ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Nina Zaiceva. Minun vepsläine oza

Nina Zaiceva

Minun vepsläine oza

вепсский
Младописьменный вепсский
Erašti minä iče čududelemoi, kut nece om tehnus, miše minuspäi om tulnu vepsän kelen tedomez’. Ved’ ku sanuda toziminä kazvoin kaks’keližes kanzas, kus mamoi pagiži venäks. Minun sizared-ki kodiš, ka kodin irdpolel-ki, pagižiba vaiše venäks, hot’ el’genziba kaiken vepsän kelel. No heil ei olend harjenemišt pagišta vepsäks.
Minun baboin kanzassigä pagištihe vepsäks. Natoi-tädi-ki kaiken aigan pagiži ani čomin vepsäks, hänen vel’l’, mugažo. Boris-däd’ eli toižes lidnas, vaiše kezalebule hän tuleskeli meiden küläižehe.
No nece ei telustand hänele pagišta ičemoi kelel ani čomin.
Nägui, miše tuldes kodihe hän kut-se ani magedašti saneli ičeze laps’aigan kelen sanoid, pidi niid kelel, kuti ei tahtoind pästta-ki niid suspäi. Konz kazvoin i läksin jo opendamhas institutha, siloi Boris-däd’ enamba pagižeškanzi minunke meiden keles. Hän-ki oli filologan, sikš meil oli üksjaine elorad.
Konz ezmäine minun openduzvoz’ tuli lophu, pidi valita kurstön tem, sikš ku pidi kezan aigan sen täht kerata kel’materialad.
Minä tulin minun dialektologijan opendajannoks i sanuin: "Tahtoižin kurstön täht minun külän paginan eričusid otta da tarkištada. No miččes kelespäi: venän kelespäi vai ičemoi kelespäi.
Tatjana Georgijevna muhahti i sanui vastha: "A mitte sinun ičeiž kel’ om? Mugažo venän kel’, vaiše sil om pohjoižpaginoiden eričusid? Ei-ik muga?"
Meiden kodikel’ erineb venäkelespäi.
Meil nimitadas sidä ičemoi keleks, no minei minun ičhine, Boris-däd’, saneli, miše nece om vepsän kel’.
Ei, muga ei voi olda!
Vepsläižid enambad ei ole. Ned suliba venälaižihe.
Minä tedan, miše mugoine kel’ oli ende, no se jo koli.
A ked siloi olem?
Nu sanu midä-ni sinun ičeiž kelel, kacuhtam!
Minä zavodin pagišta vepsän kelel: "Minä olen ičemoi rahvahan ezitai, elän Lahtes. Meil pagižeba ičemoi kelel…"
Opendai hüppähti eskai.
Lähtkam teramba istorijan kafedrale. Ozutan sindai!
Voib olda, teiden külä om jäl’gmäine, kus völ pagištas vepsän kelel.
Muga meiden institutas avaitihe, miše Venämal om völ vepsläižid, i miše institutas om neičukainenecen rahvahan ezitai. Minuspäi tuli mugoine tetab ristit institutas nügüd’.
Sikš, konz minä möst vasttimoi kezan aigan Boris-dädänke, ka minai oli jo küzundoid hänele.
Boris-dädim, a midä sinä tedad vepsän keles?
Ei-ik sinei pagištud, miše sinun Lena-mamoi oli vepsän kelen opendai?
Baboi starinoiči, miše hän oli opendajan. Minä meletin, miše hän penid lapsid openzi.
Sikš baboi tahtoi-ki, miše minuspäi tuliži opendai mugažo.
Vozil 1930 vepsän kel’t opetihe školiš, sinun mamaiž-ki openzi.
A minä eskai olin siš gruppas Piteriš, kus openduzkirjoid tehtihe.
Mikš ed starinoičend nikonz?
Sinä ed küzelend.
