Humalduttih
Livvi
New written Livvic
Pyhänpiän seiččei Kindahan mužikkua kerävytäh yhteh palah, porov’onkal. Dengat kerättih. Lugietah dengoi — ekkizeh täydyy. Ostettih ekkine, viinat juodih. Istutah, humalduttih! Akku tulou pertih, kyzyy:
— Midäbo nygöi istutto, sanou, — mužikkuraškat, pyhänpäivänny?
— A vuotammo, sanou, — konzu humal lähtöy!
čuassu istutah, toine, kolmas... Yksi sie jongoi itkuh puhkei.
— Midäbo sinä nygöi itket?
— A itken, sanou, — humalduin, kenbo keviäl n’uakkozet kylväy?
A dielo oli Pokroval!
Мужики опьянели
Russian
Воскресным днём семеро киндасовских мужиков собрались в одном доме на складчину. Собрали деньги, сосчитали — на чекушку хватит. Купили чекушку, выпили. Сидят, опьянели! Заходит хозяйка в дом, спрашивает: — Чего сидите, — говорит, — мужички, в воскресный день? — А ждём, — говорят, — когда хмель пройдет! Час сидят, второй, третий… Один аж расплакался. — Отчего же, — говорят, — ты плачешь? — А плачу, — говорит, — опьянел, кто же теперь весной репу посеет? А дело было в Покров!