Sem’onov P’otr
Leijon da hiiri
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Leijon magai. Hiiri juokseldi sen rungua myö. Se havačui da tabai hiiren. Hiiri rubei pokoroimahes, gu leijon piästäs sen. Se sanoi:
— Gu piästänet minuu, sit minä azun sinule hyvyön.
Leijon rubei nagramah, ku hiiri uskaldi hänele azuo hyvyön i
piästi sen. Kodvazen peräs mečästäjät tavattih leijon da nuoral sivottih puuh. Hiiri kuuli leijonan urizendan, juokseldi, pureldaldi nuoran da sanoi:
— Mustatgo, sinä nagroit, et smiettinyh, gu minä voin azuo
hyvyön sinule. A nygöi näit — hiiresgi on hyvytty.
Толстой Лев Николаевич
Лев и мышь
русский
Лев спал. Мышь пробежала ему по телу. Он проснулся и поймал её. Мышь стала просить, чтобы он пустил её; она сказала:
– Если ты меня пустишь, и я тебе добро сделаю.
Лев засмеялся, что мышь обещает ему добро сделать, и пустил её.
Потом охотники поймали льва и привязали верёвкой к дереву.
Мышь услыхала львиный рёв, прибежала, перегрызла верёвку и сказала:
– Помнишь, ты смеялся, не думал, чтобы я могла тебе добро сделать, а теперь видишь, - бывает и от мыши добро.