Äjid, ked ühtniba kirjoiden tegendaha da vepsänkeližehe oppindaha, partijaspäi küktihe, türmatihe
Mitte-se varaiduz minun südäimes olivaraižin neciš pagišta.
- Mikš? Kirjutit-ik midä-se hondod openduzkirjoiš?
Ka ei olend nimidä. Kirjoiš oli äi kändandoid venän openduzkirjoišpäi.
A ved’ konz zavodim openduzkirjoid ičemoi kelel tehta, ka kuti suugil lendim.
Ajelimoiš kezamatkoihe sanoid keradamha äjihe külihe.
Siloi-se minä-ki tedištin, miše meiden ičemoi kel’t vepsäks nimitadas, meid kuctas vepsläižikš, a toižiš sijoiš völ lüdilaižikš-ki da čuharikš-ki.
Tahtoid-ik sinä-ki sidoda eloradod vepsän kelenke?
Minä en teda völ. En teda, kut kaik linneb.
Kaiken-se ole tark.
Nece rad ei ole kebn, tob holid i jügedusid.
Tedad-ik, kut kibed oli siloi, konz erasid meiden kirjoid polttihe.
A oli mugoižid heredoid da hotkid ristituid-činovnikoid, ked lugiba ičtaze kuhmuks tazotahol da pämehikš i edel hebod joksiba.
Konz sanutihe valdkundas 1930.- voziden lopus, miše ei pida süveta lujas äjan peniden rahvahiden problemoihe da opeta niiden kel’t školiš, ka nene heredad da hotkad rigol läksiba heitmaha kel’t kaiktänapäi, eskai poltta openduzkirjoid-ki.
Ka ved’ kacu, äjak rahvast kadotim, jäiba kodikeletomin. Kuti kodimata jänuded.
A eläbzoitta kel’t ei ole kebn azj.
Uskon, miše enambad mugošt ei linne.
No sinä kaiken-se kacu, midä valičed elos.
Minun elos mitte-se azj vai mitte-se tego oli ani tärged i erašti toi erazvuiččid vajehtesid.
Sid’-ki konz tuli tedoid institutha, miše olen vepsläine, kaik minun kurstöd oli omištadud vaiše necile temale.
Openzimoi hüvin, hot’ oli-ki jüged rahan täht, ved’ minei mamoi ei voind abutada, kolhozas dengoid ei olend, harvoin siloi makstihe niid.
A lapsid koumen, da iče mamoi, pidi sötta, sobitada, opeta heid
Muštan, kut mindai oigetihe koumandel kursal konferencijale Piterihe.
Minun armaz dialektologijan Tatjana-opendai ihastusiš sanui minei, miše minun tem ottihe konferencijale.
A minai mel’he sid’-žo tuli meletuz, kuspäi otan kengäd, ved’ oli jo möhä sügüz’, vilu irdal, a minai ei olend lämid kengid.
I opendai tedišti kuspäi-se neciš, tuli minunnoks i sanui: "Astu-ške minunke. Minai azj sinei om".
Hän vei mindai laukha i osti kengäd, hot’ minun penikaižhe jaugaižehe ei olend kebn löuta niid.
Opendai tezi, miše minä navedin kundelta muzikad, a dengoid biletoile ei olend.
Kerdan kulen: "Veraine, abuta-ške minei. Kacu, ostim mužikanke biletad koncertale, a meidennoks tuliba adivod Moskvaspäi tämbei. Em voigoi jätta heid. Ota kaks’ biletad, kucu völ keda-ni".
I muga oleskeli ei üht kerdad.
Minä vastsin äi ani čomid i hengeližid ristituid, ked abutiba minei äjal, vediba mindai minun vepsläšt tedme.
Nikonz en unohta vastust kirjutajanke Vasilii Ivanovič Kukojevanke.
Minä tezin hänen nimen, se oli ani tetab kirjutai.
No em tednugoi siloi, miše hänel oma vepsläižed jured.
Minun Tatjana-opendai kuspäi-se tedišti neciš, zvoni hänele i tundištoti meid.
