ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Nina Zaiceva. Minun vepsläine oza

Nina Zaiceva

Minun vepsläine oza

вепсский
Младописьменный вепсский
Olen kuz’voz’ne. Navedin jokseta adivoihe Ulli-baboinnoks: hänen sur’ pert’ seižub videskümnes metras meiden pertišpäi. Sikš minä kaiken minun laps’aigan olin matkas ühtes pertišpäi toižhe. Ulli-baboi i F’odor-dedoi eliba ühtes Natoi-tädin kanzanke. Natoi-tädi oli minun ristimamoi, kudambad ičemoi kelel minä kucuin Tal'oikš. Nece čoma naine oli kaiken aigan vessel da muhukaz.
A baboi minun oli melev, laskav, pehmedtabaine, ani pikaraine korktudel. Muštan hänen modon: sil’mäd lujas mustad, teravad, čomad, pähä paik kaiken oli sidotud, a paikan čogaižed ličtud modpoliškoiden alle, kuti jänišan korvaižed, vaiše alemba muga ripuiba ilosišti. Navedin besedoita hänenke. Hän tezi äi erazvuiččid starinoid, mahtoi niid starinoita kelenvändol, ani kuti hän korktal laval oli vai scenal seižui, a minä olin nägijan. Erašti minä čududelimoi, kut dedoinke kožuihe, ved’ dedoi mugoine hil’l’ ristit oli, hänen sana oli ani kuti kuldaspäi tehtud. Dedoi oli ani korged, mugažo mustsil’mäine. Minei-se sil’mäd tataspäi jäiba, sinižed, a baboin da dedoin rodus kaikil mustad sil’mäd oliba. Dedoi erašti minei starinoiči sarnoid, no nece oli ani harvoin. Enamban kaiked muštan sarnan kondjas-pujaugas i mikš murahaižen hibj om kuti kahtes palaspäi tehtud, a hämähoukule om anttud vald tehta ičeleze verkoid. Nece sarn murahaižes i hämähoukus oli ani mugoine melekaz, ei kuti sarn, a mitte-se melevuden karččine starin. Murahaine žalihe hämähoukule, miše paimned södes mecas longid äi leibmuruid i tošt lomud jätaba, sen jäl’ghe om jüged mecadme murahaižile sirttas, a necidä ei sand tehta. A hämähouk oli paimniden polel:
A kutak heile söda, ved’ heil ei ole mecas stolad.

Murahaine sanui:
Lähtkam Jumalannoks, hän sanub, ken om oiged, a ken ei ole.

Tuliba taivhale Jumalannoks. Se küzui, miš azj om. Murahaine žalihe paimniden päle, miše heiden jäl’ghe om jüged murahaižile sirttas mecadme. Jumal küzui hämähoukud, midä se meletab neciš azjas. Hämähouk polestaden paimnid sanui:
Ved’ tarbiž paimnile-ki söda!
Heiden rad om mugoine tarbhaine kaikiden eläjiden täht. kogonaižen päivän joksendaba sinna-tänna lehmid da toižid živatoid kactes da paimetes.
Jumal meleti vähäšt i sanui:
Nece azj ei maksand sidä, miše taivhaze libuda.

Sid’ dedoi küzui mindai:
Kut sinä meletad, mikš hän muga sanui?

Dedam, en teda, midä vastata-ki.
Ka ved’ iče voinuižiba pagižehtta paimnidenke. A mända žalimahas ei kenele-se, a korktembale sudjale, kudamb taivhas omnece om ani jäl’gmäine azj!
Dedoi navedi mugoižid melekahid sarnoid i kaiken aigan tehli minei küzundoid. A sid’ minä küzuin:
Dedam, ka midä Jumal-se sanui?

Jumal andoi hämähoukule kuldaižid nitid, miše se päzuiži maha taivhaspäi. Hämähouk päzui-ki maha. Sikš se mahtab-ki tehta nügüd’ verkoid. A murahaižele tuli ičeleze hüppähtada maha. Hän hüppähti, sen hibj haugeni-ki. Nügüd’ se om kuti hibjakaz kapos nainevösija om mugoine hoikaine.
Sid’ tuli pähä minei, i minä küzuin völ-ki dedal:
Dedam, mikš meil kodiš hämähoukud nimitadas kalanikaks?

