ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Kui minä kirjah opastuin

Kui minä kirjah opastuin

карельский: ливвиковское наречие
Рыпушкальский
Nügöi minä maltan potpiššiekseh dai gaziettua vie luven, a vähäštü enämbän kümmendü vuottu sid minä kirjas en el’l’endännüh nimidä.

En minä üksin olluh kirjatoi.

Meijän hierus pošti kai minun igähižet akat ei maltettu kirjah, vai nuorembat vähäžel el’l’endettih.

Tottu sanua, ga ei mikse ni pidännüh meile akoile kirju endižih aigoih.

Koiš päčin ies da pellol maltoimmo i kirjattah ruadua.

Revol’ucien jäl’l’es mužikat meijän ruvettih gaziettoi da kniigoi lugemah, ken maltoi, a akois pošti niken ei lugie maltannuh.

Ruvettih meidü opastamah kirjah.

Linnaspäi äijü učiit’el’ua kävüi ga ei meidü äijäl ni himoitannuh opastua dai učit’el’at moižet puwtuttih, što ei heil’e olluh int’eresno meidü tolkuttomii opastua.

Ühten sügüzün tuli meijän lapsii opastamah školah uwzi učit’el’ničču.

Nuori oli, ga ül’en ravei.

Ronos hänel’e sanottih, što meijän hierun akat ül’en ollah pahat opastumah.

Häi otti nagruskakse opastua meijät kirjah.

N’edälis kaksi kerdua kävüi häi meidü školah ajelemah.

Ei kaččonnuh, mittuine siä: tuhul dai tuwčal, vihmal tašši häi meidü opastumah.

Dai meil’e jo rodih int’eresnoimbi, ei häi aiven meidü bukvaris luvettannuh, häi toi gaziettoi, kniigoi da iče lugi meil’e.

Talves müö kai opastuimmo kuda kui lugemah, kirjuttamah da čotaimah.

Sit jo maltoimmo iče potpiskan panna.

Anukses pečataijah gažiettua – «kolhozniekku».

Int’eresno on lugie gažietas toižien kolhozoin dieloloi.

Minä sid kävüin toiči kinoh dai spektakliloil’e.

Nügöi minä ruan ogorodnois briguadas i kirju äijän avvuttaw.

Ühtes luvemmo kniigoi, kui parembi kazvaš ovoššat.

Pidäw sanuo, što kniigu pravvan sanow.

Как я научилась грамоте

русский
Теперь я умею подписываться, даже газету читаю, немногим более десяти лет тому назад в грамоте я ничего не понимала.

Не одна я была неграмотной в нашей деревне.


Почти все [жители] моего возраста были неграмотные; только те, кто помоложе, немного понимали.


Правду сказать, так нам, женщинам, в прежнее время ни к чему и была грамота.


Дома возле печки да на поле умели и без грамоты работать.


После революции мужики наши стали читать газеты да книги, кто умел [читать], а из женщин никто почти не умел читать.

Стали нас учить грамоте.


Из города [Олонца] много учителей приходило, так нам не очень сильно и хотелось учиться, да и учителя такие попадались, что им не было интересно учить нас, бестолковых.


Однажды осенью (‘в одну из осеней’) пришла в нашу школу учить детей новая учительница.

Молодая была, но очень бойкая.


В РОНО ей сказали, что бабы нашей деревни очень трудно поддаются учёбе.


Она взяла себе в качестве нагрузки научить нас грамоте.

Два раза в неделю ходила она нас приглашать в школу.


Она не смотрела, какая погода: в пургу и в дождь она нас тащила в школу учиться.


Да и нам уже стало интереснее: она не всё время нас заставляла читать по букварю, она приносила нам газеты, книги, да и сама читала для нас.


За зиму мы все научились уже кое-как читать, писать да задачи решать.

Тогда умели уже сами подписываться (‘поставить подпись’).


В Олонце печатают газету «Колхозник».


Интересно читать из газеты о делах других колхозов.


В то время я иногда ходила в кино и на спектакли.


Теперь я работаю в бригаде огородниц, и грамота мне помогает много.

Сообща читаем книги, как лучше выращивать овощи.


Надо сказать, что книга говорит правду.