannalla.
3 I pagizi heilä äijän arvauttamizeh:
4 Ka läksi kylväjä kylvämäh; i kylviässä muuvennet jyvät langettih tiedä vaš, i tuldih linnut, i hiät n’okittih.
5 Muuvennet langettih kiviruoppahilla, kumbazien piällä vähä oli muada, i terväh hyö nouštih, žentäh euldu muašša šyväh.
6 Päiväzen nouštuo, hyö kellissyttih, i kuin euldu juurdunuot, kuivettih.
7 Muuvennet langettih tuhjoh, i kažvo tuhjo, i hiät katto.
8 A muuvennet langettih hyvällä mualla, i kažvettih lizävön kera: kumbane toi šuan, kumbane kuužikymmendä, kumbane kolmekymmendä.
9 Kellä ollah korvat kuulla, kuulgah.
10 I lähendiäčehyö, hänen opaššettavat šanottih hänellä: Mintäh šie arvauttamizeh heilä pagizet?
11 A hiän vaštah heilä šano: Teilä on annettu tiediä taivaškuningahuššan tiedävyö, a heilä eu annettu.
12 Kellä on, šillä anduačou, i liijakši hänellä lienöy; a kellä eule, i mi on häneštä ottuačou.
13 Žentäh arvauttamizeh heilä pagizen, hyö näheššä ei nähä, kuulešša ei kuulla, eigo malteta.
14 I hiän piällä tuli Isain prorokan šanonda: Kuullešša kuuluššatta, i että rubie maltamah; i näheššä niättä, i että rubie nägömäh.
15 Koveni näijien inehmizien šiämi, i korvilla jygieldi kuullah, i šilmät omat ummissettih, kuin ei šilmillä midä nähä, i korvilla kuulla, i šiämellä maltua, i kuin kiändiäčetäh, i hiät tervehytän.
16 A tiän ožakkahat ollah šilmät, hyö nähäh, i tiän korvat, hyö kuullah.
17 Amin’ šanon teilä: Äijät prorokat i Jumalan varajijat ylen tahottih nähä, midä työ niättä, i ei nähty, i kuulla, midä kuuletta, i ei kuuldu.
18 Työ otattakkua arvauttamine kylväjäh nähä:
19 Jogohizelda, ken kuulou Jumalan šanua i ei otata, tulou pahalane i viey , mi oli kylvetty hänen šiämellä: tämä on jyvä tiedä vaš kylvetty.
20 A kiviruoppahilla kylvetty, že on, ken kuulou Jumalan šanua, i ihaštunuona ottau hänen.
21 I kuin eule häneššä juurda, on ei viikonaigane: kuin tulou vaiva, i ajuačenda hänen piällä šanan täh, terväh hylgiäy.
22 A kylvetty tuhjoh, že on, ken kuulou Jumalan šanua, i tämän ijän huoli i elon kaunehuš kattau hänen, i on einehettä.
23 A kylvetty hyvällä mualla, ka mi on, ken kuulou Jumalan šanan, i otattau, kumbane i luadiu lizävön, i tuou muuven šuan, muuven kuužikymmendä, muuven kolmekymmendä.
24 Toizen arvauttamizen šano heilä: Taivaškuningahuš on kuin izändä, kumbane hyvät jyvät kylvi omalla pellolla;
25 Kuin muattih hänen inehmizet, tuli hänen vihazniekka i kylvi heinän vehnän keškeh i pois’ läksi.
26 Kuin vehnä nouži orahalla i mäni tähkällä, šilloin ožuttih i heinä.
27 Tulduo, hänen inehmizet šanottih hänellä: Herra, etgo hyvät jyvät kylvän šie omallaš pellolla? I mistä heinä šyndy häneh?
28 Hiän šano heilä: Vihazniekka mieš tämän luadi. A hänen inehmizet šanottih hänellä: Tahotgo, mändyö myö heinän kitemmä?
29 A hiän šano heilä: Ei, kitkiessä heiniä, kuin että yheššä vehniä nyhtäis’.
30 Jättäkkiä kažvamah molemmat yheššä leikkavoh šua; i leikkavon aigana šanon leikkuajilla: Keräkkiä iellä heinä, i šidokkua liyhtehize poltettavakši; a vehnä keräkkiä miun aittah.
31 Muuvennen arvauttamizen šano heilä: Taivaškuningahuš on kuin kargičan jyvä, kumbazen, ottahuo, inehmine kylvi omalla pellolla.
32 Hiän pienin kaikista jyvistä on, a konža kažvau, šuurin on kaikkie kažvandaheinie, i on kuin puu, äššen lendäjät linnut tulla voijah i istuo hänen okšilla.
33 Muuvennen arvauttamizen šano heilä: Taivaškuningahuš on kuin muijotuš, kumbazen, ottahuo, naine pani jauhoh kolmen vakan verdah, kuni kaikki muigoi.