Ka kacu, vunukaižem, sikš nimitadas-ki. Ved’ se püdab kärbhaižid da gavedid ičeze verkoihe, kuti todesine kalanik.
Meil kodiš tozi-ki hämähoukuhu oli mitte-se mugoine läm’ kosketuz. Konz pühktihe sen verkoid kodiš, ka kaiken sanutihe:
Prosti meid, tege uded verkod, a nene heitäm, oma redukahad jo.
Ala abittu da to meile uzištoid.
Tozi-ki meil lugetihe, miše kalanik toskeleb uzištoid, enamban kaikedhüvid: ken-se čomin mehele lähteb vai naib, ken-se rahoid sab, uden venehen ostab, kenen-se pertihe adivod tuleba i muga edemba. Möhemba minä tedištin, miše erasil vepsläižiden gruppil hämöhoukud oliba kuti mugoižed znamasižed olijad, niid ei sand nimitada oiktal nimel, a pidi kävutoitta peitnimid vai muga sanutud tabu-sanoid. Sikš hämäkoukuid nimitadihe-ki miččil-ni toižil nimil, vai kut meil Lahteskalanikoikš.
Dedoinke ei olend kebn pagišta, hän oli lujas melev i kaiken aigan tahtoi tedištada, midä minä iče meletin neciš vai siš azjas. I muite-ki kaik hänen aig oli pandud azjoihe, hän ei voind olda radota, muga jäi-ki minun muštho: kädes oli kirvez vai veič, vai völ mitte-ni toine radkalu, ozutesikš, mitte-ni kuvaine villakoiden täht. Muštan, miše meiden küläs minun laps’aigas kaikuččes pertiš oli mitte-ni ičeze azj, mil nece pert’ oli tetab. Erašti ani laudaine oli pandud seinha vai verajaha, midä pertiš tehtas. Ken-se oli sapkoiden omblijan, ken-se mahtoi ombelta paidoid da räcnid, ken-se oli venehiden vai nahkoiden tegijan, a minun dedoi oli villakoiden tegijan. Keza-aig oli pandud heinäntegole da kalatusele, nece oli völ kolhozradoiden ližaks, a tal’vaigan oli toižid töid. Dedoinnoks kaikjalpäi, ani edahaižiš-ki külišpäi, ajeltihe villakoid vai valencoid, todes kerdale villad. Hän erazvuiččid villakoid tehli: pit’ksärižid i lühüdsärižid, vauktoid i mustoid, penid i surid. Seinäs oli mugoine palič, kus seižui kuvid villakoiden täht. Oli erazvuiččid kaluid villan sabites. Oli laud villakoiden turutades i muga edemba. No neniden villakoiden tagut tal’ven aigan heiden pertiš seižui paha haju. Dedoil oli kaks’ pertid, miččed oli ühtištadud ühtel pertedesel: kezapert’ i tal’vpert’. Meiden küläs äjil muga oli pertid saudud. Kezapertiš dedoi tal’ven aigan tehli-ki villakoid. Minä en oleskelend sigä paksus pahan hajun tagut, sikš kaik minun paginad oliba baboinke.
Baboi pagiži enamba vepsäks. Nügüd’ minei om jüged muštta-ki, čomin-ik hän pagiži venäkas. Hän kaiken el’genzi, no pähä ei jänd minai, kut hän pagiži. A vepsäks hän pagiži mahtokahašti. Hänen sus i kelel oli äi erazvuiččid muštatesid da ozoitesid. Hot’ midä minä sanuižin hänele, kaiken kulin vastusen kelenvändol. Ozutesikš, kerdan kulen, kut hän starinoiči midä-se Natoi-ristimamale i sanui:
Kacu, Gal’a-sused läksi mehele, da hondoin eläba, karv ei sättund.

A minä sid’-žo küzuin:
Babam, mi om: "karv ei sättund"?
Kutak nece voib olda?
Nu, vunukaižem, konz heiden tabad oma ani erazvuiččed, ristitud ei voigoi el’geta toine tošt, ei voigoi kožudas.
Hän navedi mindai opeta, i äjad hänen muštatišed oliba kelen polhe:
Kacu, vunukaižem, ala papata tühjad, kel’he ehtib.

