ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Irina Sotnikova. Sinä i minä

Irina Sotnikova

Sinä i minä

вепсский
Младописьменный вепсский
Kirjoiden tahod ... Ka, muga minä tahtoižin nimitada ičein matkoiden mantedod: matkad suvehe, pionerlagerid, pit’käd armijan ted. Minä lujas hüvin muštan, konz i kus minä lugin sen vai toižen kirjan. Muštan nenid časuid, palahtelusid, vastusiden varastust literaturižiden hengidenke, olgha se kodikaz vai pil’vekaz taho pallištol, vai Mustan meren kül’bendrandal, vai kirjišt kirjpaličiden äjüdenke... Unohtasoiš modod, nimed, kazarmiden da irdoiden sijadused. No lugetud lehtpoled, ristituiden elo-ozad, ristithengen vägi i meletused, miččed čudutoitiba mindaivedäba sijoihe, miččid minä amu jätin. Kirjad, miččed koskiba minun südänt, miččed oliba kävutandas ani hätkennece om se hüvüz’, mitte tegeb elomatkan pit’käks i ozakahaks. Necen polhe minä melitin sil päiväl, konz sinä andoid minei kirjan armastusen polhe.
Elo om miopia... Kaikušti om kaks’meline, argtabaine, no se ei ole paha... Ocastades kauktudehe se ei pidä sur’t znamoičendad necihe, kaiken voib sirttas čuraha, ladida očkad i pakita prostindad. No ei sa muite vastates ristitunke risttel, tundmatomal irdal i eskai kodiezitanhal mända siriči mugoižes-žo hilläs argas kaceges tabates kädes ičeze elo-ozad.
Miččid ihastusid, hüvid londusen hajuid lahjoiči meile lühüd pohjoine keza! Sen-žo ühten aigan täutiba pit’kän pohjoižen keväden lopus sirenin, mecjänišankorvaižiden da kukoinkarangon čomad hajud ezilidnoiden i kezapert’küliden il’mad. Nened duhukahad čomad kazvmusiden hajud toiba heinkukezan nedalin ozad... Völ vähäšt i avaitud iknoihe, mecha tuli aigaline karjalaine sügüz’. Hapanuden lehtišton, babukoiden tahoiden, märgän sumegen da karktoiden soheiniden hajuspäi tacleb säruhu... Pandes kül’bet’ lämhä, todes lačuihe jäšt järvvet, tahtoiše pestas, heitta teväzundad, särud, mitte otab pil’vesižes vihmakahas päiväspäi... Parz’kül’bet’ täutase tomen, pimedan järven da torhen veresen nitun hajuil i lahjoičeb meile muštlotesid kezas.
Eglai sinä pätid tehta järgestusen vanhoiš vanhembiden al’bomiš. Panid fotokuvid kogoidme: XIX voz’sada, XX, XXI... Nene oma must-vauktad host’ud erasiš sijoiš kuvad, miččed oma lujas arvokahad sinei: kartonaižed modkuvad, kanzistorijad, eläbad modod, voded 40, 60, vastused, jubilejad. "A naku om meiden-ki saifoto!". Tuli pasjanselon pitte.
Midä minä varaidan? Oiktudenvastustust, tarbhatomut, kauktut. Varaidan kadotada sidä, midä navedin enamba kaikid mirus. Varaidan mustad iknad, miččen südäimes konz-se seižui mam, hän oli holiš i varasti mindai. Nechesai varaidan necen vauktan siluetan kadomišt... Varaidan kibedoid iznesimatomid kündlid minun armhan sil’miš... I varaidan udes. Varaidan mustad hilläd iknad vanhembiden vižžiruižen pertin katusen al. Äjak kerdad se tegihe vauktaks, konz minä haškahtelin kodipertin künduses päliči. Nece olen minä kaikiden ičein mairhidenke, ilotusidenke i harjenemusidenke, kibuidenke i kahteldusidenke, tuskan da üksjaiželon varaidusenke i sen varaidusenke, miše voin en ehtta tehta sidä, midä mahtan... Minä varaidan kadotada sindai. Varaidan azjoid i oloid, miččed voiba hot’ mučuižeks erigoitta meid, otta minulpäi tahtod olda, tirpta kibud i elon ihastust necil mal...
Päskhaižed meil oma kuti aistad. Ned toba pert’he ozad, kaikuččel kevädel tegeba kuivan heinpezan kezapertin räusthan alle. Libudes katusele vanh kaži Murka tarkašti kacub linduiden rodkundad i kut om tipilišt kažile, rižab linduiden varud, konz tuldes pehmdoil lapoil, tahtoib mureta necidä röunatont ozad kebnan pinäidajan mirunke. Kezal pezas sünduba lindunpoigaižed. Venudes katusen čuhul i holitades päiväižel ičeze karvoid kaži kacub laškas linduižihe, miččed eciba sömäd. Vai mugažo laškas kundleb pordhil vändajan vunukan judud da aidan kohendajiden poigiden paginad... Olgha ei tühjene peza, olgha eläbzub pert’ aigaližel kevädel i hilleneb jäl’gmäižel sügüz’lähtendal. Olgha pördasoiš pezaha katusen alle päskhaižedmeiden hüväd angelad, miččed toba pert’he ozad.
Sinä i Minä. Äi ühtenzoitab meid. Sanas "kanz" peitase äi znamoičendoid. Kanz - nece om pert’, rad, sebranikad, melentartused, lapsed, sinä i minä. Sinä i minä olem matknikad. Ei olent ni üht vot, konz em lähtnuižigoi Karjalan röuniden irdpolile. Nägištim lämid merid i lumesižid mägipäid, miččed hengiba vilul igudel. Kävuim säraidusiš venälaižiš monastiriš, sijoiš, kus oliba tetabad runoilijad i filosofad. Süviden, randatomiden, lujas čomiden järviden randoil ihastuim päiväižen laskendoihe i nouzmihe. I udes pördamoi kodihe. Meile pidab völ el’geta äi, tedištada i nägištada, midä aigemba em homaičenugoi. Meiden edes avaidase tundmatoi, agjatoi kodirand, miččen mecoid da mägid, merid da jogid voib rindatada ristitun hengehe, südäimen puhthudehe, südäinarmastusehe. eläm necil udel vastusel. astum kädeti pidust’ pimedad järved, taigamecan mägipautkedme, habi nägujadme tehudme... Sinä i Minä.

