VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Введенский Григорий Ефимович, Золотинский Матвей Андреевич. MATVEISTA SVʼATOI JOVANGELI. Kolmattakymmendä šeiččimeš piä (Kaheškymmeneššeiččimeš piä)

МАТВѢЙСТА СВЯТОЙ ІО̂ВАНГ̧ЕЛИ. Колматтакюммендя шейчимешъ пїя̈

Колматтакюммендя шейчимешъ пїя̈.

1 Гуо̆мене́кшелла кѣшкеняхъ пандыхъ кайкинъ архерейтъ, и рагваганъ вангемматъ Шюндюруо̆хтынахъ-нягя, ю̂тто гяндя таппуӑ.
2 И шидогуо̆ гяненъ шуӑте́ттыхъ и анне́ттыхъ вангеммалла Понтискойла Пилаталла,
3 Шиллойнъ, куйнъ няг̧и Іуда гяненъ андая, ю̂тто гяненъ вїя̈ритеттихъ, тули гянелля ю̈ленъ пагамiӗлешти, и андо ярелляхъ колмекюммендя гобіӗзе́тъ архерейлойла и вангеммилла,
4 Пайсе́шша, рія̈хкихъ кавойнъ, аннойнъ тѣйля ойг̧іӗнъ веренъ. а гюӧ шаноттыхъ, ми мѣйля? шїӗ нїя̈тъ.
5 И луо̆дуо̆ кирикӧшшя гобіӗзе́тъ, пойсь лякси, и мяндюӧ рыпуттыхъ.
6 А архерейтъ оттагуо̆ гобіӗзе́тъ, пайстыхъ, эй шови гѣйдя панна кириккӧхъ: оллахъ веренъ гинда.
7 И кѣшкѣняхъ пандыхъ оштуӑ нїйлля паданіӗканъ пеллонъ, кятеттявякши віӗраганъ раннанъ рагвашта.
8 Тямянъ-тяхъ же́ пелдо тяхъ-шуӑ куччуо̆човъ вери-пеллокши.
9 Тули шиллойнъ Iе̂ремейнъ пророканъ шаналла, куйнъ гїя̈нъ шано, и оте́ттыхъ колмекюммендя гобіӗзе́тъ, гиннанъ кавпатушта, кумбазе́нъ кавпаттыхъ Изруӑелинъ пойиста:
10 И анне́ттыхъ гїя̈тъ паданїӗканъ пеллошта, куйнъ шано мивла Юмала.
11 Іисусъ шейзаттыхъ вангемманъ-эдехъ: и кюжю гянельдя вангинъ, пайсе́шша, шіӗ г̧о оле́тъ Iудею̂йнъ кунинг̧ашъ? Iисусъ шано гянелля, шіӗ шанойтъ.
12 И куйнъ пайстыхъ гяненъ-пїя̈лля̈ архерейтъ и вангемматъ, нимидя эй вашшуштанъ.
13 Шиллойнъ шано гянелля Пилуӑтта, этъ г̧о шїӗ куўле́, мидя шивнъ-пія̈лля нямя пайсахъ?
14 И эй вашшуштанъ гянелля ю̈хтя шануӑ, я̈шшенъ ю̈ленъ я̈йяльди дійвуо̆ліӗчихъ вангинъ.
15 Айно каллись пяйвяна оли вангеммалла таба лашкїӗ рагвагалла ю̈хтя шивоттуо̆, куммастя таготтыхъ.
16 Оли шиллойнъ шивокшисса эй гювя мїӗшъ, нимiӗ-мюӧть Варавва.
17 Куйнъ гюӧ керяввюттихъ, шано гѣйля Пилуӑтта, куммастя таготта кагешта лашшенъ тѣйля? Вараввуӑ г̧о, али Iисуссуӑ куммастя кучутахъ тойзинъ Христосъ?
18 Тiӗжи гїя̈нъ, ю̂тто вигуӑ-мюӧть гяненъ анне́ттыхъ.
19 Куйнъ шiӗля ваннотты гія̈нъ, тюӧнди гяненъ-луо̆ гяненъ найнѣ шануо̆, эля вой шіӗ тартуо̆ тяхъ ойг̧їӗхъ: я̈йянъ міӗ вайвуӑчинъ нють унисса гяненъ-тяхъ.
20 А архерейтъ и вангемматъ кугъюте́ттыхъ рагваганъ пакота Вараввуӑ, а Іисуссуӑ гявиттїя̈.