A mi nece om?
Ka kel’he mitte-ni pahk ištuse tühjiš paginoišpäi. No minä en sanu sinei, miše sinä hambastaižid kel’t. Ei, tarbiž pagižlijan olda, no pidab, miše kaik oliži ičeze sijal da aigal. Erased-ne joksendaba külädme kelid kandištes. En navedi, konz kelid kandištas muite, nece om tühj azj.
Tozi sanuda, aigaližes laps’aigaspäi muštan ani vähän. Muštho tuleb mugoižid lühüdoid palaižid se sigäpäi, se tägäpäi. Vai konz ken-ni minei midä-ni sanub, ka voib iškta pähäavoi, ved’ nece tozi-ki oli, i zavodib pöruda päs kaidaine mušton langaine. Kut naku nügüd’-ki.
Veraine, kuna joksed-se, kacu kukoi kokaidab! heikahti mamoi.
Ulli-baboin kukoi tozi-ki oli mugoine sur’, erašti tuleskeli mel’he märitas senke korktudel. No minä varaižin. A ku mindai se tozi-ki kokaidab. Kacu-ške, mitte üläpäine om, a nök-se mugoine pit’k i terav! Kacub ülähäkspäi, kuti ozutab kaikileku ken-ni kosketab minun kanaižid, ka paremb oliži hänele... No midä hänele oliži paremb, minä en ehti jo kuvitelda lophusai, sikš ku minun heredad jaugaižed toiba mindai Ulli-baboin pordhidennoks. A hän jo kuleb kanoiden kakatust i tedab, miše nece minä joksen hänennoks.
Voi, babaižem, kukoi om mugoine käred!
Baboi silitab mindai ičeze laihal, kebnal, höunhuden karččel kädudel.
Veraine, se nikonz ei koske sindai. Se om kovasüdäimeline vaiše irdnägolpäi, no iče-ki sindai varaidab, a ku sinä išked sidä.
Min sinä, baboi, sanud! Minä nikonz nikeda en iške, eskai hir’t-ki. Minä erašti nählin hirüzid, konz mamanke oleskelin karzinas kartohkoid samas, no eskai en sanelend mamale-ki, miše hirüt voib kartohkoid pureskelda. Ved’ sille-ki tari midä-se söda.
Kulištades minun suspäi "mama"-sanan, Ulli-baboi särahti. Minä nägen necen nügüd’-ki. I hot’ minei om vaiše kuz’ vot, el’gendan, miše baboi mikš-se ei voi otta südäimehe minun mamad. Minei nece ei ole mel’he. Minä muga vahvas, kaikel minun völ penel südäimel, armastan Ulli-baboid. Minä tedan, miše hän-ki armastab mindai ei vähembad, ei voi olda nähmata mindai hot’ pol’päiväd. No minä armastan minun Polina-mamad-ki. Hän om mugoine hüvätabaine, hot’ erašti voib-ki minun päle heikahtada. No ved’ uradim minun koumevoččen Al’a-sizarenke, kidastam da lükkim bobaižid kaikihe polihe.
Ku sanuda tozi, ka minä nügüd’ jo enamba el’gendan, mikš minun Ulli-baboi muga vedäb ičtaze. Kerdan olin baboin kodiš i kulištin, kut hän pagiži minun Tal’oi-ristimamanke. ei nähnugoi mindai i ei tednugoi, miše minä tulin hijale. Kukoid necen kerdan ei olend irdal, kanoid mugažo. Minä tulin-ki hilläs hijale i vändin Muru-kažinke pertedeses. Uks’ oli avoin, sikš ku irdal oli ani läm’. Ukses ripui vauged kangaz, miše kodihe ei tuliži säskid. Sikš ei nähnugoi-ki mindai.
Voi, mamaine, jäta sinä Verašt tünäs. Hän völ ei el’genda, miše Polina ei ole hänen mamaze. Hän ei mušta Lenašt. Ved’ hänele oli vaiše kaks’ polenke vot, konz rauk Lenaine koli. Nu midä teged...
Natoi, tütrudem, minä el’gendan. Ka Polina ei ole-ki hond. Hänespäi tuli ani hüvä mamoi Veraižele. No nimidä en voi tehta. Kaiken aigan Lenaine om sil’miš. Mugoine hän oli čomaine, laskav, mustsil’mäine... Voi, Sur’ Sünduižem, mihe sinä otid Lenaižen mugoižen noren? Mikš ed otand mindai hänen sijas da jätid Veraižen armotomaks?
Mamoi, ala käregzoita Jumalad, ei ole Veraine armotoi! armastam händast, tatoi om, ka Polina-ki om mugoine hüvä. Minä eskai erašti meletan, ei-ik ole Pol’as Lenaižen henged, ei-ik se sirdnus kolnudes sizarudespäi Polinaha?
Minä pertedeses kundlin opakos nene sanad: "Miš pagižeba? Voib-ik muga olda, miše Polina-mamoi ei ole minun? A kenen siloi minä olen? Oma-k mindai tonuded čiganad?"
Muštho tuli, miše meiden külän taga kerdan eliba čiganad. tuliba meiden Laht-küläižehe, tegiba mugoižen suren, kut küläs sanutihe, "šatran" i eläškanziba meidenke rindal. , lapsed, varaižim heid, no meid vedi heidennoks mitte-se tundmatoi vägi. Nene čiganad oliba mugoižiš čudokahiš mujukahiš sobiš, čomiden kurtuhkoidenke vai, kut toižed vepsläižed sanuba, korvripkidenke korviš. Mugoižed musthibusižed, pit’kiden kasoidenke! Minä völ meletinmiččed čomad oma, ved’ kaik olem mugoižed vaugedverižed da sinisil’mäižed. No küläs meid kaiken aigan pöl’gästoittihe: "Ku uradiškat, ka čiganad tuleba i anastaba teid. Čiganad voiba ostta-ki teid i maksta čomid rahoid. Ka kackat, kaik rippub teišpäi". Vai muga-ki sanutihe: "Andam sindai čigankanzha". Ka völ-ki ližatihe: "Ku uradiškat, ka voiba teid vargastada. Näget, miverz’ lapsid heil om! Kaikjalpäi heid ottihe!"
