VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Endine svuad’bo. Hniäzevöi stola

Endine svuad’bo. Hniäzevöi stola

Livvi
Syamozero
Vie on süömine se kesken, ei vie loppieta veruo, a toine stola on varustettu, erinomaine stola neččih, orren ual.

(Minä kudamah taloih miehei menin ga, mustu päčči oli, kolpakkua ewlluh, nogilagi oli, pertih tuldih savut, sih taloih, omah kül’äh miehel menin).

Sit varustettih sih hniäzevöi stola, sih pandih l’eibü, obrazu: se tervehtäjez leibiä nostellah obrazan kel.

Sid meidü sinne seizatettih stolan tuakse, sit tervehtetäh.

Hniäzevöi stola on kui se ga, ottajad dai müödäizet, a kos kui stolan tagan seizotah molodoit, ga sid vai kui brihan čuran heimokundu tervehtetäh, a n’eidizen ei, neidizen ei tervehtetä.

A ku hniäzevöi stola, ga sit kaikin, sid d’engua pannah sih, sid on stolal torielku, sih d’engua pannah.

(Minul osti palt’on, tervehtüz d’engoih pal’to tuli, rubl’ua kolmetostu vie nel’l’ättütostu rubl’ua oli, muga d’engua äijü pandih).

Ga sit tullah kui, sid l’eibiä sidä nostellah, obrazaine piäl on l’eiväl, leibiä nostellah molodoloin piäl: "Hüviä muččoi, hüviä Vas’ua, hüviä molodoloi!" lugietah.


Da sit se l’ähtöw iäreh, molieteh d’umalal, toine i tulow, toine i tulow.

Da vie suudu annetah, sid mäčkütetäh erähäd i, ženihü nevestäl, a nämät, tervehtäjäd nevestäl dai ženihäl, kudai andaw, net se vähembi annetah rahvaz a, n’evestäl da ženihäl pidäw kui huigiedu nähtä, neidizel, oi ezmäine on huigie se, tervehtüs, tervehtäjes.


Semmoizet svuad’bad endizet oldih, kar’elskoit svuad’bad.

Heimokundu, kudamad ollah lähembäizet, a tajembaizet, ei muga kävvä, nostellah l’eibiä da: "Olgua tervehennü, molodoid molodoinnu da el’äkkiä hüvin, – lugietah, – da elaigu anna roih ozakas, hüvä iel’l’eh päi da", - sidä lugietah da sid l’eibiä nostellah da iäre l’ähtietäh.

Venčal l’ähtijes ku šuoritetah villaizih sobih, kel villaized on, libo kel, šulkut, se, šulkuloih ei šuorita kois, a villaizih, villaizih šuoritah kois, meil ku oli venčal ajandu, kačo, virstua kaksitostu, tänne Vuoht’ärveh pidi ajua, ga üksikai kois šuoriimmo müö.

No sid i, niiz olemmo, kuni hniäzevöi stola se proijiw, ga niiz olimmo, niiz venčusovis.

A hniäzevöidü stolua sidä vaiku erähil oli, vähä oli niidü, muga tervehtettih stolan tagan: l’eibiä nostellah piäl, obrazaine l’eivän piäl, da l’eibiä nostellah da.

Ezmäi kuin venčäl päi tulet, sit süötetäh-d’uotetah, sid otetah piädü luadie.


Piädü luadie otetah aittah, istutetah, nellikkö pannah (enne oli nellikkö, neče vil’l’oin mierättävü) kumalleh, sih istutetah ženihü, nelliköl, n’evesta üskäh, müö muga istuimmo, brihan polvil istuin.

Sit kassu on, kačo, n’eidizel ühtel kasal tukat ollah, sit kassu eroitetah nenga, kaksi kassua pl’etitäh, čepču ommeltu ruskiedu kumakkua, kaksi kassua pl’etitäh, čepčü piäh pannah, valmehekse azetetah piäh, sinä vai istu ženihäl üskäs.


Pannah čepčü piäh, a sit paikku piäh pannah tänne, kel ewle kahtu šulkustu paikkua ga, villaine paikku sivotah piäh, a šulkuine paikku ujoikse täh nenga.


Vietetäh, ženihü viettäw nenga područku.

Tuled vai ukses päi, kumardellakseh pidäw kai neče lat’e, hil’l’aizeh tulla, a kui täs čuras stukočitah, stukočitah, kirrutah: "Teriämbi, teriämbi, teriämbi, hüviä muččoi, hüviä molodoloi!"

Sit tulet vai kui, keskilattiel tänne, sit piä avatah neče, ukon tuatto, buat’ušku, piirain ajeluz värtinäine, sen ottaw, n’okkaizeh, zavodiw nenga punuo n’okas, n’okas päi punow, sit punow kaiken nenga, paikan sen tänne punow, piän avuaw, sit ženihü ümbäri punow n’evestiä da suudu annetah da sid i buat’ušku se iäre l’ähtöw.

Sid muut kävväh sih tervehtämäh, kui hniäzevöi stola konzu on se ga, sid müödäizet i ottajat tervehtetäh, da d’engua pannah stolan tuakse (stola on orren ual).


Miän oli, minä kunne miehel menin ga, mustu päčči, pertih tuldih savut.

Orren ual pannah.

