Joannan ezmäine kirjeine (2:1-6). Iisus Hristos om grähkhižiden polestai
вепсский
Младописьменный вепсский
1Armhad lapsed! Kirjutan necen teile, miše tö et tegiži grähkid. A ku ken tegeb grähkid, ka meil om Tatan edes Polestai, Iisus Hristos, Tozioiged.
2Hän om žertvmaksmine meiden grähkiš, i maksab ei vaiše meiden grähkiš, a kaiken mirun mehiden grähkiš.
3Ka kut mö voim tedištada, tundem-ik Iisusad? Mö tundem händast, ku eläm hänen käsköiden mödhe.
4Ken sanub, miše tundeb Iisusan, a iče ei elä hänen käsköiden mödhe, ka hän om kelastai, i hänes ei ole tot.
5No ken kundleb hänen sanad, ka hänes Jumalan armastuz tozi-ki om täudnus. I sišpäi mö tedam, miše mö olem hänes.
6Sille, ken sanub, miše püžub Iisusas Hristosas, pidab eläda muga, kut eli hän.
Первое послание Иоанна (2:1-6)
русский
1Дети мои! сие пишу вам, чтобы вы не согрешали; а если бы кто согрешил, то мы имеем ходатая пред Отцем, Иисуса Христа, праведника;
2Он есть умилостивление за грехи наши, и не только за наши, но и за грехи всего мира.
3А что мы познали Его, узнаём из того, что соблюдаем Его заповеди.
4Кто говорит: `я познал Его', но заповедей Его не соблюдает, тот лжец, и нет в нем истины;
5а кто соблюдает слово Его, в том истинно любовь Божия совершилась: из сего узнаём, что мы в Нем.
6Кто говорит, что пребывает в Нем, тот должен поступать так, как Он поступал.