, lapsed, varaižim necidä i seižuim edehko "šatraspäi" kactes heiden eloho. A kuti ei homaičenugoi-ki meid. ei tonugoi meile nimiččid jügedusid. Vaiše meiden küläs ei voinugoi el’geta heiden tundmatont čudosišt elod. Se eroni meiden elospäi. Meiden mužikada uskoim mužikoile, ved’ kaiken tezibasaneliba, miše čiganad oma joudajad, valdakahad, astuba da ajaba heboil sinna, kuna kandab, heile kaiktäna uksed da verajad om avaitud.
Čiganad käveliba külädme, gadaiba tahtnikoile, starinoičiba heile tulijas elos. No midä voib sanuda tulijas elos, ku se völ ei tulend?! Necidä minä-ki, penikaine neičukaine, el’genzin. Čiganad eliba täs, tedan, kun aigan, i ajoiba meilpäi ičeze čomil heboil. Tedan, rižaškanziba, miše meiden külän eläjile ei pidand heiden endustusid. Ved’ meil-ki om tedajid, hüvid noidid, erazvuiččid emägaižid da ižandaižid... Ned oma kaikjal: kodiš, kül’betiš, mecas, vedes. Ku kožumoiš niidenke, ka ned-ki voiba endustada...
I sid’ minei tuli-ki mel’he: "A ku minä en ole maman da tatan tütär. Ku mindai vajehtiba čiganad heiden lapsele, hot’ minä olen-ki vaugedverine? Midä nügüd’ linneb? A ku mindai kükstas kodišpäi!"
Minä vil’skahtin Ulli-baboin pertedesespäi i joksti tulin kodihe.
Mamaine, armastad-ik sinä mindai?
Tütrudem, kuspäi mugoine küzund! Mikš muga sanud?
Ka kulištin baboin kodiš. Natoi-ristimam sanui baboile, miše sinä oled minei kuti "todesine mamoi"! A kutak voiži völ olda?
Mäne, peze käded i ištte stolan taga. Söškandem! Minä valoin kürzid. Pigai tataiž tuleb kodihe. Joškam čajud. A Al’aine jo magadab.
Mamoi, ved’ et kükskoi mindai kodišpäi i et mögoi čiganoile...
Min sinä sanud, Veraine!
Minun maman vepsänkeline pagin oli mitte-se čudosine. Hän pagiži vepsäks, kuti kut-se toižin. Minä necidä edel-ki homaičin, no nügüd’ ühtnägoi se tuli minei sil’mnägubale, i minä kacuhtin sihe toižil sil’mil.
Mamoi, a mikš sinä pagižed muga toiževuiččikš, mi kaik toižed pagižeba meiden küläs?
Konz-ni sinä kaiken iče el’gendad, a nügüd’ ištte, ištte!
Mamoin kürzad oliba parahimad. Hänen paštandmaht oli mugoine hüvä.
Oli jo eht. Minai ei olend vägid varastada, konz tuleb tatoi kodihe. Sil’mäd mäniba umbheze, i minä en muštand, kut ozutimoi ičein sijal. Tedan, mamoi vei mindai sinna, kus magazi Al’aine. No sid’ minä ühtnägoi möst kulištin:
Ivan, Veraine küzui, olen-ik minä hänen mamaze.
Kuspäi hän tedišti necen?
Ved’ neciš ei olend nikonz paginad.
Ala holdu, Pol’aine, küläs kelenkandišijoid om. Om sel’ged, miše hän konz-ni el’gendab, miš azj om.
Minä kändimoi kalačuks. Mindai otaškanzi säru, jaugoid kibišti, kaiken hibjan poroti. Minä voikaškanzin hilläšti, kuti penikaine kužuine.
Veraine, midä om tehnus? Ivan, kacu, hän palab! Hibjanžar libunu om! Kucu lekarid. Anni-lekar’ hätken om radol!
Tatoi läksi joksti kucmaha lekarid. Anni-tädi oli mugoine laskav i hüvätabaine naine. Külähižed navediba händast. Hän kaiken oli vaumiž abutada eläjile. Hän oli venälaižes küläspäi i pagiži vaiše venäks. Minä el’genzin, miš hän pagižeb, no iče en mahtand čomin pagišta venäks. Konz Anni tuli meidennoks, ka minä ezmäižen kerdan čududelimoi, kut mamoi čomašti pagižeb hänenke venäks! Edel minä en kacund-ki sihe. Meiden Laht-küläs kaik mahtoiba pagišta venäks, ved’ kaks’kümne kilometrad edemba eliba venänikad jo. No niken ei mahtand muga čomin pagišta venäks, kut minun Polina-mamoi. Eskai tat-ki ei mahtand, hot’ hän, kut minä meletin, mahtoi tehta kaik azjad. I sid’ iški pähä: se tozi om, miše minä en ole minun Polina-maman tütär. Mel’he tuli ühtnägoi, kut mindai žalleičiba külähižed akaižed, kut mindai kaiken tahtoiba ištutada stolan taga, adivoičetada, antta parahim palaine, sanudes: "Ken völ-se voib žalleita?". Minä en el’gendand necidä, meletin, miše kaikihe lapsihe ristitud oma hüväsüdäimeližed.
"Kenen olen siloi minä?" No sid’ minä uinzin, vajuin tervehtuzun’he.
Homendesel heraštudes nägištin tatan i maman modod minun päl:
Nu, Veraine, pöl’gästoitid meid!
Kaikes ös sil’mid em umbištanugoi. Mi sinei tehnus oli? Joid-ik vilud vet edahaižes kaivospäi? Ved’ sinei kaiken aigan sanumei sa necidä tehta! Ei sa tulda kaivonnoks. Se om mugoine süvä i vilu. Voib upota siš.
En ota enambad nikonz! No ved’ et mögoi mindai čiganoile?
Ken sinei necen tühjan azjan sanui? Min sinä! Ka čiganoid-se ei ole. Kerdan vaiše oliba-ki meiden küläs. Kuspäi otad?
Algat mögoi! Minä linnen kundlijaižen! Nikonz en joškande vet kaivospäi.
Kacuškanden Al’ašt. Hänele-ki en anda läheneda kaivonnoks.
Minä tervnin, i hätken neciš en meletand tarkas, kuspäi mindai ottihe i ken om minun mamoi.