21 И кюжю гѣйльдя вангинъ, кѣдя таготта кагешта лашшенъ тѣйля? а гюӧ шаноттыхъ, Варавванъ.
22 Шано гѣйля Пилуӑтта, нинъ ми мивла луӑдіӗ Іисусалла, куммастя тойзинъ кучутахъ Христосъ? кайкинъ гянелля шаноттыхъ, ана лїӗвъ рыпуте́тту.
23 А вангинъ шано, минъ гїя̈нъ паганъ луӑди? а гюӧ эняммяльди мӧйстихъ пайсе́шша, ана лїӗвъ рыпуте́тту.
24 Няхтюӧ Пилуӑтта, ю̂тто эй вой автуӑ, а вайнъ эняммянъ мӧг̧ю новжовъ, оттагуо̆ вѣття, пѣзи кїя̈тъ рагваганъ-їӗшшя пайсе́шша, ойг̧іӗ мїӗ оле́нъ тямянъ ойг̧іӗнъ верештя: тюӧ нія̈ття.
25 И ваштахъ кайки рагвашъ шаноттыхъ, олг̧ахъ гяненъ вери мія̈нъ-пїя̈лля и мія̈нъ лапшіӗнъ-пїя̈лля.
26 Шиллойнъ лашки гѣйля Варавванъ, а Іисуссуӑ люӧдюӧ андо гѣйля рыпуте́ттавакши.
27 Шиллойнъ вангемманъ салдуӑтатъ, оттагуо̆ Іисуссуӑ, шуӑте́ттыхъ суўду-пайкахъ, и я̈йя салдуӑттуӑ ю̈мбяри гяненъ шейзате́ттыхъ.
28 И гѣйтягюӧ гяненъ-пія̈льдя вуӑттыӗтъ, шуо̆рите́ттыхъ рушшоппахъ вуӑтыӗхъ:
29 И пуногуо̆ вѣнчанъ куккопуўшта, пандыхъ пїя̈хъ гянелля, и шавванъ ойг̧іӗхъ кядѣхъ анне́ттыхъ: и гѣйтія̈чегюӧ гянелля-эдехъ полвузинъ, наг̧ротталїӗчеттыхъ пайсе́шша, тервѣхъ, Iудею̂йнъ кунинг̧ашъ:
30 И шюльг̧егюӧ гяненъ-пїя̈лля, оте́ттыхъ шавванъ, и люӧдихъ гяндя пїя̈дя-вашъ.
31 И куйнъ ю̂ наг̧ратталіӗчеттыхъ, гѣйтѣттихъ гяненъ-пїя̈льдя рушшопанъ вуӑттыӗнъ, и шуо̆рите́ттыхъ гяненъ омихъ вуӑтте́йхъ, и шуӑте́ттыхъ гяненъ рыпуте́ттавакши.
32 Ляхтегюӧ пїя̈вютеттихъ мiӗштя Киринеяшта, нимїӗ-мюӧть Симонуӑ, и женъ агиссе́ттыхъ кандуӑ гяненъ ристiӗ.
33 И тулдуо̆ пайкалла нимїӗ-мюӧть Г̧олг̧оѳалла, ми шануо̆човъ оччапайка,
34 Анне́ттыхъ гянелля ювва муйг̧їӗда юо̆мистя шапенъ-кера шевоте́ттуо̆, и оттали, и эй рувенъ юо̆махъ.
35 Гяненъ рипуттаятъ юӑттыхъ гяненъ вуӑттыӗтъ, луо̆дуо̆ арбахъ?
36 И истуо̆сся, варде́йдыхъ шїӗля гяндя.
37 И пѣйеттихъ гяненъ пїя̈нъ-пiя̈лля кирьюте́тунъ гяненъ вїя̈рюӧнь: Тямя онъ Iисусъ, Іудею̂йнъ кунинг̧ашъ.
38 Шиллойнъ рыпуте́ттыхъ гяненъ-кера какши разбойніӗккуӑ, ю̈генъ ойг̧іелла пуо̆ле́лла, тойзе́нъ важамелла.
39 Шійриччи кявелїятъ гавкуттыхъ гяндя, лѣкуттуӑсся омилла пія̈лӧйля.
40 И пайсе́шша, кирикӧнъ левиттяя, и колмена пяйвяна шейзаттая, пїя̈же иче: куйнъ оле́тъ Юмаланъ Пойг̧а, лягѣ риссильдя.