Vasilii Ivanovič oli mugoine korged kazvol, čoma mužik, hüvin sädatadud da pagižlii; hän mahtoi čomin pagišta ičemoi kelel.
Hän tahtoi tedištada, mahtan-ik minä pagišta, kut pagižen, miččid sanoid tedan.
Nece vastuz i mugažo sebrastuz mugoižen tetaban mehenke oli minun täht ani tärged azj.
Om männu sur’ aigkeskust, minä jo lopin pedagogižen institutan i radoin vepsän kel’t oppimižes, konz zavodim eläbzoitta vepsän kel’t da tehta openduzkirjoid.
Minä siloi soitin Vasilii Ivanivičale.
Vasilii Ivanovič, kirjuta midä-ni openduzkirjan täht.
Ka midä voin? Minä kirjutan-se venäks.
No sinä ved’ čomin pagižed vepsäks, olid ani vepsänkeližen paginvajehnikan redaktoran.
Hän sanui, miše meletaškandeb sihe polhe.
Sid’ toižel päiväl zvonib minei: "Veraine, nimidä ei tule. Naprin kirjutada eglai, sanoid päs ei täudu. Enamban kaiked ei täudu adjektivoid. Tekst tuleb mitte-se mugoine gol’l’ adjektivoita".
Ka Vasilii Ivanovič, sinä iče void tehta sanoid vepsän kelen normiden mödhe. Meile tarbiž uzid sanoid, a sinä kel’t čomin tedad da völ oled kirjutai!
A ken lugeškandeb vepsäks?
Vasilii Ivanovič, sinä kirjuta, a lugijoid löudub, minä toivon sinei.
En teda, mi om kucnu Kukojevad, no hän kirjuti nel’l’ lühüdad melentartušt starinad vepsän kelel openduzkirjaha toižen klassan täht.
Da völ ani čomid sanoid tegi.
Üks’ niišpäisana "neglik", "negl"-sanaspäi.
Se tegihe armhaks sanaks, a neglikarmhaks živataižeks, miččes kirjutadihe enamban kaiked školan urokoil erazvuiččid starinoid.
Ku mugoine lahjakaz ristit, kut Vasilii Kukojev, midä-ni tegeškandeb, eskai sanoid, ka ned-ki lahjakahad linneba.
Om lujas žal’, miše hän vähän kirjuti vepsäks, i händast nügüd’ ei ole jo meidenke.
Hän voiži ičeze mahtoil da lahjavudel libutada kel’t korktembale pordhale.
Hüvä om, miše meil oma lahjakahad kirjutajad, a nügüd’ jo toine pol’v kazvab.
jätaba jäl’gen vepsläižiden istorijaha.
Päazj, miše oliži taht necidä tehta.
A sen aigan, konz minä olin institutas, en voind kuvitelda-ki, miše mugoižid satusid meil linneb.
No siloi nece-žo Tatjana Georgijevna-opendai tegi-ki minuspäi vepsän kelen tedomehen, oigenzi mindai sidä tedme.
No minun armaz opendai Tatjana Georgijevna i hänen mez’ V’ačeslav Aleksandrovič, mugažo kel’teorijan opendai, oigenziba mindai vepsläšt tedme.
Minä openzimoi čomin.
Minei mel’he oli mugažo venän kel’ i venälaine literatur, mittušt minä olen pidänu sures arvos kaikel hengel.
Minun armaz opendai tedišti, miše Petroskoiš tehtas Vepsän kelen vajehnik, da völ nene tedod saiba ani muite.
mužikanke ajelihe lebaidamha merele pojezdal.
V’ačeslav Aleksandrovič erasel seižutimel läksi pojezdalpäi i osti veresid lugendlehtesid.
"Nedal’"-lehteses hän lugi starinan, miše Petroskoiš tehtas vepsän kelen paginvajehnik.
I minun elo-oza oli pättud...