Зайцева Нина Григорьевна

Мое вепсское счастье

русский
Мне уже шесть лет. Я так люблю бегать в гости к моей бабушке Уле, дом которой находится всего в пятидесяти метрах от нашего дома. Поэтому я все свое детство находилась на пути между этими двумя домами. Бабушка Уля и дедушка Федор жили вместе с дочерью Натальей и ее семьей. А тетушка Наталья была моей крестной матерью, которую я на своем языке называла Tal’oi-ristimamoi. Насколько я помню, эта красивая женщина была всегда веселой и улыбчивой. А моя бабушка была маленькой росточком, умной, ласковой и очень мягкой характером. Хорошо помню ее лицо: глаза черные, красивые, взгляд острый и внимательный, на голове всегда повязан платочек, а его концы запихнуты под платок у щек и торчали как ушки зайца, что выглядело так смешно и весело!
Я очень любила беседовать с бабушкой. Она знала много разных историй, умела их интересно и выразительно рассказывать, как будто находилась на сцене, а я была ее зрителем. Я иногда удивлялась, как они с моим дедом так притерлись друг к другу, ведь дед был тихим человеком, а его каждое слово стоило золота. Дед был высокий ростом, тоже темноглазый. Мне же глаза от моего отца достались синие, а в роду деда и бабушки глаза у всех были очень темными.
Дед мне иногда рассказывал сказки, но это было редко. Больше всего помню его сказку о медведедеревянной ноге и сказку о муравье, повествующей о том, почему его тело состоит из двух частей, а паук обладает возможностью строить себе самому дорожки из паутины. Эта сказка о муравье и пауке была очень умной, и была как бы и не сказкой, а каким-то философским рассказом. Муравей пожаловался пауку, что пастухи в лесу во время обеда на земле оставляют много крошек, а также и другого мусора, после чего муравьям трудно передвигаться по лесу, а этого делать нельзя, по нашим деревенским обычаямлес надо беречь. А паук был на стороне пастухов:
- А как им есть, ведь у них нет стола.

Муравей ответил:
- Пойдем к Богу, он решит, кто прав, а кто не прав.

Пришли они к Богу. Он спросил, в чем дело. Муравей пожаловался на пастухов, что после них трудно муравьям по лесу передвигаться. Бог спросил у паука, что он думает об этом. Паук, защищая пастухов, сказал:
- Ведь и пастухам надо поесть!
У них работа такая нужная для всех жителей. Они целый день бегают за коровами и другими животными, следят за ними, ищут для них лучшей травки и свежей водички.
Бог подумал и сказал:
- Это дело не стоило, чтобы на небо ко мне подниматься.

Тут дед спросил у меня:
- Как ты думаешь, почему он так сказал?

