ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Bauhu merel

Bauhu merel

карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
13 Nouzi pieni suvituuli, i merimiehet duumaittih: se nygöi täh i pidi. Nostettih juakkuri da matkattih ihan lähäl Kritan randua.

14 Kodvazen peräs suaren yli kahahtih kova tuuli, sidä sanotah vie koilline tuuli.

15 Se tuuli tembai laivan omah valdah, i ku laivu ei voinnuh mennä vastutuuleh, annoimmo sille oman vallan da heityimmö tuulele kanneltavakse.

16 Konzu piäzimmö tyynembäh kohtah Kauda-suaren tuakse, suuren gor՚anke meil puutui suaha käzih laivan peräh sivottu veneh.

17 Konzu veneh oli nostettu laivah, merimiehet sivottih laivas ymbäri nuorat, ku se ei levies. Hyö varattih, laivu puuttuu Sirtan madalikole, sendäh lykättih ajojuakkuri mereh i muga ajelendu jatkui.

18 Gu tuulen bauhu riehkii laivua, merimiehet tossupiänny ruvettih lykkimäh mereh vedämizii. 19 Kolmandennu päivänny hyö omil käzil lykittih mereh laivan vehkehet.

20 Gu äijän päiviä ei nägynyh ni päivästy, ni tiähtii taivahas da kova bauhu ei alevunnuh, niken meis ei uskonuh, piäzöy hengih.

21 Rahvas oldih syömättäh jo äijän päiviä. Sit Puavil nouzi heijän keskes da sanoi: "Teile, miehet, pideli kuulta minun sana da ei lähtie Kritalpäi, sit teil ei ollus nengomii ozattomuksii da elon kaduomizii.

22 A nygöi kehitän teidy pyzymäh lujannu, niken teis ei menetä hengie, vai laivu uppuou.

23 Mennyt yön, näit, minun rinnal seizoi Jumalan anheli, Hänen, kudaman oma minä olen da kudamale minä sluužin. 24 Anheli sanoi minule: "Puavil, älä varua. Sinä vie roittos seizomah keisarin ies, i Jumal omas hyvyös piästäy i kaikkii sinunke matkuajii hengih".

25 Sendäh, miehet, älgiä varakkua! Minä pien nad՚oužan Jumalah, gu roih muga, kui minule sanottih.

26 Meidy vie lykkiäy kudamaletahto suarele".

27 Tuli n՚ellästostu , a allot vai kanneltih meidy Adrian merel. Nenga puolen yön aigua merimiehet arvattih: nygöi lähenemmö muadu. 28 I konzu hyö miärättih meren syvys, se oli kaksikymmen syldy. A vähän matkan mendyy, konzu miärättih uvvessah, oli jo viizitostu syldy.

29 Hyö varattih, ku laivua ei taikkuas kivilöih, sikse lykättih peräspäi vedeh n՚elli juakkurii da molittihes, gu tulis valgei.

30 Merimiehet opittih pajeta iäre laivaspäi, heitettih veneh aldoloile, buitegu tahtottih laivan n՚okas lykätä vedeh juakkurit. 31 No Puavil sanoi suanpiälliköle da saldatoile: "Ku nämä miehet ei jiädäne laivah, työ etto voi jiäjä hengih".

32 Sit saldatat leikattih venehen nuorat da piästettih se välläle.

33 Vähästy enne päivännouzuu Puavil kehitti kaikkii syömäh. "Tänäpäi on n՚ellästostu päivy, ku oletto vuottanuh pöllästyksis da syömättäh, murun suuh talumattah.

34 Sikse kehitän teidy syömäh. Se teile pidäy, ku piästä hengih. Nikel teis ei paku piäs ni yksi tukku".

35 Sen sanottuu, Puavil otti leivän, kiitti Jumalua kaikkien aigah, lohkai sen da rubei syömäh.

36 Kaikin rohkevuttih da ruvettih syömäh.

37 (Meidy oli laivas kaikkiedah kaksisadua seiččiekymmen kuuzi hengie).

38 Konzu kaikin syödih kylläl, merimiehet allettih kebjendiä laivua, lykittih vil՚l՚at mereh.

39 Päivän nostuu hyö ei tunnustettu ies olijua muadu, vai nähtih lahti, kudamas oli peskurandu. Hyö sovittih ohjata laivu sinne, ku voinnou.

