Sem’onov P’otr
Meri, jovet da ojat
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Eräs mužikku kiisti toizien kel, ku voibi äijän juvva. Häi sanoi:
– Minä kaiken meren juon.
– Et voi juvva, sanottih toizet mužikat.
– Juon! Išken kihlat tuhanden rubl’ah — kaiken meren juon, sanoi mužikku.
Huondeksel toizet mužikat tuldih hänen luo da sanottih:
– Midäbo, mene juo meri libo anna tuhat rubl’ua!
A häi sanoi:
– Minä otimmos juvva meren dai juon sen. Ga minä en ottanuhes juomah kaikkii jogiloi. Salvakkua jovet da ojat, ku vezi ei valu mereh, sit minä juon meren.
Толстой Лев Николаевич
Море, реки и ручьи
русский
Спорил один мужик с другим, что много выпить может. Он сказал:
– Я всё море выпью.
– А не можешь.
– Выпью! Об заклад! Бьюсь об заклад на тысячу рублей, что всё море выпью.
Наутро пришли к мужику:
– Что ж, иди море пить или давай тысячу рублей!
А он сказал:
– Я брался море выпить и выпью море. Но я рек всех не брался пить. Прудите реки и ручьи, чтоб вода в море не текла, тогда я море выпью