Sem’onov P’otr
Oblezjanan lapset
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Yhtel oblezjanal oli kaksi lapsuttu. Yhty lapsuttu häi suvaičči, a tostu ei suvainnuh. Kerran rahvas ruvettih ajamah jälles oblezjanua. Häi tabai mielespiettävän lapsuon da sen kel juoksi, a suvaiččemattoman hylgäi. Suvaiččematoi lapsut tungihes saloh meččäh. Rahvas ei nähty händy da juostih siiriči. A oblezjan hyppäi puuh da kiirehes armahan lapsuon piän iški oksua vaste da tapoi sen. Konzu rahvas lähtiettih iäres, oblezjan meni eččimäh suvaiččemattomua lapsuttu, ga ni sidä ei löydänyh da jäi yksinäh.
Толстой Лев Николаевич
Обезьяньи дети
русский
У одной обезьяны были два детёныша. Одного она любила, а другого нет. Погнались раз за обезьяной люди. Она ухватила любимого детёныша и побежала с ним, а нелюбимого бросила. Нелюбимый детёныш залез в чащу леса, люди не приметили его, пробежали мимо. А обезьяна вскочила на дерево, да второпях ударила головой об сук любимого детёныша и убила его. Когда люди ушли, обезьяна пошла искать нелюбимого детёныша, но и его не нашла и осталась одна.