Мошников Олег

Ты и я

русский
Книжкины места Да, именно так я называю географию своих путешествий: поездки на юг, пионерские лагеря, долгие армейские дороги Я поразительно точно помню, где и когда я прочел ту или иную книгу. Помню те часы, переживания, нетерпение встречи с литературными героями, будь-то укромная тенистая поляна, черноморский пляж или полковая библиотека Забываются лица, имена, расположения казарм и улиц. Но прочитанные страницы, людские судьбы, сила человеческого духа и мысли, поразившие менясоздают ощущение близости давно покинутых мною мест Прошедшие через сердце, испытанные неумолимым временем, книгиэто то хорошее и доброе, что может сделать удивительно долгим и счастливым путешествие по жизни... Об этом подумал я в тот день, когда ты протянула мне книгуо любви.

Жизнь миопа... Всегда расплывчата, всегда не собранна и нерешительна, но не плоха... Сталкиваясь с грубостью, хамством и вседозволенностью, не предавая значение этим громким расплывшимся очертаниям, всегда можно отойти в сторону, поправить очки и извиниться. Но...невозможно, случайно встретившись на перекрестке, незнакомой улице и даже в родном дворе, зацепившись портфелями или зонтами, невозможно пройти мимо такого же тихого, застенчивого и близорукого взгляда, поймав за рукусвою судьбу.

