Sem’onov P’otr
Kotku, varoi da paimoi
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Lambahat käveltih pelduo myö. Kuspäilienne tulluh kotku yrrästih ylähänpäi, kynzil tartui vuonazeh da otti sen. Varoi nägi sen da sežo tahtoi syvvä lihua. Häi sanoi:
– Tämä ei ole viizas dielo. Anna minägi azun da vie parembi.
Kotku on mieletöi, häi otti pienen vuonazen, a minä valličen tuan razvazen bošin.
Varoi tabai kynzil bošin, tahtoi nostua – eibo voi. Varoi ei tiijä kui iččeh kynnet piästiä bošis.
Paimoi tuli, riuhtoi varoin kynnet bošis, tapoi varoin da lykkäi sen iäres.
Толстой Лев Николаевич
Орёл, ворона и пастух
русский
Ходили овцы по полю. Откуда ни взялся орёл, — упал с неба, вцепился когтями в ягнёнка и унёс его. Ворона видела это и хотела тоже мяса поесть. Она сказала: "Это не хитрая штука. Дай я тоже сделаю, да ещё лучше. Орёл глуп, он малого ягнёнка взял, а я вон того жирного барана выберу". Взялась барану ворона когтями прямо в волну, хотела поднять — не может. И не знает ворона, как самой из волны когти выдрать. Пастух пришёл, выдрал вороне ноги из волны, убил её и бросил.