41 Нійнъ и архерейтъ гавкуо̆сся кирьямїӗгіӗнъ-кера, и вангембіӗнъ-кера и Фарисею̂йнъ-кера, пайстыхъ:
42 Муйда шяйлютти, иччiӗдя г̧о эй вой шяйлюттїя̈? куйнъ олловъ Изруӑелинъ кунинг̧ашъ, ана нють ляхтӧвъ риссильдя, и ушшомма гянелля.
43 Ушшалдыхъ Юмалахъ: ана нютъ гїя̈нъ пїя̈штявъ гяненъ, куйнъ тахтонновъ гянелля. шано гїя̈нъ, мїӗ оле́нъ Юмаланъ Пойг̧а.
44 Нiйнъ и разбойніӗкатъ гяненъ-кера рыпуте́тутъ гяндя гавкуттыхъ.
45 Кувве́нне́шта кодвашта пимїӗ оли кайкелла муӑлла ю̈гекшяндехъ кодвахъ-шуӑ.
46 Югекшяндена кодвана мӧг̧яхтихъ Iисусъ корг̧iӗлла ія̈нелля, пайсе́шша, Илi Илі, ліма савахоані? ми онъ, Юмала мивнъ Юмала мивнъ, минъ-тяхъ мивнъ ятитъ?
47 И мувве́нне́тъ шїйня шейзоиста куўлдуо̆, пайстыхъ, Иллюӑ тямя куччувъ.
48 И тервязехъ ю̈кси гѣйстя мяни, и отты паккулинъ, и тяввюттягюӧ муйг̧іӗлла юо̆мизелла, и пизюттягюӧ шалвалла юо̆ттали гяндя.
49 А тойзе́тъ пайстыхъ, эля кошше, ана нїя̈ммя, куйнъ тулловъ Илля пія̈штямяхъ гяндя.
50 Іисусъ вїӗля мӧг̧яхти коргіӗлла їя̈нелля, и лашки генг̧енъ.
51 И ка вуӑттые кирикӧнъ овилойса ребихъ кагекши ю̈лизе́штя пїя̈штя ализе́хъ: и муӑ шяревдю, и киветъ галг̧іӗльдихъ:
52 И калматъ ававвуттыхъ, и я̈йятъ куо̆ллуо̆тъ святойтъ новштыхъ.
53 И ляхтегюӧ калмойста, гяненъ вирг̧уо̆ннанъ-ялг̧ѣхъ, мяндихъ святойхъ линнахъ, и я̈йилля ожуттуӑчеттыхъ.
54 А шуӑнъ мїӗгенъ-пія̈лля вангинъ, и гяненъ-кера кѣтъ варде́йдыхъ Шюндюруо̆хтынуӑ, няхтюӧ муӑнъ шаряяннянъ и кайки, ю̈ленъ пӧлляшшюттихъ и пайстыхъ, товештахъ тямя оли Юмаланъ Пойг̧а.
55 Олдыхъ шїйня и я̈йятъ найзъ-инегмизе́тъ, кумбазе́тъ эдягядя качоттыхъ, и кумбазе́тъ Шюндюруо̆хтынанъ-яллѣсти Г̧алилеяшта ашшуттыхъ, и гянелля ракашшеттыхъ.
56 Нійся оли Маг̧далина Муӑрїӗ, и Юӑкованъ и Iосейнъ муӑмо Муӑрїе, и Зеведѣйнъ пойг̧їӗнъ муӑмо.
57 Iо̂ мюӧгя, тули элокашъ мiӗшъ Аримаоеяшта, нимiӗ-мюӧть Оссиппа, кумбане и иче опашту Шюндюруо̆хтынашта:
58 Тямя тулдуо̆ Пилатанъ-луо̆, паккой Шюндюруо̆хтынанъ гибiӗдя. шиллойнъ кяшки Пилуӑтта андуӑ гибiӗнъ.
59 И оттагуо̆ Оссиппа гибiӗнъ, кїя̈ри гяненъ пухтагалла шолле́лла.
60 И пани гяненъ уўде́хъ омахъ калмахъ, кумбане оли луӑитту кивешшя: и пандуо̆ шуўре́нъ киве́нъ калманъ-шуўхъ, пойсь лякси.