- Дедушка, не знаю я.
- Так ведь они могли сами поговорить с пастухами. А идти жаловаться да еще не кому-нибудь, а высшему судье, который на небе, – это последнее дело!
Дед любил такие умные сказки и всегда задавал вопросы. А тут я спросила:
- Дедушка, а что же Бог сделал?

- Бог дал пауку золотые нити, чтобы тот с неба мог спуститься. Паук и спустился на землю. Поэтому паук и умеет сам себе куда угодно дорожки строить из паутины. А муравью пришлось прыгать с неба самому. Он прыгнул, его тело раскололось на две части. Теперь муравей как бы из двух частей состоит, а талия у него такая тоненькая.
Мне вдруг пришло в голову. Я спросила у деда:
- Дедушка, а почему паука на нашем языке называют kalanik "рыбачок".

- Так смотри, внучка, потому и называют. Ведь он ловит мух и насекомых в свои сети, как настоящий рыбак.
У нас и правда к паукам в деревне было какое-то довольно ласковое и теплое отношение. Когда дом мыли и убирали паутину, то всегда говорили:
- Прости нас, сделай новые сети, а эти мы снимем, они уже грязные.
Не обижайся, приноси, как и прежде, нам всякие новости.
У нас считали, что пауки приносят различные вести, чаще всегодобрые: кто-то в деревне замуж выйдет или женится, кто-то деньги хорошие заработает, новую лодку построит, к кому-то любимые гости приедут. Позднее, став ученым, я узнала, что в различных группах вепсов пауки и правда были, если можно так выразиться, значительными фигурами. Их нельзя было прямо называть, употребляли скрытые имена или, как ученые говорят, табу-названия. Поэтому пауков в разных группах моего народа и называли по-разному, или как у нас в Лахтеkalanikad "рыбачки".
С дедом говорить нелегко было, он очень умным был, всегда хотел узнать, что я сама думаю о том или этом. Все его время было занято работой. Он не мыслил существования отдельно без от работы, в руках у него в любое время имелся топор или нож, или еще какой-нибудь инструмент, например, колодка для катания валенок. Помню, что в нашей деревне в каждом доме имелось какое-то свое занятие. Иногда даже дощечка прибивалась к лицевой стене дома или к входной двери, сообщавшая, чем в доме занимаются. Кто-то умел шить сапоги, кто-то шил рубашки и платья, кто-то выделывал кожи или делал лодки, а мой дед катал валенки.
В летнее время все занимались заготовкой кормов для животных, где главным было сено. Кроме того, делали все колхозные дела и рыбачили. А зимой были иные занятия. К моему деду приезжали отовсюду с заказами скатать валенки, привозили с собой шерсть. Он делал различные валенки: с короткими и длинными голенищами, детские, взрослые, мужские и женские, белые, серые и черные. На стене в комнате была прибита такая длинная полка, где стояли колодки для валенок. Было много оборудования для подготовки шерсти, была и доска для катания валенок. Но из-за этих валенок в доме деда всегда стоял специфический, не очень приятный запах. У деда было два дома с одним общим коридором: летняя и зимняя изба, так мы их называли. В нашей деревне у многих таким образом дома были построены. В летней избе дед зимой и катал валенки. Я там редко бывала из-за этого сильного запаха шерсти, поэтому все мои беседы проходили в зимнем доме с бабушкой.
Бабушка всегда говорила только на своем, как теперь мы говорим -вепсском языке. Я даже не помню, хорошо ли она говорила по-русски. Она все понимала, но у меня в памяти не отложилось воспоминания, насколько хорошо она им владела. А на своем языке она говорила очень красиво. У нее в запасе было припасено много различных красивых выражений, пословиц, поговорок. Что бы я ни спросила, в ее ответе всегда было что-то необыкновенно красивое. Например, однажды слышу, как она что-то рассказывает моей тетушке Наталии, приговаривая:
- Смотри, соседка Галя вышла замуж, да "мастью не сошлись".

Я тут же спросила:
- Бабушка, а что такоемастью не сошлись?
Как это может быть?
- Ну, внучка, когда характеры разные, люди не могут ужиться вместе, не могут поладить, шерсть-то у них разная.
Она любила меня учить, и многие ее пословицы были о языке:
- Смотри, внучка, не болтай языком что попало, язык заболеть может, на нем болячка появится.

