Suvaikkuammo toine tostu
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
4 Ihastuin ylen äijäl, ku näin sinun lapsien joukos moizii, kudamat eletäh toven mugah, sen käskyn mugah, kudaman saimmo Tuatas.
5 A nygöi, emändy, kaksi sanastu sinule – uuttu käskyy en kirjuta sinule, kirjutan vai sen, kudai meil oli alguudah myö – suvaikkuammo toine tostu.
6 Suvaičus on se, gu myö elämmö Hänen käskylöi myö. Tämän käskyn työ kuulitto alguudah myö, i sen mugah teil pidäy eliä.
Второе соборное послание святого апостола Иоанна Богослова. 1:4-6
русский
4 Я весьма обрадовался, что нашел из детей твоих, ходящих в истине, как мы получили заповедь от Отца.
5 И ныне прошу тебя, госпожа, не как новую заповедь предписывая тебе, но ту, которую имеем от начала, чтобы мы любили друг друга.
6 Любовь же состоит в том, чтобы мы поступали по заповедям Его. Это та заповедь, которую вы слышали от начала, чтобы поступали по ней.