61 Оли шїйня Маг̧далина Муӑрїӗ, и тойне Муӑрїӗ, и иссуттыхъ калманъ когашша.
62 Тойса пяйвяна, війеннештя пяйвяштя, кѣряввюттихъ архерейтъ и Фарисейтъ Пилатанъ-луо̆,
63 И пайстыхъ, герра, муйссутымма мюӧ, же́ муӑниттая вiӗля элошша олдуо̆ паг̧изи, колменъ пяйвянъ-ялг̧ѣхъ вирг̧уо̆нъ.
64 Нинъ кашше луендуӑ калма колманде́хъ пяйвяхъ-шуӑ, куйнъ эй вiӗдяйсь гяненъ, тулдуо̆ гяненъ опашшеттаватъ юӧлля, и шанотахъ рагвагалла, вирг̧ой куо̆лѣйста: и лїӗнӧвъ яльг̧имяне валегушъ пагемби энжимястя.
65 А Пилатта шано гѣйля, онъ тѣйля варде́йчіятъ: мянг̧їя̈, луендаккуӑ куйнъ тїйяття.
66 И гюӧ мяндюӧ луенне́ттыхъ калманъ, печатойдуо̆ кивенъ, пандыхъ вардейчія̈тъ.
Х

Введенский Григорий Ефимович, Золотинский Матвей Андреевич

MATVEISTA SVʼATOI JOVANGELI. Kolmattakymmendä šeiččimeš piä (Kaheškymmeneššeiččimeš piä)

Karelian Proper
Old written Tver
Kolmattakymmendä šeiččimeš piä.

1 Huomenekšella keškenäh pandih kaikin arhereit i rahvahan vanhemmat Šyndyruohtinah nähä, jotto händä tappua.
2 I šidohuo hänen, šuatettih i annettih vanhemmalla Pontiskoila Piluatalla.
3 Šilloin, kuin nägi Iuda, hänen andaja, jotto hänen viäritettih, tuli hänellä ylen pahamielešti, i ando järelläh kolmekymmendä hobiezet arhereiloila i vanhemmilla,
4 Paissešša: Riähkih kavoin, annoin teilä oigien veren. A hyö šanottih: Mi meilä? Šie niät.
5 I luoduo kiriköššä hobiezet, pois’ läksi, i mändyö, riputtih.
6 A arhereit, ottahuo hobiezet, paistih: Ei šovi heidä panna kirikköh, ollah veren hinda.
7 I keškenäh pandih oštua niillä padaniekan pellon, kätettäväkši vierahan rannan rahvašta.
8 Tämän täh že peldo täh šua kuččuočou veripellokši.
9 Tuli šilloin Ijeremein prorokan šanalla, kuin hiän šano: I otettih kolmekymmendä hobiezet, hinnan kaupatušta, kumbazen kaupattih Izruajelin poijista,
10 I annettih hiät padaniekan pellošta, kuin šano miula Jumala.
11 Iisus šeizattih vanhemman edeh. I kyžy häneldä vanhin, paissešša: Šiego olet Iudejoin kuningaš? Iisus šano hänellä: Šie šanoit.
12 I kuin paistih hänen piällä arhereit i vanhemmat, nimidä ei vaššuštan.
13 Šilloin šano hänellä Piluatta: Etgo šie kuule, midä šiun piällä nämä paissah?
14 I ei vaššuštan hänellä yhtä šanua, äššen ylen äijäldi diivuoliečih vanhin.
15 Aino kallis’päivänä oli vanhemmalla taba laškie rahvahalla yhtä šivottuo, kummas’t’a tahottih.
16 Oli šilloin šivokšissa ei hyvä mieš, nimie myöt’ Varavva.
17 Kuin hyö kerayvyttih, šano heilä Piluatta: Kummas’t’a tahotta kahešta, laššen teilä? Varavvuago, ali Iisussua, kummas’t’a kučutah toizin Hristos?
18 Tieži hiän, jotto vihua myöt’ hänen annettih.
19 Kuin šielä vannotti hiän, työndi hänen luo hänen naine šanuo: Elä voi šie tartuo täh oigieh, äijän mie vaivuačin nyt unissa hänen täh.
20 A arhereit i vanhemmat kuhjutettih rahvahan pakota Varavvua, a Iisussua hävittiä.
21 I kyžy heildä vanhin: Kedä tahotta kahešta, laššen teilä? A hyö šanottih: Varavvan.
22 Šano heilä Piluatta: Nin mi miula luadie Iisusalla, kummas’t’a toizin kučutah Hristos? Kaikin hänellä šanottih: Ana liey riputettu.