Tatjana Georgijevna tegi kaiken, miše ühtenzoitta mindai neniden specialistoidenke i oigeta mindai Petroskoihe.
Veraine, venän kel’t oppidas amu i äjan.
Vepsän kel’ om sinun "ičeiž" kel’, kut sinä iče sanuid minei konz-se.
Ei-ik varasta-ki sinun "ičeiž" kel’ sindai, miše sinä tuližid oppimaha sidä?
Konz minä tulin Petroskoihe, ka Tatjana-opendajan kirjeižed oliba minun täht siloi pätugen.
Hän eskai tuli Piterihe minun ezmäižele ezitusele, a möhemba sinna-žo minun dissertacijan polestandale.
Hänen tugi, hänen südäimeline abu vediba mindai vepsläšt tedme kaik edemba.
Olen ozav, miše minun elos oma sebranikad, kudambad eläba erazvuiččiš mirun čogiš.
A minun henges eläb palab tahtpidähtada kel’t meiden rahvahan keskes, pördutada rahvahale kaks’keližut, mitte ei telusta elos, a vaiše avaidab uzid teid, abutab kaita kelid.
Ved’ minä iče-ki olen olnu laps’aigaspäi kaks’keližen, molembad keled oma minun kodikeled!
Minä el’gendaškanzin aigan sirttes, miše tärged om se, ken vedi sindai elotedme, miččed opendajad da sebranikad oliba rindal, midä paniba sinun pähä.
Minä sain parahimid opendajid da sebranikoid elos.
I se om-ki olnu minun sur’ vepsläine oza i armastuz.
Tedan, minun Lena-mamoi loiči minun ozas sigä, taivhas, jogahižen pordon i minutan, sikš ku sebranikoid, kenenke olen radnu ühtes rahvahan eläbzumižen hüvüdeks, kenenke olen puhunu ühthe hil’he vepsän kelen elod libutamižes, olen sanu parahimid.

Зайцева Нина Григорьевна

Мое вепсское счастье

русский
Иногда я удивляюсь, как так получилось, что именно из меня получился исследователь вепсского языка. Ведь если честно сказать, то я выросла не в обычной семье, а в двуязычной, где мама говорила по-русски. Мои сестры везде говорили только по-русски, хоть все по-вепсски понимали. Но у них не было привычки дома говорить по-вепсски. Вот в семье моей бабушки, там все говорили по-вепсски. Моя тетушка Наталья, ее брат дядя Борис тоже красиво говорили на родном языке. Дядя Борис жил в другом городе, сюда только в отпуск приезжал. Но это не мешало ему сохранять язык. Было заметно, как по приезде в родную деревню он с особым вкусом и как-то сладко произносил родные слова, как будто боялся их изо рта выпустить. Когда я выросла и училась уже в институте, дядя Борис чаcто со мной разговаривал о нашем родном языке. Он тоже был филологом, мы с ним выбрали одинаковый жизненный путь. Когда первый год в институте подошел к концу, надо было выбрать тему курсовой работы, чтобы летом собирать языковой материал. Я подошла к моей преподавательнице по диалектологии Татьяне Георгиевне и сказала: "Хотела бы у Вас писать курсовую работу по говорам. Но какие говоры брать: русские говоры или свои говоры?" Татьяна Георгиевна улыбнулась в ответ: "А какой твой "свой" говор"? Ведь тоже русский? Его называют еще северорусским. Разве не так?" - Наш "свой" язык отличается от русского. У нас его называют ičemoi kel’ "свой язык", но мой дядя Борис сказал, что его еще вепсским называют.
