VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Midä minä näin vịstafkal

Midä minä näin vịstafkal

Livvi
Rypushkalitsa
Vie enne voinua minul puwtui kävvä Moskovah.

A sluččiihes se muga.

Meijän kolhozu oli Anuksen rajonas parahembie žiivatoin kačondah näh.

A gu müö hüvin kačoimmo žiivattoi osobenno l’ehmii, ga i saimmo hüvät rezul’tuatat: l’ehmät annettih äijän maidua.

Minun kačottavat l’ehmät annettih suwret udojat i minuw tüöttih Moskovah, kui parastu ruadajua.

Oli kačo kummua Moskovas!

A vie enne Moskovua näin minä äijän int’eresnoidu.

Ved’ ni konzu enne en olluh ajanuh pojezdas.

Se kačo oli minule kummu, gu Lodienois stansien edeh tuli pitkü riädü rowno ku kodiloia ned oldih vagonat.

Ištuimmohes niil’öih vagonoih, a sie ku pertis: lawčat da stolat, voit i muata i süvvä.

Moskovas meidü vastattih da viedih gostinnicah.

A gu sie oli puhtas da kul’turno!

Siepäi meidü joga päiviä gu hüvii načal’niekkoi käwdih mašinoil ottamah.

Muit’e, rawkku, en olluš ni ruohtinnuh pihale mennä: ül’en on Moskovas äijü rahvastu da mašinua.

Vịstafkal jogahižel respublikal oli oma kohtu.

Niidü sаnottih paviljonoikse.

Oligo sie kaikkie!

Ozutettih, kudamal sijua meijän muadu midä kazvaw.


Ül’en olen minä rakas čuajule.

Ga sie tiijustiin, kui čuaju kazvaw.

A mi oli sie fruktoi, engo voi ni mustoittua daže puolii niil’öin nazvanieloi.

Rahvastu oli sie tože kaiken jüttüštü.

Oli moižii, kudamien muas ni konzu ei ole talvie.

Moižet hüö oldih päivittünüöt.

Gu tiijustettih, što minä l’ehmih niškoi küzelin, kerras minuw viettih l’ehmien luo.

Sie oli agronomat, vai kui heidü kučutah, tehniekät, kudamat ül’en točno saneltih l’ehmien kačondah niškoi: äijügo l’ehmäl’e pidäw süöttie heiniä, suwrustu, mittuine tahnuo pidäw olla, štobi sie oliš i late i valgei i lämmin.

Vie kaččelin minä poččiloin elostu.

Mužikku, kudai oli poččiloin kaččoi, oli sellitettü valgieh haluattah.

«No, – minä duwmaičen, – opis vai, mužikkurukku, tulla meijän poččiloin luo valgeis soviskerras sinuw mustakse luajitah

Что я видела на выставке

Russian
Ещё до войны мне удалось побывать в Москве.

А случилось это так.


Наш колхоз в Олонецком районе был лучшим по животноводству.


А так как мы хорошо ухаживали за скотом, особенно за коровами, то и хорошие результаты получали: коровы давали много молока.


Коровы, за которыми я смотрела, давали большие удои, и меня отправили в Москву как лучшую работницу.


Было же чудес в Москве!

А ещё до Москвы я видела много интересного.


Ведь никогда до этого я ещё не ездила на поезде.


Вот для меня было чудо, когда в Лодейном Поле к станции подошёл длинный ряд наподобие домова это были вагоны.


Сели мы в эти вагоны, а там, как в избе: лавки да столы, можешь и спать, и кушать.


В Москве нас встретили и повезли в гостиницу.

А там-то было чисто и культурно.


Оттуда за нами, как за большими начальниками, каждый день приезжали на машинах.


Иначе, дорогой, я не осмелилась бы выйти на улицу: очень уж много в Москве народу да машин.


На выставке каждая республика имела своё место.

Их называли павильонами.


И было же там всего!


Показывали, в каких местах [в оригинале единственное число] нашей страны что растёт.


Уж очень я люблю чай.


Так там я узнала, как чай растёт.


А сколько там было фруктов, даже не могу вспомнить половины их названий.


Люди там были тоже разных национальностей.

Были такие, в стране которых никогда не бывает зимы.


Такие они были загорелые.


Как узнали, что я о коровах расспрашивала, так сразу меня к коровам и провели.

Там были агрономы, или как их называют, техники, которые подробно рассказывали об уходе за коровами: сколько нужно корове сена дать, хлеба, каким должен быть скотный двор, чтобы там был и пол, было светло и тепло.


Ещё я смотрела и на свиней (‘смотрела на жизнь свиней’).

Мужчина, который ухаживал за свиньями, был одет в белый халат.


«Но, – думаю я, – попробуй-ка, мужик дорогой, прийти к нашим свиньям в белом халате, сразу тебя в чёрного превратят».