23 A vanhin šano: Min hiän pahan luadi? A hyö enämmäldi möistih paissešša: Ana liey riputettu.
24 Nähtyö Piluatta, jotto ei voi auttua, a vain enämmän mögy noužou, ottahuo vettä, pezi kiät rahvahan ieššä, paissešša: Oigie mie olen tämän oigien vereštä; työ niättä.
25 I vaštah kaikki rahvaš šanottih: Olgah hänen veri miän piällä i miän lapšien piällä.
26 Šilloin laški heilä Varavvan, a Iisussua, lyödyö, ando heilä riputettavakši.
27 Šilloin vanhemman salduatat, ottahuo Iisussua, šuatettih suudupaikkah, i äijä salduattua ymbäri hänen šeizatettih.
28 I heittähyö hänen piäldä vuattiet, šuoritettih ruššoppah vuattieh;
29 I punohuo venčan kukkopuušta, pandih piäh hänellä, i šauvan oigieh kädeh annettih; i heittiäčehyö hänellä edeh polvuzin, nagretteliečettih, paissešša: Terveh, Iudejoin kuningaš!
30 I šylgehyö hänen piällä, otettih šauvan, i lyödih händä piädä vaš.
31 I kuin jo nagratteliečettih, heitettih hänen piäldä ruššopan vuattien i šuoritettih hänen omih vuatteih, i šuatettih hänen riputettavakši.
32 Lähtehyö, päivytettih mieštä Kirinejašta, nimie myöt’ Simonua; i žen ahissettih kandua hänen ristie.
33 I tulduo paikalla nimie myöt’ Golgofalla, mi šanuočou oččapaikka,
34 Annettih hänellä juuva muigieda juomis’t’a šapen kera ševotettuo; i otteli, i ei ruven juomah.
35 Hänen riputtajat juattih hänen vuattiet, luoduo arbah.
36 I istuos’s’a, vardeidih šielä händä.
37 I peijettih hänen piän piällä kirjutetun hänen viäryön: Tämä on Iisus, Iudejoin kuningaš.
38 Šilloin riputettih hänen kera kakši razboiniekkua: yhen oigiella puolella, toizen važamella.
39 Šiiričči kävelijät haukuttih händä, lekuttuas’s’a omilla piälöilä
40 I paissešša: Kirikön levittäjä i kolmena päivänä šeizattaja, piäže iče; kuin olet Jumalan Poiga, lähe rissildä.
41 Niin i arhereit haukkuos’s’a kirjamiehien kera, i vanhembien kera, i farisejoin kera, paistih:
42 Muida šäilytti, iččiedägo ei voi šäilyttiä? Kuin ollou Izruajelin kuningaš, ana nyt lähtöy rissildä, i uššomma hänellä.
43 Uššaldih Jumalah: Ana nyt hiän piäštäy hänen, kuin tahtonnou hänellä. Šano hiän: Mie olen Jumalan Poiga.
44 Niin i razboiniekat, hänen kera riputetut, händä haukuttih.
45 Kuuvennešta kodvašta pimie oli kaikella mualla yhekšändeh kodvah šua.
46 Yhekšändenä kodvana mögähtih Iisus korgiella iänellä, paissešša: Ili, Ili! Lama savahfani? Mi on: Jumala miun, Jumala miun, mintäh miun jätit?
47 I muuvennet šiinä šeizojista, kuulduo, paistih: Il’l’ua tämä kuččuu.
48 I terväzeh yksi heistä mäni i otti pakkulin, i täyvyttähyö muigiella juomizella, i pizyttähyö šauvalla, juotteli händä.
49 A toizet paistih: Elä košše, ana niämmä, kuin tulou Il’l’a piäštämäh händä.
50 Iisus vielä mögähti korgiella iänellä, i laški hengen.
51 I ka vuattie kirikön oviloisa rebih kahekši ylizeštä piäštä alizeh; i mua šäreydy; i kivet halgieldih;
52 I kalmat avauvuttih; i äijät kuolluot sv’atoit nouštih,
53 I lähtehyö kalmoista, hänen virguonnan jälgeh, mändih sv’atoih linnah, i äijillä ožuttuačettih.
54 A Šuan miehen piällä vanhin i hänen kera ket vardeidih Šyndyruohtinua, nähtyö muan šäräjännän i kaikki, ylen pölläššyttih i paistih: Toveštah tämä oli Jumalan Poiga.
