ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Maidod ostelimme Pozdnihas

Maidod ostelimme Pozdnihas

карельский: людиковское наречие
Южнолюдиковский (святозерский)
Eno mändüi lapsele maido pidäu.

Kač, kun’ ej olnu ščotovodannu da kai, ka kus suat: ei pandu ni vous’o ni kozam, maidot.

A siit oli precedat’el’, siid müö precedat’el’ale sanuoimme, što meile pidäu lapsele maidot.

Šolgale käski.

Sig oli, müödih sigä starikad ol’d’ih vahne ukko da akke.

Kaksi kilometrit kolmatte kävüimme d’ogem müödäh sinnä Šolgakse kirguttih.

Kodit tožo suuret, ulähäižed, alahaižed ned sigä ni midä mänet perttih k opät’ ordet pandu madalaižed da tožo pl’et’onkat.

Nu, ka siit hüö maidot pandih, em mušta nu hot’ kalleheli ka kui litr otettih.

Pandah litre, da siid meile lapsele rodih kahteks päikse.

Opät i kävümme, ligal šmötkütämme sinnä maidoh lapselе.

Siid ühten kieran neičükke meil’ kaduoi Val’a, a tuattah oli kartofeit kaivamas peldol.

Tüöndimme maidoh tännä vie toižeh, Pozdnihah, sinnä kävüi maidoh, külä se Poznihakse kirguttih.

Kozammaidot kouz ielo ka ottelemmas.

Neičükke mäni sinnä vai ištuu da ištuu, ištuu da ištuu.

A müö ečimme - maidod ei ole.

Siit müö davai eččidä, d’o mänimme Šolgale sinnä pimedäs, sent’abr’al: ”Oi, sanou, ei kävünü meile neičükke?”

Ka müö d’o ečimme d’ogiranduoid müöti dai d’ärviranduoid müöti, eig ole neičükke männü vedeh, eigoni midä.

Sig ol’d’ih vie akuirovannuoit solomenskuoit, häi ištuu sigä leibät paštetah, häi vai ištuu: eigo leibät palašte andeta.

Ištuu da vai ištuu, eigo maidot küzü, čuassut kümmene s’ent’abr’al pimei.

Tuattah d’o tuli iäres sanou: ”Tüö kunna neičukän panit?

Ka neič sanou, ku min neičükäl’e liennette azunu, siit, sanou, sinnä kai iče löwdütte d’älgeh”.

Siid müö vahnemban tüttären ker, Anni-tüttären ker lähtimme eččimäh, , müö d’o emmetiedä kunna mändä pidäu.

Astuu hüsettäu kujod müöti, pimedäs, astuu ligas, kirgumme: ” Val’a, sinäg olet?”.

- ”Ka ištuin, sanou, solomenskuoid leibät paštettih sanou sigä, ka kačuoin, sanou, eigo leibäd andeta mille palašte”.

Vot mugošte, miitutte elaigad elin.

Молоко мы покупали в Позднихе

русский
Ребенку нужно молоко.

Пока муж не работал счетоводом, так сразу по приезде где достанешь: не продавали никакого молока, даже козьего.

А там был председатель, мы и сказали председателю, что для ребенка нам нужно молоко.

Он велел сходить в Шолгу.

В одном доме, там жили только пожилые муж да жена, они продавали молоко.

Два-три километра ходили мы по берегу реки в деревню, которую называли Шолга.

Дома были большие, верхний и нижний этажи, воронцы приделаны низенькие, на них плетенки.

Они молоко продавали, не помню, сколько за литр брали.


Продадут литрребенку хватает на два дня.

Когда кончится, опять мы сходим, по грязи бредем за молоком для ребенка.

Однажды у нас дочь Валя потерялась, а отец был в поле на копке картофеля.

Девочку послали за молоком в Поздниху, так деревня называласьПоздниха.

Когда (коровьего) молока не доставали, то брали козье.

Девочка пошла туда, и только сидит да сидит, сидит да сидит там.

А мы ищеммолока нет.

Мы давай искать, уже сходили в Шолгу, в темноте, в сентябре: «Ой, не приходила к вам девочка?».

Мы уже ищем, по берегам реки да озера; не упала ли девочка в воду.

Там еще были эвакуированные, соломенские, она сидит у них, там хлеб пекут, она только сидит: не дадут ли хлеба кусочка.

Она сидит да сидит и молока не спрашивает, а десять часов вечера, сентябрь, темно.

Отец уже вернулся, спрашивает: «Вы куда девочку дели?

Если что с девочкой случилось, тогда туда следом сами все уйдете».


Мы со старшей дочкой Аней пошли искать, а мы уже не знаем, куда надо идти.

Слышим, шлепает кто-то по проселку в темноте, идет по грязи, а мы кричим: «Валя, ты ли это?».

– «Ой, засиделась, соломенские хлеб пекли там, смотрела, не дадут ли хлеба мне кусочка».

Вот как жить приходилось.