- Не может быть! - Везде пишут, что вепсов нет уже, они растворились среди русских. - Я знаю, что такой язык существовал раньше, но он исчез. - А кто же мы тогда? - Скажи-ка что-нибудь на этом твоем "своем" языке, посмотрим. Я стала говорить по-вепсски: "Я - представительница своего народа, живу в деревне Лахта. У нас говорят на своем языке…". Татьяна Георгиевна чуть не подпрыгнула на месте. Пойдем на кафедру истории, покажу тебя там! Может, ваша деревня последняя, где говорят по-вепсски. Так меня "открыли" в моем институте, и я стала тут своеобразной знаменитостью. Поэтому, когда в очередной раз встретилась с дядей Борисом в родной деревне, то нам было, о чем поговорить. - Дядя Борис, расскажи, что ты знаешь о вепсском языке? - А ты знаешь, что твоя мама Лена была учительницей вепсского языка. Бабушка говорила, что она была учительница, но не сказала какого предмета. Я думала, начальных классов. Поэтому бабушка и хотела, чтоб я тоже учительницей стала, когда вырасту. - В 1930-е годы преподавали вепсский язык, и твоя мама учила здесь детей. А я даже был в группе учителей, которые создавали первые учебники вепсского языка в Санкт Петербурге. - А почему ты никогда не рассказывал? - А ты и не спрашивала. Многих, кто работал в этой группе, посадили в тюрьму, из партии исключили. Поэтому я и боялся рассказывать. - А почему, что-то такое крамольное было в учебниках? - Да нет, там много переводов было из русских учебников. А ведь когда стали учебники на своем языке создавать, так как на крыльях летали. Много ездили в поездки по вепсским землям, материал собирали. Я ведь тоже только тогда и узнал, что наш "свой" язык вепсским называется, а наш "свой" народвепсами. А не собираешься ли ты этим заняться? - Я еще не знаю, трудно сказать, как все будет. - Будь все-таки внимательна. Эта работа не из легких, трудностей может быть немало. Знаешь, как тяжело было пережить, когда наши книги сжигали. - Да всегда ведь находятся начальники, которые впереди лошади бегут, рьяные да горячие. Когда сказали в конце 1930-х годов, что не надо увлекаться национализмом, так вот бюрократы тут же все закрыли, а книги даже сжечь решили. Мы ведь сколько людей потеряли, они стали бояться говорить на родном языке. А язык возродитьнелегкое дело. Я верю, что такое больше не повторится. Но ты все-таки смотри, что в жизни выбираешь. В моей жизни какое-то событие или какой-то поступок иногда получают особое значение. И тут тоже, как стало известно в институте, что я вепсянка, все мои работы были посвящены этой теме. Я училась хорошо, хоть из-за денег нелегко было, мама помогать не могла, в колхозе всегда были трудности с деньгами. Все-таки мама сама, да еще две девочки, надо одевать, кормить, учить Помню, как мне надо было поехать на конференцию в Ленинград. Моя любимая Татьяна Георгиевна сказала, что мою тему включили в программу конференции. А у меня сразу в головев чем ехать, сапог нет, а уже холодно, начало зимы. Моя преподавательница узнала откуда-то об этом и говорит: "Пойдем-ка со мной. У меня дело к тебе есть". Отвела меня в магазин и купила мне красивые сапожки, хоть и трудно было их подобрать на мою маленькую ножку. Она же знала, что я люблю музыку, но купить билет на концерт дорого. Однажды слышу: "Верочка, помоги мне. Смотри, купили с мужем билеты на концерт, а к нам родственники из Москвы приехали. Мы же не может их оставить. Возьми кого-нибудь с собой, сходите, пожалуйста". Так было не один раз. Я всегда встречала по жизни очень хороших, сердечных людей, которые мне много помогали, вели меня по вепсской дороге. Никогда не забуду встречи с вологодским писателем Василием Ивановичем Кукоевым. Я знала его имя, он был известным писателем. Но не знала тогда, что и у него вепсские корни. Моя милая Татьяна Георгиевна нашла сведения откуда-то и решила непременно нас познакомить. Василий Иванович был такой довольно высокий ростом, красивый мужчина, хорошо одетый и, как оказалось, умеющий