40 Merimiehet leikattih juakkurinuorat da jätettih juakkurit mereh, hyö piästettih perämelat nuoris, nostettih n՚okkupurjeh tuuleh da ohjattih laivu randahpäi.

41 No hyö puututtih peskumadalikole da annettih laivale karahtuakseh sih. Laivan n՚okku tartui meren pohjah da azetui, a perä rubei murenemah, ku allot sidä perrettih.

42 Saldatat tahtottih tappua kiiniolijoi, ku niken heis ei piäzis pagoh uidajen.

43 A suanpiällikkö tahtoi piästiä Puavilua i azetti heidy. Häi käski kaikile, ket maltetah uidua, hypätä enzimäzikse vedeh da uidua randah. 44 A dostaliloil pidi piästä randah kel lavvoin vuoh, kel mintahto muun vuoh, midä jäi laivas. Muga kaikin piästih randah.

Деяния апостолов 27:13-44

русский
13 Подул южный ветер, и они, подумав, что уже получили желаемое, отправились, и поплыли поблизости Крита.

14 Но скоро поднялся против него ветер бурный, называемый эвроклидон.

15 Корабль схватило так, что он не мог противиться ветру, и мы носились, отдавшись волнам.

16 И, набежав на один островок, называемый Кла́вдой, мы едва могли удержать лодку.

17 Подняв ее, стали употреблять пособия и обвязывать корабль; боясь же, чтобы не сесть на мель, спустили парус и таким образом носились.

18 На другой день, по причине сильного обуревания, начали выбрасывать груз, 19 а на третий мы своими руками побросали с корабля вещи.

20 Но как многие дни не видно было ни солнца, ни звезд и продолжалась немалая буря, то наконец исчезала всякая надежда к нашему спасению.

21 И как долго не ели, то Павел, став посреди них, сказал: мужи! надлежало послушаться меня и не отходить от Крита, чем и избежали бы сих затруднений и вреда.

22 Теперь же убеждаю вас ободриться, потому что ни одна душа из вас не погибнет, а только корабль.

23 Ибо Ангел Бога, Которому принадлежу я и Которому служу, явился мне в эту ночь 24 и сказал: "не бойся, Павел! тебе должно предстать пред кесаря, и вот, Бог даровал тебе всех плывущих с тобою".

25 Посему ободритесь, мужи, ибо я верю Богу, что будет так, как мне сказано.

26 Нам должно быть выброшенными на какой-нибудь остров.

27 В четырнадцатую ночь, как мы носимы были в Адриатическом море, около полуночи корабельщики стали догадываться, что приближаются к какой-то земле, 28 и, вымерив глубину, нашли двадцать сажен; потом на небольшом расстоянии, вымерив опять, нашли пятнадцать сажен.

29 Опасаясь, чтобы не попасть на каменистые места, бросили с кормы четыре якоря, и ожидали дня.

30 Когда же корабельщики хотели бежать с корабля и спускали на море лодку, делая вид, будто хотят бросить якоря с носа, 31 Павел сказал сотнику и воинам: если они не останутся на корабле, то вы не можете спастись.

32 Тогда воины отсекли веревки у лодки, и она упала.

33 Перед наступлением дня Павел уговаривал всех принять пищу, говоря: сегодня четырнадцатый день, как вы, в ожидании, остаетесь без пищи, не вкушая ничего.

34 Потому прошу вас принять пищу: это послужит к сохранению вашей жизни; ибо ни у кого из вас не пропадет волос с головы.

35 Сказав это и взяв хлеб, он возблагодарил Бога перед всеми и, разломив, начал есть.

36 Тогда все ободрились и также приняли пищу.

37 Было же всех нас на корабле двести семьдесят шесть душ.

38 Насытившись же пищею, стали облегчать корабль, выкидывая пшеницу в море.

39 Когда настал день, земли не узнавали, а усмотрели только некоторый залив, имеющий отлогий берег, к которому и решились, если можно, пристать с кораблем.

40 И, подняв якоря, пошли по морю и, развязав рули и подняв малый парус по ветру, держали к берегу.

41 Попали на косу, и корабль сел на мель. Нос увяз и остался недвижим, а корма разбивалась силою волн.

42 Воины согласились было умертвить узников, чтобы кто-нибудь, выплыв, не убежал.

43 Но сотник, желая спасти Павла, удержал их от сего намерения, и велел умеющим плавать первым броситься и выйти на землю, 44 прочим же спасаться кому на досках, а кому на чем-нибудь от корабля; и таким образом все спаслись на землю.