Marfa i Maria
        
        
        вепсский
                
      
             38Iisus astui edeleze ičeze openikoidenke i tuli ühthe külähä. Sigä eraz naine, kudamban nimi oli Marfa, kucui händast adivoihe. 39Marfal oli sizar, Maria. Hän ištuihe Iisusan jaugoihe i kundli hänen paginad. 
 
 40Marfal oli äi radod adivoičetades, hän tuli i sanui: «Ižand, ed-ik näge, miše minun sizar ei abuta minei adivoičetada? Käske hänele abutada minei.» 
 
 41Iisus sanui hänele: «Marfa, Marfa, sinä rigehtid i holdud äjiš azjoiš. 42A tarbhaine azj om vaiše üks’. Maria valiči hüvän ozan, sidä hänel niken ei anasta.»  
      
            
 
                       
            
            
            
        Лука 10:38-42
    
        русский
    
      
        38 В продолжение пути их пришел Он в одно селение; здесь женщина, именем Марфа, приняла Его в дом свой; 39 у неё была сестра, именем Мария, которая села у ног Иисуса и слушала слово Его. 
 
 40 Марфа же заботилась о большом угощении и, подойдя, сказала: Господи! или Тебе нужды нет, что сестра моя одну меня оставила служить? скажи ей, чтобы помогла мне. 
 
 41 Иисус же сказал ей в ответ: Марфа! Марфа! ты заботишься и суетишься о многом, 42 а одно только нужно; Мария же избрала благую часть, которая не отнимется у неё.