Iisus armahtab grähkhišt akad
        
        
        вепсский
                
      
             1No Iisus mäni Voipunmägele. 
 
 2Aigoiš homendesel Iisus möst tuli pühäkodihe. Hänenno kerazihe äi rahvast, i hän ištuihe i openzi heid. 
 
 3Siloi käskištonopendajad i farisejad toiba hänennoks akan, kudamb tabatihe, konz hän magazi verhan mužikanke. Hö seižutiba händast keskele 4i sanuiba Iisusale: "Opendai, nece ak tabatihe, konz hän magazi verhan mužikanke. 5Moisei käski meile tacelta mugomihe kivil surmhasai. Midä sinä sanud?" 
 
 6Hö pagižiba muga, miše kodvda Iisusad i miše mil-ni väritada händast. No Iisus kumarzihe i kirjuti sormel maha kacmata heihe. 
 
 7I ku hö hätken küzeliba händast, hän oigenzihe i sanui: "Se teišpäi, ken om grähkätoi, ezmäine tackaha hänehe kivi." 
 
 8Hän kumarzihe möst i kirjutaškanzi maha. 
 
 9Kulištades Iisusan sanad hö lähteškanziba toine toižen jäl’ghe, vanhembišpäi jäl’gmäižehesai, sikš ku südäimes hö teziba, miše oma grähkhižed. Sinna jäi vaiše Iisus i keskel seižui ak. 
 
 10Iisus lendi pän i ku ei nägištand nikeda, vaiše akan, ka küzui: "Naine, kus oma sinun väritajad? Ei-ik niken sudind sindai?" 
 
 11"Niken, hüvä mez’", ak sanui. Iisus sanui: "Minä-ki en sudiškande. Mäne, ala tege grähkid enambad."  
      
            
 
                       
            
            
            
        Иоанн 8:1-11
    
        русский
    
      
        1 Иисус же пошел на гору Елеонскую. 
 
 2 А утром опять пришел в храм,и весь народ шел к Нему. Он сел и учил их. 
 
 3 Тут книжники и фарисеи привели к Нему женщину, взятую в прелюбодеянии,и, поставив ее посреди, 4 сказали Ему: Учитель! эта женщина взята в прелюбодеянии; 5 а Моисей в законе заповедал нам побивать таких камнями: Ты что скажешь? 
 
 6 Говорили же это, искушая Его, чтобы найти что-нибудь к обвинению Его.Но Иисус, наклонившись низко, писал перстом на земле, не обращая на них внимания. 
 
 7 Когда же продолжали спрашивать Его, Он, восклонившись, сказал им: кто из вас без греха, первый брось на нее камень.
 
 8 И опять, наклонившись низко, писал на земле.
 
 9 Они же, услышав то и будучи обличаемы совестью, стали уходить один за другим, начиная от старших до последних;и остался один Иисус и женщина, стоящая посреди. 
 
 10 Иисус, восклонившись и не видя никого, кроме женщины, сказал ей: женщина!где твои обвинители? никто не осудил тебя? 
 
 11 Она отвечала: никто, Господи.Иисус сказал ей: и Я не осуждаю тебя; иди и впредь не греши.