ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova. Päiväzen aittu. 1

Tatjana Boiko, Tamara Ščerbakova

Päiväzen aittu. 1

карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Pereslavl’-Zaleskoin lohkol yhtes Segavosuon lähäl olijas hierus jiädih armoittomakse kaksi lastu. Heijän muamah voimatui da kuoli, tuattuadah tapettih suurele voinale. Myö elimmö lapsienke susiedoinnu, yksi kodi oli välii. Tiettäväine, myö toizien susiedoinke avvutimmo lapsile, mil vai maltoimmo. Hyö oldih ylen mielužat. Nast’oi oli pitkyjalgaine, ihan ku Kuldaine Kanaine. Tukat ei oldu ni muzavat, ni valpahat, a läpetettih ku kuldazet, rožazet oldih tävvet kurmiččua, gu kuldudengastu, niile oli ahtas, tungiettihes kunne puuttuu. Vaiku nenäine oli puhtas da kačoi ylähpäi.
Mitraša oli kahtu vuottu nuorembi sizärdy. Hänele oli vähästy enämbi kymmendy vuottu. Kazvole häi oli pieni da sangieččaine, no hänel oli suuri očču da levei nišku. Brihačču oli vägevy da omanenäine.
"Mužikkaine huavozes" nimitettih händy keskenäh školan opastajat. "Mužikkaine huavozes", ihan gu Nast’oi, kaikkineh oli kuldazis kurmiččazis, a nenäine, ihan gu sizärel, oli puhtas da kačoi ylähpäi.
Kai vahnembien perindö jäi lapsile: viiziseinäine taloi, lehmy Zor’ka, vaza Dočka, koza Dereza, nimettömät lambahat, kanat, kuldaine kukki Pet’a da vie počči Hren. Yhtes tämän bohatuksenke lapsile jäi suuri huoli kodielättilöis. No meijän lapset voinan aigua maltettih spruavie vie vaigiembiigi hommii! Enzimäi, kui oli jo sanottu, lapsile avvutettih loittonazet rodn’at da myö, susiedat. No ylen terväh ystävällizet da älykkähät lapset iče opastuttih ruadamah kaikkii ruadoloi da ruvettih hyvin elämäh.
Mittumat net oldih älykkähät lapset! Mil voidih, sil avvutettih kaikis hierun ruadolois. Heijän nenäzii sai nähtä kolhouzan peldoloil, heinarrel, dvoral, kerähmölöis, dai havvois, kus sai peittyö n’emsoin tankois: nenäzet joga kohtas oldih moizet vesselät.
Myö hot emmo ainos elänyh täs hierus, no tiezimmö joga taloin tapahtumizet.
Nygöi myö voimmo sanuo kaikile: sih jygieh aigah ei olluh ni yhty taloidu, kuduas elettys da ruattus nengomas sovus, kui elettih nämmä armahat kaikele hierule lapset.
Ihan muga, kui muamah pokoiniekkaine, Nast’oi huondeksil nouzi enne päivännouzuu, vaiku kuuli paimoin torven. Viččazenke käis häi laski tahnuospäi armahan karjan, da pyörähtihes uvvessah pertih. Muate ei vierryh, pani lämmäh päčin, kuoritti kartohkat, valmisti murginan da muga yössäh pyörii kodiruadolois.
Mitraša opastui tuatas luadimah puuastieloi: puččizii, šaikkoi da luahkan’n’oi. Oli hänel moine ladilo-brujafuganku, kahtu suurembi iččiedäh. Sil ladilol häi navedii laudazii toine toizeh da kiinitti niilöi yhteh raudu- libo puuvandehil.
Lapsil ei olluh hädiä myvvä astieloi bazaril sendäh, ku perehes oli lehmy, ga hyväsydämellizil susiedoil ainos mihtahto oli hädä: ken kyzyi käzästiedu, kelle pidi pučči vihmuvezii kerätes, a erähät ečittih puččizii ogurčoin da sienien suolates, vie oli moizii, ken tahtoi čoman astien, kuduah suas istuttua pertikukkazii. Häi luadiu, dai hänelegi maksetah hyvyöl. Täl pienel brihačul pidi ruadua kai suuren mužikan ruavot da vie pidiä hommu kolhouzan ruadolois. Kävyy häi vie kerähmölöih, oppiu elendiä hierun huolii, da ičegi midätah smiettiy.
On ylen hyvä, ku Nast’oi on kahtu vuottu vahnembi vellie, eiga se nepremenno rubies ylbeilemäh, sit heijän ystävykses ei olis nengostu hyviä luaduu. Olettelou toiči, konzu Mitrašale juohtuu mieleh, kui tuattah opasti muamua, sit häigi, ihan gu tuattah, algau nevvuo Nast’oi-sizärdy. No sizär vähäl kuundelou vellie, seizou da muheloittau Sit "mužikkaine huavozes" suutuksis algau löyhkähtelläkseh nenä ylähän:
Vie midä!