55 Oldih šiinä i äijät naizinehmizet, kumbazet edähädä kačottih, i kumbazet Šyndyruohtinan jällesti Galilejašta aššuttih, i hänellä rakaššettih.
56 Niissä oli Magdalina Muarie, i Juakovan i Josein muamo Muarie, i Zevedein poigien muamo.
57 Jo myöhä, tuli elokaš mieš Arimafejašta, nimie myöt’ Ossippa, kumbane i iče opaštu Šyndyruohtinašta;
58 Tämä, tulduo Piluatan luo, pakkoi Šyndyruohtinan hibiedä. Šilloin käški Piluatta andua hibien.
59 I ottahuo Ossippa hibien, kiäri hänen puhtahalla šollella.
60 I pani hänen uudeh omah kalmah, kumbane oli luajittu kiveššä; i panduo šuuren kiven kalmanšuuh, pois’ läksi.
61 Oli šiinä Magdalina Muarie i toine Muarie, i issuttih kalman kohašša.
62 Toisa päivänä viijenneštä päiväštä keräyvyttih arhereit i fariseit Piluatan luo,
63 I paistih: Herra, muissuttima myö, že muanittaja, vielä elošša olduo, pagizi: Kolmen päivän jälgeh virguon.
64 Nin käšše lujendua kalma kolmandeh päiväh šua, kuin ei viedäis’ hänen, tulduo hänen opaššettavat yöllä, i šanotah rahvahalla: Virgoi kuoleista; i lienöy jälgimäne valehuš pahembi enžimästä.
65 A Piluatta šano heilä: On teilä vardeiččijat; mängiä, lujendakkua kuin tiijättä.
66 I hyö, mändyö, lujennettih kalman, pečatoiduo kiven, pandih vardeiččijat.

Евангелие от Матфея. Глава 27

Russian
Глава 27.

1 Когда же настало утро, все первосвященники и старейшины народа имели совещание об Иисусе, чтобы предать Его смерти;
2 и, связав Его, отвели и предали Его Понтию Пилату, правителю.
3 Тогда Иуда, предавший Его, увидев, что Он осужден, и, раскаявшись, возвратил тридцать сребренников первосвященникам и старейшинам,
4 говоря: согрешил я, предав кровь невинную. Они же сказали ему: что нам до того? смотри сам.
5 И, бросив сребренники в храме, он вышел, пошел и удавился.
6 Первосвященники, взяв сребренники, сказали: непозволительно положить их в сокровищницу церковную, потому что это цена крови.
7 Сделав же совещание, купили на них землю горшечника, для погребения странников;
8 посему и называется земля та "землею крови " до сего дня.
9 Тогда сбылось реченное через пророка Иеремию, который говорит: и взяли тридцать сребренников, цену Оцененного, Которого оценили сыны Израиля,
10 и дали их за землю горшечника, как сказал мне Господь.
11 Иисус же стал пред правителем. И спросил Его правитель: Ты Царь Иудейский? Иисус сказал ему: ты говоришь.
12 И когда обвиняли Его первосвященники и старейшины, Он ничего не отвечал.
13 Тогда говорит Ему Пилат: не слышишь, сколько свидетельствуют против Тебя?
14 И не отвечал ему ни на одно слово, так что правитель весьма дивился.
15 На праздник же Пасхи правитель имел обычай отпускать народу одного узника, которого хотели.
16 Был тогда у них известный узник, называемый Варавва;
17 итак, когда собрались они, сказал им Пилат: кого хотите, чтобы я отпустил вам: Варавву, или Иисуса, называемого Христом?
18 ибо знал, что предали Его из зависти.
19 Между тем, как сидел он на судейском месте, жена его послала ему сказать: не делай ничего Праведнику Тому, потому что я ныне во сне много пострадала за Него.
20 Но первосвященники и старейшины возбудили народ просить Варавву, а Иисуса погубить.
21 Тогда правитель спросил их: кого из двух хотите, чтобы я отпустил вам? Они сказали: Варавву.
22 Пилат говорит им: что же я сделаю Иисусу, называемому Христом? Говорят ему все: да будет распят.
23 Правитель сказал: какое же зло сделал Он? Но они еще сильнее кричали: да будет распят.
