Sem’onov P’otr
Leijon da reboi
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Vahnannuh leijon jo ei voinnuh tabailla toizii elättilöi. Se tahtoi eliä viizahuol. Se meni muakoloh, vieri da heittihes voimattomakse. Zvierit ruvettih käymäh tiijustamah sidä. Se söi niilöi, kudamat tuldih sen luo.
Reboi ovvosti tämän, seizatui sinne kolon tyveh da kyzyi:
– Midäbo, leijon, kuibo voit?
Leijon sanoi:
– Pahoi. A sinä mindähbo et tule sydämeh?
Reboi vastai:
– Sentäh en tule, ku jälgii myö näin — tulijua on äijy, a lähtijiä
ei nävy.
Толстой Лев Николаевич
Лев и лисица
русский
Лев от старости не мог уже ловить зверей и задумал хитростию жить: зашел он в пещеру, лег и притворился больным. Стали ходить звери его проведывать, и он съедал тех, которые входили к нему в пещеру. Лисица смекнула дело, стала у входа в пещеру и говорит:
— Что, лев, как можешь?
Лев говорит:
— Плохо. Да ты отчего же не входишь?
А лисица говорит:
— Оттого не вхожу, что по следам вижу – входов много, а выходов нет