Какие восхитительные, радостные запахи природы подарило нам короткое северное лето! Одномоментно, на краю затянувшейся северной весны, захлестнули предместья и пригородные дачные кооперативы удивительные тонкие ароматы заневестившейся до середины лета цветущей сирени, стосковавшихся по долгожданному теплу лесных ландышей, вспыхнувшего застенчивым алым румянцем шиповника. Душистые волны растений создавали ощущение счастья, счастья недели июльского лета... Едва-едва перевалив за его верхушку, в распахнутые форточки, лесные просеки, хмурые дорожные просветы ворвались волны ранней карельской осени. Холодит кожу, пощипывает легко вздымающую грудь настой прелой листвы, грибных урочищ, сырого тумана, горьких болотных трав Растопив баню, наносив в кадки студеной озерной воды, хочется смыть с себя дорожную усталость, колючий озноб пасмурного дождливого дня И дух бревенчатой бани, настоянный на березовых и можжевеловых вениках, пропитанный жаром сосновых досок, смолистых поленьев, окатывает все наше живое, восторженное, трепещущее существо брызгами вспененной белой черемухи, темного грозового озера, росного луга, окутывает банным дымком, еще и еще раз дарит нам всепоглощающее чувство яркого земного счастья.

Вчера ты решила навести порядок в старых родительских альбомах. Раскладывала фотографии по кучкам: 19 век, 20-й, 21-й Черно-белые карточки, потертые на сгибах, хранимые у сердца. Картонные портреты. Семейные истории. Выразительные лица. Сороковые… Шестидесятые… Встречи. Юбилеи. "А вот и наше свадебное фото! Сошелся пасьянсдлиною в жизнь.

Чего я боюсь? Несправедливости, ненужности, хамства. Боюсь потерять то, что люблю больше всего на свете. Боюсь черного окна, в проеме которого когда-то стояла мама, волновалась, ждала. И до сих пор боюсь исчезновения этого чуткого силуэта Боюсь слез в глазах любимой, горючих, невыносимых И снова боюсь. Боюсь черного тихого окна под крышей родительской пятиэтажки. Сколько раз оно озарялось светом, когда я перешагивал через порог родного дома: Это я! Это ясо всеми недостатками, радостями и привычками, хворями и сомнениями, боязнью хандры, одиночества и сознания того, что могу не успеть сделать то, что умею... Я боюсь потерять тебя. Боюсь обстоятельств и состояний, которые могут хоть на мгновение разлучить нас, отнять у меня желания быть, испытывать боль и радость жизни на этой земле

Ласточкиэто наши аисты. Они приносят в дом счастье, каждую весну обживая сухое травяное гнездо под стрехой дачного дома. Старая кошка Мурка, забираясь на крышу, по-кошачьи чувствует опасность мягкой упругой лапкой, опасность разрушить этот легкий пищащий мир безграничного счастья, осторожно присматривает за пернатым семейством. Летом в гнездышке появляются птенцы. Вытянувшись на гребне крыши, нежась на солнце, кошка нехотя бросает томный зажмуренный взгляд на снующих в поисках корма пташек. Или также лениво отвернувшись от гнезда, в пол уха, слушает щебет играющей на крыльце внучки, неспешный разговор, латающих дачный забор, сыновей... Пусть не пустеет гнездо, пусть оживает дом ранней весной и затихает с последним осенним отлетом. Пусть возвращаются в гнездышко под крышей ласточкинаши добрые ангелы, принося в дом счастье.

Ты и я. Многое объединяет нас. Многое, что подразумевает под собой словосемья. Семь я: дом, работа, друзья, увлечения, дети, ты и я. Ты и япутешественники. Не было ни года, когда бы мы не выезжали за пределы Карелии. Увидели теплые моря и дышащие холодной вечностью заснеженные горные вершины. Обходили с благоговейным трепетом места, связанные с пребыванием поэтов и мыслителей, русские монастыри. Были очарованы закатами и восходами глубоких, безбрежных, удивительно красивых озер. И снова…мы возвращаемся домой. Нам еще многое надо познать и увидеть, чего мы раньше не замечали. Перед нами открывается неизведанная, необъятная, былинная, отчая сторона, чьи леса и горы, моря и реки одни-то и могут сравниться с широтой души, чистотой сердца и сокровенностью любви. Мы живем этой новой встречей. Мы пойдем рука об руку вдоль темной озерной воды, по склону таежного кряжа, по еле заметной тропинке Ты и я.