SÄ. VODEN AIGAD. Vepsläižed muštatišed
        
        
        вепсский
                
      
             Keza tal’veks radab, a tal’v kezaks. 
 
 Vihmub – ka ed kel’dä, i vihmda ed käske. 
 
 Sä heinäd paneb. 
 
 Kezal kaikutte kuzhaine pästab öks. 
 
 Kevädel – päiv, a sügüzel nedal’. 
 
 Midä kevädel semendad, sidä sügüzel rahnod. 
 
 Kevädel vihm kazvatab, sügüzel vihm kadotab. 
 
 Lunt pandes nägub, a heittes ei nägu. 
 
 Uz’ lumi tuli tošt otmaha. 
 
 Kus om lumi, sigä jäl’ged. 
 
 Päiv – kezahapäi, a sä tal’vhepäi. 
 
 Raštvad ajaba rachal – lihalač sel’gäs, maidlač kormas. 
 
 Sügüzel ö pimed, tal’vel päiv om must. 
 
 Vilu om tal’v, ka läm keza. 
 
 Tal’vedme nägub keza. 
 
 Vilu semnen kazvatab, a läm’ teran tegeb. 
 
 Döl döldab i jäl’ged katab. 
 
 Kurged lendaba, vilu linneb. 
 
 Keväzline jä manitab. 
 
 Ken kastab – se i kuivatab. 
 
 Udele kudmaižele uded säd-ki. 
 
 Miklanpei mäni, tal’v zavodiše. 
 
 Kuhl’az – pöudole, tohuz stolale. 
 
 Kuverz’ om vozid, ka severz’ i kezoid. 
 
 Üksjeižel tütrel om ühesa vävüd, a päiväl om ühesa säd. 
 
 Nügüd’ kaks’ hämärad oma ühtes. 
 
 Jevdokijoš lunt paneb koiran kortte, a ol’gut ei kata. 
 
 Sügüzel ahav puhub lämäks, a kevädel – viluks. 
 
 Meiden pertid sänke ei ridelkoi.  
      
            
 
                       
            
            
            
        ПОГОДА. ВРЕМЕНА ГОДА. Вепсские пословицы и поговорки
    
        русский
    
      
        Лето работает на зиму, а зима – на лето. 
 
 Дождь идёт – не запретишь, и дождить не велишь. 
 
 Погода сено заготавливает. 
 
 Летом каждая ёлочка пустит переночевать. 
 
 Весной день, а осенью неделя. 
 
 Что весной посадишь, то осенью пожнёшь. 
 
 Весенний дождь растит, осенний гноит. 
 
 Как снег идёт видно, а как тает не видно. 
 
 Свежий снег пришёл прежний забрать. 
 
 Где снег, там и следы. 
 
 День к лету, а погода к зиме. 
 
 Рождество едет верхом на лошади – кадушка с мясом за спиной, кадушка с молоком на коленях. 
 
 Осенью ночь темна, зимой день сумрачен. 
 
 Холодная зима, тогда теплое лето. 
 
 По зиме видно лето. 
 
 Холод семя растит, а тепло налив колоса даёт. 
 
 Ветер дует и следы заметает. 
 
 Журавли летят, холод придёт. 
 
 Весенний лёд обманчив. 
 
 Кто намочит – тот и высушит. 
 
 На новую луну новая погода. 
 
 Николин день прошёл, зима началась. 
 
 Суслон (бабка) на поле, свечу на стол. 
 
 Сколько годов, столько и лета. 
 
 У единственной дочери девять зятьёв, а на дню девять погод (о капризности человека и об изменчивости погоды). 
 
 Теперь двое сумерек вместе (поздней осенью). 
 
 На Евдокию снег выпадет высотой с собаку, а соломинку не закроет. 
 
 Осенью ветер дует к теплу, а весной к холоду. 
 
 Наши дома с погодой не спорят.