Sem’onov P’otr 
                
        Opastunnuh poigu
        
        
        карельский: ливвиковское наречие
                
Новописьменный ливвиковский
                
      
             Linnaspäi poigu tuli kyläh tuattah luo. Tuattah sanoi: 
 – Nygöi on heinargi, ota haravu da läkkä minule abuh. 
 A poijal ei himoitannuh ruadua, häi sanoi: 
 – Minä opastuin tiedoloih, a kai mužikoin sanat unohtin. Mibo se on haravu? 
 Häi vai lähti pihua myö dai polgi haravale. Se tuigai hänele oččah. Sit häi mustoitti mi on haravu, tartui oččah da sanoi:
 – Kudaibo töhlö lykkäi täh haravan!   
      
            
 
                       
            
            
            Толстой Лев Николаевич
        Учёный сын
    
        русский
    
      
        Сын приехал из города к отцу в деревню. Отец сказал: "Нынче покос, возьми грабли и пойдем, пособи мне". А сыну не хотелось работать, он и говорит: "Я учился наукам, а все мужицкие слова забыл; что такое грабли?" Только он пошел по двору, наступил на грабли; они его ударили в лоб. Тогда он и вспомнил, что такое грабли, хватился за лоб и говорит: "И что за дурак тут грабли бросил!"