Midäbo sinä suurendelettos? vastuau sizär.
Vie midä! suuttuu velli. Sinä, Nast’oi, iče suurendelettos.
En minä, a sinä!
Vie midä!
Nenga kodvazen muokattuu omanenästy vellie, Nast’oi silittelöy hänen piädy. Vaiku Nast’oin pieni kämmen koskeh vellen niškua, tuatan ylbevys ylen terväh kaduou brihačus.
Läkkä vai yhtes kytkemäh, – sanou sizär.
Dai velligi sežo algau kytkie ogurčoi, libo kuokkie ruskojuurikkoloi da muattua kartohkoi.

Пришвин Михаил

Кладовая солнца. 1

русский
В одном селе, возле Блудова болота, в районе города Переславль-Залесского, осиротели двое детей. Их мать умерла от болезни, отец погиб на Отечественной войне.
Мы жили в этом селе всего только через один дом от детей. И, конечно, мы тоже вместе с другими соседями старались помочь им, чем только могли. Они были очень милые. Настя была как золотая курочка на высоких ногах. Волосы у нее, ни темные, ни светлые, отливали золотом, веснушки по всему лицу были крупные, как золотые монетки, и частые, и тесно им было, и лезли они во все стороны. Только носик один был чистенький и глядел вверх попугайчиком.
Митраша был моложе сестры на два года. Ему было всего только десять лет с хвостиком. Он был коротенький, но очень плотный, лобастый, затылок широкий. Это был мальчик упрямый и сильный.
"Мужичок в мешочке", улыбаясь, называли его между собой учителя в школе.
Мужичок в мешочке, как и Настя, был весь в золотых веснушках, а носик его чистенький тоже, как у сестры, глядел вверх попугайчиком.
После родителей все их крестьянское хозяйство досталось детям: изба пятистенная, корова Зорька, телушка Дочка, коза Дереза, безыменные овцы, куры, золотой петух Петя и поросенок Хрен.
Вместе с этим богатством досталась, однако, детишкам бедным и большая забота о всех этих живых существах. Но с такой ли бедой справлялись наши дети в тяжкие годы Отечественной войны! Вначале, как мы уже говорили, детям приходили помогать их дальние родственники и все мы, соседи. Но очень что-то скоро умненькие и дружные ребята сами всему научились и стали жить хорошо.
И какие это были умные детишки! Если только возможно было, они присоединялись к общественной работе. Их носики можно было видеть на колхозных полях, на лугах, на скотном дворе, на собраниях, в противотанковых рвах: носики такие задорные.
В этом селе мы, хотя и приезжие люди, знали хорошо жизнь каждого дома. И теперь можем сказать: не было ни одного дома, где бы жили и работали так дружно, как жили наши любимцы.
Точно так же, как и покойная мать, Настя вставала далеко до солнца, в предрассветный час, по трубе пастуха. С хворостиной в руке выгоняла она свое любимое стадо и катилась обратно в избу. Не ложась уже больше спать, она растопляла печь, чистила картошку, заправляла обед и так хлопотала по хозяйству до ночи.
Митраша выучился у отца делать деревянную посуду: бочонки, шайки, лоханки. У него есть фуганок, ладило  длиной больше чем в два его роста. И этим ладилом он подгоняет дощечки одну к одной, складывает и обдерживает железными или деревянными обручами.
При корове двум детям не было такой уж нужды, чтобы продавать на рынке деревянную посуду, но добрые люди просят, комушайку на умывальник, кому нужен под капели бочонок, комукадушечку солить огурцы или грибы, или даже простую посудинку с зубчикамидомашний цветок посадить.
Сделает, и потом ему тоже отплатят добром. Но, кроме бондарства, на нем лежит и все мужское хозяйство, и общественное дело. Он бывает на всех собраниях, старается понять общественные заботы и, наверно, что-то смекает.
Очень хорошо, что Настя постарше брата на два года, а то бы он непременно зазнался, и в дружбе у них не было бы, как теперь, прекрасного равенства. Бывает, и теперь Митраша вспомнит, как отец наставлял его мать, и вздумает, подражая отцу, тоже учить свою сестру Настю. Но сестренка мало слушается, стоит и улыбается... Тогда Мужичок в мешочке начинает злиться и хорохориться и всегда говорит, задрав нос:
Вот еще!

Да чего ты хорохоришься? возражает сестра.
Вот еще! сердится брат. Ты, Настя, сама хорохоришься.
Нет, это ты!
Вот еще!
Так, помучив строптивого брата, Настя оглаживает его по затылку, и, как только маленькая ручка сестры коснется широкого затылка брата, отцовский задор покидает хозяина.
Давай-ка вместе полоть, — скажет сестра.
И брат тоже начинает полоть огурцы, или свеклу мотыжить, или картошку сажать.