34 Nämä kaikki Iisus pagizi arvautannalla rahvahalla, i kohaldeh ei paissun heilä,
35 Ana liey prorokan šanalla, kuin hiän šano: Rubien arvauttamizeh pagizomah; šanon, mi oli peitetty muailman luajinnašta šua.
36 Šilloin, jättähyö rahvahan, mäni Iisus taloh. I tuldih hänen luo hänen opaššettavat i paistih:
37 Šano šie meilä arvauttamine peldoheinäh nähä.
38 I hiän niin heilä šano: Hyvien jyvien kylväjä on inehmizen poiga; a peldo on muailma; a hyvät jyvät ollah kuningahuššan poijat, a heinä ollah ei hyvät poijat;
39 A vihazniekka, kumbane heinän kylvi, on d’uavoli; a leikkavo on ijän loppu, a leikkuajat ollah Angelit.
40 Kuin kerätäh heinie, i tulella poltetah, niin liey tämän ijän loppuna.
41 Työndäy inehmizen Poiga omat Angelit, i kerätäh hänen kuningahuošta kaikki pahat i riähkien luadijat,
42 I luuvah hiät tulizeh kiuguah; šielä liey itku i hambahilla kridžauttamine.
43 Šilloin oigiet kaunissutah kuin päiväne hiän Tuaton kuningahuošša. Kellä ollah korvat kuulla, kuulgah.
44 Vielä taivaškuningahuš on kuin uarreh pellolla peitetty, kumbazen, löydähyö, mieš peitti; i ihaššukšissa mänöy, kaikki, mi hänellä on, myöy, i oštau žen pellon.
45 Vielä taivaškuningahuš on kuin kauppieš, eččijä kallehie kivilöjä,
46 Kumbane, löydähyö yhen äijäldi kallehen kiven, mändyö, kaikki möi, mi hänellä oli, i žen ošti.
47 Vielä taivaškuningahuš on kuin nuotta, laškiettu mereh, i kumbazeh kaikenualas’t’a kalua puuttuu,
48 Kumbane, kuin täydy, randah hänen šuadih, i istuolleh vallittih hyvät kalat ašteih, a pahat pois’ luodih.
49 Niin lienöy ijän loppuna: lähtietäh Angelit i erotetah pahat oigein keššeštä,
50 I luuvah hiät tulikiuguah: šielä liey itku i hambahilla kridžauttamine.
51 Šano heilä Iisus: Kaikkiego tädä maltatta? Hyö šanottih hänellä: Niin, Gospodi!
52 I hiän šano heilä: Tämän täh jogo kirjamieš, opaštunut taivaškuningahuššah, on kuin huolova izändä, kumbane omašta elošta uutta i vanhua kanniksou.
53 I kuin loppi Iisus nämä arvauttamizet, läksi šieldä.
54 I tulduo omah kodih, opašti heidä hiän kanžašša, äššen diivuoliečettih i paistih: Mistä tällä tämänmuone mieli i vägi?
55 Eigo tämä ole rakendajan poiga? Eigo hänen muamuo Muariekši kučutah, i vellet hänen Juakova, i Iosei, i Simona, i Iuda?
56 I čikot hänen eigo kaikin miän kera eletä? Mistä tämä kaikki šai tällä?
57 I ei uššottu hänellä. Iisus šano heilä: Kaikkiella prorokkua šuurekši pannah, a vain ei omašša rannašša, i omašša koisa.
58 I ei luadin šielä äijie kummie hiän ei-uššonnan täh.

Евангелие от Матфея. Глава 13

Russian
Глава 13.

1 Выйдя же в день тот из дома, Иисус сел у моря.
2 И собралось к Нему множество народа, так что Он вошел в лодку и сел; а весь народ стоял на берегу.
3 И поучал их много притчами, говоря: вот, вышел сеятель сеять;
4 и когда он сеял, иное упало при дороге, и налетели птицы и поклевали то;
5 иное упало на места каменистые, где немного было земли, и скоро взошло, потому что земля была неглубока.
6 Когда же взошло солнце, увяло, и, как не имело корня, засохло;
7 иное упало в терние, и выросло терние и заглушило его;
8 иное упало на добрую землю и принесло плод: одно во сто крат, а другое в шестьдесят, иное же в тридцать.
9 Кто имеет уши слышать, да слышит!
10 И, приступив, ученики сказали Ему: для чего притчами говоришь им?
11 Он сказал им в ответ: для того, что вам дано знать тайны Царствия Небесного, а им не дано,
12 ибо кто имеет, тому дано будет и приумножится, а кто не имеет, у того отнимется и то, что имеет;
13 потому говорю им притчами, что они видя не видят, и слыша не слышат, и не разумеют;
14 и сбывается над ними пророчество Исаии, которое говорит: слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите,
15 ибо огрубело сердце людей сих и ушами с трудом слышат, и глаза свои сомкнули, да не увидят глазами и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и да не обратятся, чтобы Я исцелил их.
