Sem’onov P’otr
Kauppumies da vargahat
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Kaksi ristikanzua tuldih kauppumiehen laukkah ostamah paikkoi.
Kauppumies punaldih ottamah tavarua, kačahtih viiručkahpäi da nägi: yhty paikkua ei ole. Häi azetti niilöi kahtu miesty da sanoi:
– Teis kudaitahto otti paikan.
Yksi mies rubei Jumalan sanoil uskoittamah, ku hänel ei ole paikkua, a toine sežo rubei uskottamah, ku häi ei ottanuh paikkua. Sit kauppumies sanoi:
– Sit työ mollei oletto vargahat. Häi arbai, ku yksi otti da andoi toizele paikan da ečitteli sen vargahan, kudai sanoi, ku ei ottanuh paikkua. Hänel löydi paikan da vedi mollembii vargahii ižändän luo.
Толстой Лев Николаевич
Купец и воры
русский
Зашли два человека в лавку к купцу покупать платки. Купец отвернулся за товаром, взглянул на прилавок и видит – одного платка нет. Купец остановил этих двух людей и говорит:
– Кто-нибудь из вас взял платок.
Один человек стал божиться, что у него платка нет, а второй стал божиться, что он не брал платка. Тогда купец сказал:
– Ну так вы оба воры.
Он догадался, что один взял и передал другому платок, и обыскал того вора, который божился, что не брал платка, и нашёл на нём платок и свёл обоих воров к начальнику.