- А как это может быть?
- Так на язычке какой-нибудь чирей появится от злых разговоров. Но я ведь тебе не говорю, чтобы ты язык прикусила. Нет, надо быть разговорчивой, но надо, чтобы все было на своем месте и в свое время. У нас здесь метко говорятkelid kandištas "языки разносят". Терпеть не могу, когда сплетничают. Это глупое дело.
Честно сказать, из раннего детства я мало что помню. В памяти появляются короткие отрывки то оттуда, то отсюда. Или мне кто-то что-то скажет, тогда в голову ударитда, и действительно это было, и начинает двигаться вперед тоненькая ниточка памяти. Как вот сейчас.
- Верушка, куда побежала? Смотри, петух клюнет! крикнула мама.
Петух у бабушки Ули, и правда, - такой громадный, иногда приходило в голову помериться с ним ростом. Но я боялась. А вдруг и на самом деле клюнет? Смотри-ка, какой важный он, а клюв у него такой длинный и острый. Смотрит на меня сверху вниз, как будто хочет показатьесли кто-то тронет моих курочек, так лучше бы ему Но что ему будет, я не успеваю додумать, так как мои быстрые ножки принесли меня к крылечку бабушки Ули. А она уже по тревожному крику кур понимает, что это я к ней бегу.
- Ой, бабушка, петух такой сердитый!
Бабушка гладит меня по голове своей худенькой, легкой, как пушинка, рукой.
- Верушка, он никогда не тронет тебя. Он сердитый только на первый взгляд, он ведь и сам тебя боитсяа вдруг ты его ударишь.
- Да ты что, бабушка? Я никогда никого не ударю, даже мышку. Я ведь иногда видела мышек, когда мы с мамой из подполья доставали картошку. Но я даже маме об этом не сказала, что мышка, может, картошку грызет. Ведь и мышке надо что-то поесть.
Услышав от меня слово "мама", бабушка Уля вздрогнула. Я и теперь помню, как это произошло. И хоть мне всего шесть лет, я понимаю, что бабушка почему-то не может с теплом относиться к моей маме Полине. Мне это не нравится. Я так крепко всем своим еще небольшим сердечком люблю мою бабушку Улю. Я знаю, что и она меня сильно любит, не может прожить, не увидев меня, даже полдня. Но я люблю и мою маму Полину. Она такая добрая, хоть иногда и прикрикнуть может. Но ведь мы часто так сильно балуемся с моей сестрой Алей, кричим, кидаем игрушки во все стороны.
Если сказать честно, то теперь-то я уже больше понимаю, почему бабушка Уля так себя ведет. Однажды я была у бабушки дома и услышала, как она разговаривала с моей тетушкой Натальей. Они меня не видели и не знали, что я к ним пришла. Петуха в этот раз не было на улице, кур тоже. Я пришла к ним тихо и играла на крыльце с кошкой Муркой. Дверь была открыта, так как на улице было очень тепло. На двери висела занавеска, чтобы комары в дом не залетали, поэтому они меня и не видели.
- Ой, мама, оставь Верушку в покое. Она еще не понимает, что Полина
не ее родная мать.
Она не помнит Ленушку. Ведь ей всего два с половиной года было, когда бедная Ленушка умерла. Ну что сделаешь?!
- Наташенька, доченька, я понимаю. Да и Полина не плохая. Из нее вышла хорошая мать Верушке. Но ничего не могу поделать. Все время Ленушка перед глазами. И такая она была красивая, ласковая, черноглазая Ой, Господи, зачем ты забрал Ленушку такой молодой? Почему не взял меня вместо нее и оставил Верушку сиротой?
- Мама, не гневи Бога, никакая Верушка не сирота. Мы ее любим, отец есть, да и Полина такая хорошая. Я даже иногда думаю, не переселилась ли в Полину душа умершей Ленушки?
Я в коридоре с ужасом слушала этот разговор: "О чем они говорят? Может ли так быть, чтобы мама Полина не была моей? А чья тогда я? Меня что, цыгане принесли?"
В память пришло, как в нашу деревню однажды приезжали цыгане. Они приехали в нашу деревеньку Лахту, раскинули такой, как в деревне говорили, шатер, и стали жить с нами рядом. Мы, дети, боялись их, но нас тянула к ним какая-то неведомая сила. Эти цыгане были в ярких одеждах, с красивыми длинными сережками. Такие черноглазые, яркие, девушки с длинными косами! Я еще тогда думалакакие они красивые, мы ведь все такие светлые, синеглазые. Да еще в деревне нас пугали все время: "Будете баловатьсяцыгане еще могут вас и купить, заплатить много денег, теперь все от вас завит". Или еще говорили: "Отдадим вас в цыганскую семью. Как будете баловаться, они и украсть вас могут. Видите, сколько у них детей? Отовсюду!".