свободно говорить по-вепсски, что для меня было совершенной неожиданностью. И ему тоже интересно было узнать, говорю ли я по-вепсски и насколько хорошо, какие слова знаю. Эта встреча, а также потом и дружба с этим известным человеком были для меня очень важны. Прошло много времени, я уже стала ученым, и мы в институте стали возраждать вепсский язык, создавать новые учебники вепсского языка для школ. Я тогда позвонила Василию Ивановичу. - Василий Иванович, напишите что-то для учебника. - Да как я напишу, я ведь по-русски привык писать. - Но Вы же говорите по-вепсски свободно, были редактором большого словаря говоров вепсского языка. Он сказал, что подумает. На другой день звонит мне и говорит: "Верочка, ничего не получается, трудно писать. Слова из головы теряются. Да еще не хватает прилагательных, а без них текст скучный". - Василий Иванович, если слов не хватает, то Вы придумывайте, у Вас же нормы языка живут в голове на генетическом уровне, да Вы еще писатель. - Да кто на вепсском читать будет? - А Вы пишите, читател и всегда найдутся, я Вам клянусь. И он написал четыре прекрасных рассказа на вепсском языке для учебника второго класса, это сейчас наш золотой фонд. И еще много хороших слов придумал. Одно из нихneglik "ежик" от слова negl "иголка". Оно стало любимым в языке, про него дети в школе больше всего разных рассказов пишут при изучении вепсского языка. Когда такой человек, как Василий Кукоев, талантливый и умный, то и слова получаются такими же. Очень жалко, что он мало писал на вепсском языке, и сейчас его с нами уже нет. Благодаря своему таланту, он мог бы поднять язык на более высокую ступень. Хорошо, что пишущие люди появились, и новое поколение уже подрастает. Они оставят след в истории вепсов. Главноезахотеть это сделать. А в то время, когда я была в институте, даже себе представить не могла, каких результатовв мы можем достичь. А ведь в науку на вепсский язык меня вывела русский диалектолог Татьяна Георгиевна из моего любимого института. Именно она и ее муж, тоже языковед, Вячеслав Александрович, отправили меня по этой вепсской дороге. Я училась хорошо. Я люблю и русский язык, обожаю русскую литературу. Mоя любимая преподавательница нашла информацию, что в Петрозаводске составляют Словарь вепсского языка, причем сведения нашлись совершенно случайно. Они с мужем ездили отдыхать на юг. На одной из остановок поезда Вячеслав Александрович вышел и купил свежие газеты. В газете "Неделя" он прочитал статью о том, что в Петрозаводске составляется диалектный словарь вепсского языка. И этим самым судьба моя была решена Татьяна Георгиевна сделала все возможное, чтобы связать меня со специалистами из Петрозаводска. - Верочка, русский язык исследуют давно и много. А вепсскийэто твой, как ты говорила раньше – "свой язык". Не ждет ли тебя твой "свой язык", чтобы ты стала его исследовать? Когда я уехала в Петрозаводск, то письма Татьяны Георгиевны были мне главной поддержкой. Она приехала даже в Ленинград, где я защищала кандидатскую диссертацию. Ее участие, ее сердечная помощь вели меня по вепсской дороге все дальше. Я счастлива, что у меня есть друзья, которые живут в разных местах моей родины и даже мира. А моя самая большая мечтазадержать родной язык на финно-угорском дереве, заинтересовать им людей, влюбить в него, не дать исчезнуть, возвратить двуязычие. Ведь я сама двуязычная, причем, оба языка для меня родные! Со временем я стала еще больше понимать, насколько важно, кто направляет тебя по жизни, с кем идешь, кто твои учителя и друзья. Я получила лучших учителей и друзей в жизни. Вот это и стало моим вепсским счастьем и любовью. Наверное, моя мама Лена много молилась там, на небе, обо мне, потому что друзей, с которыми мне пришлось заниматься главным делом моей жизни, я получила лучших, именно с ними вместе, как у нас, вепсов, говорят: "я дую на один уголек", и раздуваю этот уголек моего родного языка, чтобы он все горел и горел.