Minä, vahnin...
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
1 Minä, vahninl, työnnän tervehytty vallitule emändälem da hänen lapsile, kudamii minä tottu suvaičen, i en vai yksi minä, a suvaijah kaikin, ket tiijustettih tozi. 2 Suvaičen teidy sen toven täh, kudai on meis da ijän kaiken rodieu meijänke.
3 Hyvys, armo da rauhus, kudamat tullah meijän Tuatas Jumalaspäi da Iisusas Hristosas, Tuatan Poijaspäi, oldahes meijänke toves da suvaičendas!
Второе соборное послание святого апостола Иоанна Богослова. 1:1-3
русский
1 Старец — избранной госпоже и детям ее, которых я люблю по истине, и не только я, но и все, познавшие истину, 2 ради истины, которая пребывает в нас и будет с нами вовек.
3 Да будет с вами благодать, милость, мир от Бога Отца и от Господа Иисуса Христа, Сына Отчего, в истине и любви.