16 Ваши же блаженны очи, что видят, и уши ваши, что слышат,
17 ибо истинно говорю вам, что многие пророки и праведники желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.
18 Вы же выслушайте значение притчи о сеятеле:
19 ко всякому, слушающему слово о Царствии и не разумеющему, приходит лукавый и похищает посеянное в сердце его - вот кого означает посеянное при дороге.
20 А посеянное на каменистых местах означает того, кто слышит слово и тотчас с радостью принимает его;
21 но не имеет в себе корня и непостоянен: когда настанет скорбь или гонение за слово, тотчас соблазняется.
22 А посеянное в тернии означает того, кто слышит слово, но забота века сего и обольщение богатства заглушает слово, и оно бывает бесплодно.
23 Посеянное же на доброй земле означает слышащего слово и разумеющего, который и бывает плодоносен, так что иной приносит плод во сто крат, иной в шестьдесят, а иной в тридцать.
24 Другую притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно человеку, посеявшему доброе семя на поле своем;
25 когда же люди спали, пришел враг его и посеял между пшеницею плевелы и ушел;
26 когда взошла зелень и показался плод, тогда явились и плевелы.
27 Придя же, рабы домовладыки сказали ему: господин! не доброе ли семя сеял ты на поле твоем? откуда же на нем плевелы?
28 Он же сказал им: враг человека сделал это. А рабы сказали ему: хочешь ли, мы пойдем, выберем их?
29 Но он сказал: нет, - чтобы, выбирая плевелы, вы не выдергали вместе с ними пшеницы,
30 оставьте расти вместе то и другое до жатвы; и во время жатвы я скажу жнецам: соберите прежде плевелы и свяжите их в связки, чтобы сжечь их, а пшеницу уберите в житницу мою.
31 Иную притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно зерну горчичному, которое человек взял и посеял на поле своем,
32 которое, хотя меньше всех семян, но, когда вырастет, бывает больше всех злаков и становится деревом, так что прилетают птицы небесные и укрываются в ветвях его.
33 Иную притчу сказал Он им: Царство Небесное подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.
34 Все сие Иисус говорил народу притчами, и без притчи не говорил им,
35 да сбудется реченное через пророка, который говорит: отверзу в притчах уста Мои; изреку сокровенное от создания мира.
36 Тогда Иисус, отпустив народ, вошел в дом. И, приступив к Нему, ученики Его сказали: изъясни нам притчу о плевелах на поле.
37 Он же сказал им в ответ: сеющий доброе семя есть Сын Человеческий;
38 поле есть мир; доброе семя, это сыны Царствия, а плевелы - сыны лукавого;
39 враг, посеявший их, есть диавол; жатва есть кончина века, а жнецы суть Ангелы.
40 Посему как собирают плевелы и огнем сжигают, так будет при кончине века сего:
41 пошлет Сын Человеческий Ангелов Своих, и соберут из Царства Его все соблазны и делающих беззаконие,
42 и ввергнут их в печь огненную; там будет плач и скрежет зубов;
43 тогда праведники воссияют, как солнце, в Царстве Отца их. Кто имеет уши слышать, да слышит!
44 Еще подобно Царство Небесное сокровищу, скрытому на поле, которое, найдя, человек утаил, и от радости о нем идет и продает все, что имеет, и покупает поле то.
45 Еще подобно Царство Небесное купцу, ищущему хороших жемчужин,
46 который, найдя одну драгоценную жемчужину, пошел и продал все, что имел, и купил ее.
47 Еще подобно Царство Небесное неводу, закинутому в море и захватившему рыб всякого рода,
48 который, когда наполнился, вытащили на берег и, сев, хорошее собрали в сосуды, а худое выбросили вон.
49 Так будет при кончине века: изыдут Ангелы, и отделят злых из среды праведных,
50 и ввергнут их в печь огненную: там будет плач и скрежет зубов.
51 И спросил их Иисус: поняли ли вы все это? Они говорят Ему: так, Господи!
52 Он же сказал им: поэтому всякий книжник, наученный Царству Небесному, подобен хозяину, который выносит из сокровищницы своей новое и старое.
53 И, когда окончил Иисус притчи сии, пошел оттуда.
54 И, придя в отечество Свое, учил их в синагоге их, так что они изумлялись и говорили: откуда у Него такая премудрость и силы?
55 не плотников ли Он сын? не Его ли Мать называется Мария, и братья Его Иаков и Иосий, и Симон, и Иуда?
56 и сестры Его не все ли между нами? откуда же у Него все это?
57 И соблазнялись о Нем. Иисус же сказал им: не бывает пророк без чести, разве только в отечестве своем и в доме своем.
58 И не совершил там многих чудес по неверию их.
Х