Мы, дети, боялись этого и стояли все время подальше от шатра, смотря на их жизнь. А они как будто нас и не замечали. Они никому не причиняли никаких трудностей. Мы просто всей деревней не могли понять их эту чуждую для нас жизнь. Она очень отличалась от нашей жизни. Наши мужчиныа мы верили им, ведь они все зналиговорили, что цыганесвободные люди, свободолюбивые, идут и едут туда на своих лошадях, куда их глаза глядят, им везде двери открыты. Цыгане ходили по деревне, гадали желающим, предсказывая будущую жизнь. Но что можно сказать о будущей жизни, когда она еще не наступила?! Это и я, маленькая девочка, понимала. Цыгане жили у нас, наверное, около месяца, и уехали от нас на своих красивых лошадях. Наверное, они почувствовали, что в нашей деревне не нуждались в их предсказаниях. Ведь и у нас было много своих знахарей, хороших колдунов, различных хозяев и хозяюшек. Они были везде: дома, в бане, в лесу, в воде. Если с ними ладить, то они все, что нужно, предскажут.
И тут мне вдруг ударило в голову: "А если я и не дочь мамы и папы?! А вдруг именно меня обменяли с цыганскими детьми, хоть я и светленькая. Что тогда будет? А если меня прогонят из дома?"
Я выскользнула с крылечка бабушки Ули и припустила бегом к дому.
- Мамочка, ты меня любишь?
- Доченька, откуда такой вопрос? Почему спрашиваешь?
- Так я услышала у бабушки дома. Моя тетя Наташа сказала бабушке, что ты мне "как настоящая мать". А как еще может быть?
- Иди, мой руки, садись за стол. Сейчас есть будем. Я блинов напекла. Скоро отец с работы придет. Будем чай пить. А Аля уже спит.
- Мама, вы ведь меня не прогоните из дома, не продадите цыганам?
- Да что ты говоришь, доченька!
Наша местная речь в устах моей мамы была какой-то удивительной. Она говорила по-нашему, но как-то иначе. Я это и раньше замечала, но тут вдруг как-то по-другому на это посмотрела.
- Мама, а почему ты говоришь не так, как все у нас в деревне говорят?
- Когда-нибудь все поймешь, а сейчас садись, садись!
Мамины блины были лучшими. Она все умела делать лучше всех. Был уже вечер. У меня не было сил ждать отца с работы. Глаза сами собой закрылись, и я не помнила, как очутилась в постели. Наверное, мама отнесла меня туда, где уже спала Аля. Но тут вдруг я вновь услышала:
- Иван, Вера спросила, я ли ее мама?
Откуда она узнала? Ведь мы никогда не говорили об этом.
- Не расстраивайся, Полина, сплетников в деревне много. Было понятно, что когда-нибудь она все узнает.
Я свернулась калачиком. Меня стала бить дрожь, ноги заболели, все тело ломило, даже зубы застучали. Я стала тихонько плакать, как маленький брошенный щенок.
- Верушка, что случилось? Иван, она горит! У нее температура поднялась. Беги, позови врача Анну. Она долго на работе.
Отец бросился бегом за доктором. Тетя Анна была такой ласковой и добросердечной женщиной. Все деревенские ее очень любили. Она всегда готова была прибежать на помощь. Она была из русской деревни и говорила только по-русски. Я понимала, о чем она говорит, но сама не умела хорошо разговаривать по-русски. Когда Анна пришла к нам, то я в первый раз вдруг с удивлением услышала, как красиво моя мама с нею говорит по-русски! Раньше я этого как-то не замечала. В нашей деревеньке Лахта все умели говорить по-русски, ведь в двадцати километрах от нас жили уже русские. Но никто не умел так красиво говорить по-русски, как моя мама Полина. Даже папа не умел, хоть он, как я думала, умел все делать очень хорошо. И тут вдруг я подумала: а ведь, правда, я не дочь мамы Полины. Мне вспомнилось, как деревенские жители, особенно женщины, всегда жалели меня, всегда хотели посадить меня за стол, угостить, дать лучший кусочек, приговаривая: "Ну, кто еще-то пожалеет?" Я не понимала этого раньше, думала, что ко всем детям так относятся в деревне. Но тогда, чья же я? Но тут я уснула, утонула в бодрящем, оздоровительном сне.
Проснувшись утром, я увидела надо собой встревоженные лица папы и мамы:
- Ну, Верушка, напугала ты нас!
Всю ночь глаз не сомкнули. Что с тобой случилось? Напилась холодной воды из дальнего колодца? Всегда говорим тебе - нельзя этого делать! Нельзя подходить к колодцу! В нем вода ледяная, он такой глубокий можно утонуть в нем!
- Больше никогда не буду пить. Но вы ведь меня не отдадите цыганам?
- Кто тебе эту глупость сказал? Ты что? И цыган здесь нет уже давно. Один раз всего и были. Откуда такие мысли?
- Не отдавайте! Я буду послушной! Никогда не буду пить из того колодца. Буду помогать с Аленькой нянчиться. И ей не дам к колодцу приближаться!
Я поправилась, и очень долго не задумывалась, откуда меня взяли и кто моя мама.