Sit kui piä avatah, sit ku kolotittih, ken milgi: ken pärejil, ken kaluloil, ken mil.


Vas’a se näid vahnu briha, a se oli briha slavutnoi.

Ezmäi oli saldatannu, saldattu oli.

Saldatannu päi kui tuli (saldattannu sluuži onnuako viizi vuottu Piit’eriz häi, Pit’eris sluuži).

Sit hätken aigua brihasti i ei smietittü ni naindua, sanottih: "Ofon’an Vas’a ei nai, vanhu briha".

A minä ku rubein menemäh miehel ga havaičui, pidäw naija!

Sit sidä periä sit kolotittih, kai nogie pakui d’oga sija täwzi pertih, rahvahal piäl, muga kolotittih, da sit se tervehtüs proiji da sit süömäh da d’uomah stolan tuakse.

Старинная карельская свадьба. Князевой стол

Russian
Ещё есть не закончили, не закончен обед, а другой стол, особый, уже накрыт под варонцом.

(В том доме, в который я вышла замуж, печка топилась по-чёрному, потолок закопчёный был; в свою деревню я вышла замуж).

На этом месте накрыли князевой стол, положили хлеб и икону: при поздравлении хлеб с иконой поднимают.

Мы встали за стол, потом нас начали поздравлять.

При князевом столе поздравляют и провожающие, и берущие, а обычно, когда молодые стоят просто за столом, поздравляет их лишь родня со стороны жениха, а [родня] невесты не поздравляет.

Когда же князевой стол, тогда поздравляют все и деньги кладут: лежит тарелка, на неё кладут деньги.

(Мне [муж] купил пальто, поздравительных денег на пальто набралось; рублей тринадцать, даже больше тринадцати рублей было, так много положили денег).

Как подойдут поздравлять, приподнимают хлеб, а икона на хлебе, поднимают хлеб над молодыми: "Хороша молода, хорош Вася, хороши молодые!" приговаривают.

Потом отходят молиться Богу, подходит другой.

Да некоторые ещё целуют, чмокают, жених невесту целует, а эти, поздравляющие, которые дарят, [целуют] жениха и невесту (свадебники теперь меньше дарят), а жениху и невесте столько стыда надо перетерпеть, для девушки первый стыдэто поздравление.

Такие были раньше свадьбы, карельские свадьбы.

Родня, которая поближе, подходит, а дальняя нет; поднимают хлеб и [желают]: "Будьте здоровы, молодые молодыми, да живите хорошо, да пусть жизнь будет счастливая", – приговаривают, поднимают хлеб и уходят.

Прежде чем отправиться венчаться, наряжаются в шерстяные одежды, если у кого есть, а в шелка, в шёлковое дома не одеваются, в шерстяное: ведь надо было венчаться ехать за двенадцать вёрст, сюда, в Вохтозеро, надо было ехать, а всё равно мы дома нарядились.

Вот в этих нарядах и остаёмся, в чём венчались, пока не пройдёт князевой стол.

А князевой стол лишь у некоторых был, мало кого так поздравляли: поднимают хлеб над [молодыми], а на хлебе иконка.

Как с венчания приедешь, первым делом накормят и напоят, а потом берут [невесту] "голову прибирать".

"Голову прибирать" берут в чулан, сажают, мерку (раньше была такая хлебная мерка) переворачивают вверх дном, на мерку сажают жениха, невесту на его колени; мы так сидели, я на коленях у парня сидела.

У девушки коса, волосы у девушки в одну косу заплетены; косу эту разделяют вот так, заплетут волосы в две косы; повойник (‘чепчю’), сшитый из красного кумача, надевают на голову, наготово наденут на голову, ты лишь сиди на коленях у жениха.

Наденут повойник на голову, затем сверху завяжут платок, если у кого нет двух шёлковых платков, завяжут шерстяной, а шёлковым платком прикрывают вот так глаза.

Ведут [в избу], жених ведёт вот так, под ручку.

Только войдёшь в двери, надо идти тихонько и кланяться всё время; а с этой стороны так стучат, так стучат и кричат: "Быстрее, быстрее, быстрее, хороша молода, хороши молодые!"

Как только дойдёшь до середины избы, лицо (‘голову’) открывают; батюшка, отец мужа, берёт за конец скалку, начинает с конца вот так мотать, с конца наматывает, весь платок вот так намотает: открывает лицо, а жених поворачивает невесту вокруг, целуются, и батюшка уходит.

Потом другие подходят поздравлять, если устроен князевой стол, поздравляют и провожатые и со стороны жениха и кладут деньги на стол (стол стоит под воронцом).

У нас, куда я вышла замуж, печь топилась по-чёрному, дым шёл в избу.

Ставят [стол] под воронец.

Как откроют лицо [невесты], и как начнут колотить, кто чем: кто лучинами, кто растопками, кто чем.

Видишь ли, Василий парень был старый, но известный.

Сначала солдатом был.

В армии служил, однако, пять лет, в Питере служил.

А потом, как пришёл из армии, долго холостяжил, даже не думали, что женится, говорили, что Вася Офонин не женится, старый холостяк.

А как стала я выходить замуж, очнулся: надо жениться!

Потому так и колотили, даже сажи насыпалось по всей избе, прямо на людей, так колотили; а потом прошло поздравление, и снова за стол есть и пить [сели].