24 Пилат, видя, что ничто не помогает, но смятение увеличивается, взял воды и умыл руки перед народом, и сказал: невиновен я в крови Праведника Сего; смотрите вы.
25 И, отвечая, весь народ сказал: кровь Его на нас и на детях наших.
26 Тогда отпустил им Варавву, а Иисуса, бив, предал на распятие.
27 Тогда воины правителя, взяв Иисуса в преторию, собрали на Него весь полк
28 и, раздев Его, надели на Него багряницу;
29 и, сплетши венец из терна, возложили Ему на голову и дали Ему в правую руку трость; и, становясь пред Ним на колени, насмехались над Ним, говоря: радуйся, Царь Иудейский!
30 и плевали на Него и, взяв трость, били Его по голове.
31 И когда насмеялись над Ним, сняли с Него багряницу, и одели Его в одежды Его, и повели Его на распятие.
32 Выходя, они встретили одного Киринеянина, по имени Симона; сего заставили нести крест Его.
33 И, придя на место, называемое Голгофа, что значит: Лобное место,
34 дали Ему пить уксуса, смешанного с желчью; и, отведав, не хотел пить.
35 Распявшие же Его делили одежды Его, бросая жребий;
36 и, сидя, стерегли Его там;
37 и поставили над головою Его надпись, означающую вину Его: Сей есть Иисус, Царь Иудейский.
38 Тогда распяты с Ним два разбойника: один по правую сторону, а другой по левую.
39 Проходящие же злословили Его, кивая головами своими
40 и говоря: Разрушающий храм и в три дня Созидающий! спаси Себя Самого; если Ты Сын Божий, сойди с креста.
41 Подобно и первосвященники с книжниками и старейшинами и фарисеями, насмехаясь, говорили:
42 других спасал, а Себя Самого не может спасти; если Он Царь Израилев, пусть теперь сойдет с креста, и уверуем в Него;
43 уповал на Бога; пусть теперь избавит Его, если Он угоден Ему. Ибо Он сказал: Я Божий Сын.
44 Также и разбойники, распятые с Ним, поносили Его.
45 От шестого же часа тьма была по всей земле до часа девятого;
46 а около девятого часа возопил Иисус громким голосом: Или, Или! лама савахфани? то есть: Боже Мой, Боже Мой! для чего Ты Меня оставил?
47 Некоторые из стоявших там, слыша это, говорили: Илию зовет Он.
48 И тотчас побежал один из них, взял губку, наполнил уксусом и, наложив на трость, давал Ему пить;
49 а другие говорили: постой, посмотрим, придет ли Илия спасти Его.
50 Иисус же, опять возопив громким голосом, испустил дух.
51 И вот, завеса в храме раздралась надвое, сверху донизу; и земля потряслась; и камни расселись;
52 и гробы отверзлись; и многие тела усопших святых воскресли
53 и, выйдя из гробов по воскресении Его, вошли во святый град и явились многим.
54 Сотник же и те, которые с ним стерегли Иисуса, видя землетрясение и все бывшее, устрашились весьма и говорили: воистину Он был Сын Божий.
55 Там были также и смотрели издали многие женщины, которые следовали за Иисусом из Галилеи, служа Ему;
56 между ними были Мария Магдалина и Мария, мать Иакова и Иосии, и мать сыновей Зеведеевых.
57 Когда же настал вечер, пришел богатый человек из Аримафеи, именем Иосиф, который также учился у Иисуса;
58 он, придя к Пилату, просил тела Иисусова. Тогда Пилат приказал отдать тело;
59 и, взяв тело, Иосиф обвил его чистою плащаницею
60 и положил его в новом своем гробе, который высек он в скале; и, привалив большой камень к двери гроба, удалился.
61 Была же там Мария Магдалина и другая Мария, которые сидели против гроба.
62 На другой день, который следует за пятницею, собрались первосвященники и фарисеи к Пилату
63 и говорили: господин! Мы вспомнили, что обманщик тот, еще будучи в живых, сказал: после трех дней воскресну;
64 итак прикажи охранять гроб до третьего дня, чтобы ученики Его, придя ночью, не украли Его и не сказали народу: воскрес из мертвых; и будет последний обман хуже первого.
65 Пилат сказал им: имеете стражу; пойдите, охраняйте, как знаете.
66 Они пошли и поставили у гроба стражу, и приложили к камню печать.
Х